Zamislite ovakvu situaciju: ukoliko EU i SAD stvarno zabrane korišćenje Tiktoka, zemlje Zapadnog Balkana, među njima i Srbija, bile bi ostrvo u Evropi u kojem bi ova aplikacija i dalje mogla legalno da se koristi. Ova zabrana je tehnički malo komplikovanija i takođe bi pogodila korisnike u ovom regionu, ali zakon ne bi branio, kao što ne brani ni sada, da aplikaciju imate na svom telefonu, pa i ako je telefon službeni, a vi državni činovnik. Za sada.
Tiktok je već bio pod ovakvim pretnjama u sam smiraj mandata predsednika Trampa, koji je aplikaciju video kao svog ličnog neprijatelja. Tramp je verovao da njegovi politički protivnici koriste Tiktok u kampanji protiv njega i to u izbornoj godini. Aplikacija je tada preživela, ali kako smo ušli u novu izbornu godinu u Americi, ali i u Evropskoj uniji, ideja o zabrani se vratila i to pojačana. Ovoga puta o njoj se izjasnio Kongres donevši zakon da Tiktok mora da promeni vlasnika, da to mora da bude neko izvan Kine, ili će biti zabranjen u SAD. Rok za to je 165 dana. Posle tog roka aplikacija će biti brisana iz Epl stora i Gugl pleja što znači da neće moći da stiče nove korisnike, dok će stari i dalje moći da je koriste. Međutim, ona neće moći da se unapređuje i ispravlja greške i za nekoliko meseci bi njeno korišćenje postalo veoma neudobno pa se očekuje da bi većina korisnika migrirala na nešto novo, verovatno američko.
Zakon treba da prođe i Senat, što je neizvesno, ali i ovo je već dosta neprijatno za Tiktok. Interesantno je da se Tramp više ne žali na Tiktok, čak je i protiv zabrane, a oštricu svoje kritike okrenuo je na kompaniju Meta, odnosno Fejsbuk.
Za one koji nisu pratili, evo u dve, tri reči predistorije. Tiktok je u nešto drugačijoj formi nastao 2016. u Kini. Enorman uspeh aplikacije tamo (u Kini se zove Douyin) naterao je vlasnike da je naredne godine ponude celom svetu. Za dve godine već je bila svetski popularna naročito među mladima, danas samo u SAD ima više od 170 miliona korisnika. Vlasnik aplikacije je kompanija Tiktok limitid sa sedištem u Singapuru, ali i sa vezama sa kineskom kompanijom Bajtdens koja ju je izmislila. To je problem. Zapadne zemlje, a pre svih SAD, tvrde da se podaci korisnika prosleđuju kineskoj državi, što Tiktok demantuje i za to nudi dokaze, ali uzaman.
Ova priča se prenela na prostor slobode govora. Kompanija Tiktok, kao i mnogi aktivisti, tvrde da je ta sloboda ugrožena jer se korisnicima zabranjuje korišćenje medija na kojem se izražavaju. Američke vlasti odgovaraju da to nije tačno jer se nudi rešenje. Kinezi neka prodaju kompaniju, recimo američkim vlasnicima, i tako je spasu. To još cinično nazivaju “odstranjivanjem tumora”. Tiktok odgovara da u ovako kratkom roku (manje od šest meseci) to nije moguće uraditi, sve i da to stvarno žele. Što se zabrane tiče, ona je delimično već sprovedena u mnogim zemljama gde se Tiktok ne sme instalirati na službene telefone državnih službenika. Ponegde se ta zabrana odnosi i na druge društvene mreže.
Epilog bi mogao da bude veoma neobičan ukoliko se zabrana zaista dogodi. Tiktok će verovatno naći način da osvežava zabranjenu aplikaciju mimo pomenutih prodavnica, što bi predstavljalo svojevrsnu digitalnu pobunu. Pitanje je da li će i sami korisnici biti kažnjavani ako nastave da ga upotrebljavaju i kako će se to proveravati. Procenjuje se da ih u svetu ima cela milijarda, to jest da je aplikacija četvrta najpopularnija posle Fejsbuka, Jutjuba i Instagrama.
Pomenuta digitalna pobuna značila bi formiranje nezavisnih prodavnica aplikacija koje android i ios ne bi prihvatali. Što bi moglo da otvori pitanje njihovog monopola, uključujući slobodu govora koja je uvek korisna kada se velike firme zakrve oko tržišta.
Šta je Brent Sadler obećao Igoru Božiću, a šta se desilo? Zbog čega se udar na Junajted mediju može smatrati operacijom pod kodnim imenom “Hiljadu rezova”? Ima li za bilo koju redakciju ičega goreg od toga da sama postane vest? Na koja pitanja ne odgovara nova uprava ove medijske grupacije i zašto? Na koga se kolege iz Junajted medije mogu osloniti u obrani novinarske slobode
Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Nažalost, njegove petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje
Zbog čega je već dan nakon glasanja Vučić izgledao poput karikature trenera i kapitena Real Madrida u istoj osobi koja euforično slavi pobedu nad FK Mladost Lučani? Kako je na parcijalnim kvaziizborima režim zaklao vola radi kile rebara, a studentska parola “Niko nije umoran” dobila nastavak – “Niko nije poražen”
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
