Zamislite ovakvu situaciju: ukoliko EU i SAD stvarno zabrane korišćenje Tiktoka, zemlje Zapadnog Balkana, među njima i Srbija, bile bi ostrvo u Evropi u kojem bi ova aplikacija i dalje mogla legalno da se koristi. Ova zabrana je tehnički malo komplikovanija i takođe bi pogodila korisnike u ovom regionu, ali zakon ne bi branio, kao što ne brani ni sada, da aplikaciju imate na svom telefonu, pa i ako je telefon službeni, a vi državni činovnik. Za sada.
Tiktok je već bio pod ovakvim pretnjama u sam smiraj mandata predsednika Trampa, koji je aplikaciju video kao svog ličnog neprijatelja. Tramp je verovao da njegovi politički protivnici koriste Tiktok u kampanji protiv njega i to u izbornoj godini. Aplikacija je tada preživela, ali kako smo ušli u novu izbornu godinu u Americi, ali i u Evropskoj uniji, ideja o zabrani se vratila i to pojačana. Ovoga puta o njoj se izjasnio Kongres donevši zakon da Tiktok mora da promeni vlasnika, da to mora da bude neko izvan Kine, ili će biti zabranjen u SAD. Rok za to je 165 dana. Posle tog roka aplikacija će biti brisana iz Epl stora i Gugl pleja što znači da neće moći da stiče nove korisnike, dok će stari i dalje moći da je koriste. Međutim, ona neće moći da se unapređuje i ispravlja greške i za nekoliko meseci bi njeno korišćenje postalo veoma neudobno pa se očekuje da bi većina korisnika migrirala na nešto novo, verovatno američko.
Zakon treba da prođe i Senat, što je neizvesno, ali i ovo je već dosta neprijatno za Tiktok. Interesantno je da se Tramp više ne žali na Tiktok, čak je i protiv zabrane, a oštricu svoje kritike okrenuo je na kompaniju Meta, odnosno Fejsbuk.
Za one koji nisu pratili, evo u dve, tri reči predistorije. Tiktok je u nešto drugačijoj formi nastao 2016. u Kini. Enorman uspeh aplikacije tamo (u Kini se zove Douyin) naterao je vlasnike da je naredne godine ponude celom svetu. Za dve godine već je bila svetski popularna naročito među mladima, danas samo u SAD ima više od 170 miliona korisnika. Vlasnik aplikacije je kompanija Tiktok limitid sa sedištem u Singapuru, ali i sa vezama sa kineskom kompanijom Bajtdens koja ju je izmislila. To je problem. Zapadne zemlje, a pre svih SAD, tvrde da se podaci korisnika prosleđuju kineskoj državi, što Tiktok demantuje i za to nudi dokaze, ali uzaman.
Ova priča se prenela na prostor slobode govora. Kompanija Tiktok, kao i mnogi aktivisti, tvrde da je ta sloboda ugrožena jer se korisnicima zabranjuje korišćenje medija na kojem se izražavaju. Američke vlasti odgovaraju da to nije tačno jer se nudi rešenje. Kinezi neka prodaju kompaniju, recimo američkim vlasnicima, i tako je spasu. To još cinično nazivaju “odstranjivanjem tumora”. Tiktok odgovara da u ovako kratkom roku (manje od šest meseci) to nije moguće uraditi, sve i da to stvarno žele. Što se zabrane tiče, ona je delimično već sprovedena u mnogim zemljama gde se Tiktok ne sme instalirati na službene telefone državnih službenika. Ponegde se ta zabrana odnosi i na druge društvene mreže.
Epilog bi mogao da bude veoma neobičan ukoliko se zabrana zaista dogodi. Tiktok će verovatno naći način da osvežava zabranjenu aplikaciju mimo pomenutih prodavnica, što bi predstavljalo svojevrsnu digitalnu pobunu. Pitanje je da li će i sami korisnici biti kažnjavani ako nastave da ga upotrebljavaju i kako će se to proveravati. Procenjuje se da ih u svetu ima cela milijarda, to jest da je aplikacija četvrta najpopularnija posle Fejsbuka, Jutjuba i Instagrama.
Pomenuta digitalna pobuna značila bi formiranje nezavisnih prodavnica aplikacija koje android i ios ne bi prihvatali. Što bi moglo da otvori pitanje njihovog monopola, uključujući slobodu govora koja je uvek korisna kada se velike firme zakrve oko tržišta.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
