Nisam protivnica neučestvovanja na izborima (takozvanog bojkota) ako bi to moglo dati ikakve, makar i dugoročne rezultate. Ali, u ovoj prilici uslova za takve rezultate nema, a nije ih bilo ni pre no što se opozicija podelila. Za sebe, odlučila sam da glasam rukovodeći se ne samo razumom nego i osećajem: nešto aktivno se mora učiniti i to baš sada. Verujem da mnogo nas deli taj osećaj
Iako se desilo ono što nije trebalo da se desi – razjedinjenost opozicije na temi beogradskih izbora – s vremenom se na to navikavamo. Svako ko je opoziciono nastrojen traži svoj odgovor. Da li je odista sudelovanje na izborima pridavanje legitimiteta sve nepodnošljivijem režimu? A da li je izostanak sa izbora predaja? Ko je želeo, mogao je da sluša zastupnike oba gledišta i da odmerava njihove argumente. Na racionalnom planu odista je argumentacija približno ravnopravna, s tim što sam uverena da odustajanje od izbora ne pridaje Vučićevom režimu ni mrvu legitimiteta. Taj režim nije legitiman po načinu na koji dolazi na vlast putem neslobodnih i nepoštenih izbora, ni po načinu na koji vlast vrši, spletkareći, olako dajući obećanja koja se ne ispunjavaju, potcenjujući građane, koruptivno potkopavajući samu fizičku supstancu ovog društva, ukratko – uskraćujući prava koja po Ustavu imamo i atakujući na običan zdrav razum. Sve tvrdnje vlasti o sopstvenoj legitimnosti nije teško oboriti i zato ne treba da brine bojazan da će neko kasnije iz vlasti tvrditi da je opozicija izlaskom na izbore legitimisala vlast. Neće. Oni su već davno sami sebe delegitimisali.
Teorijski, nisam protivnica neučestvovanja na izborima (takozvanog bojkota) ako bi to moglo dati ikakve, makar i dugoročne rezultate. Ali, u ovoj prilici uslova za takve rezultate nema, a nije ih bilo ni pre no što se opozicija podelila. Za sebe, odlučila sam da glasam rukovodeći se ne samo razumom nego i osećajem: nešto aktivno se mora učiniti i to baš sada. Verujem da mnogo nas deli taj osećaj.
Na izbore se ne ide samo onda kad ste sigurni da ćete pobediti. Takođe, na izbore u autokratijama se ne ide ako su “čisti”. Jer, nikad nisu takvi dogod se vlada autokratski. I onda kad opozicija ne osvoji vlast, dugoročni efekti njenog makar relativnog uspeha na lokalnim izborima, u državi kao što je Srbija, postoje. Teme malih i velikih sredina koje su važne za mnogo ljudi dobijaju pravo građanstva. Sužava se arbitriranost omnipotentne političke stranke. Građani zadobijaju mogućnost izvesne kontrole ili makar saznanja koruptivnih poteza vladajuće stranke. Tanak građanski sloj naročito u malim sredinama postaje svesniji sebe zahvaljujući delovanju prodemokratskih stranaka koje nisu na vlasti. Aktivan opozicioni stav umanjuje strah od ucena svojstvenih autokratijama. Iako je teško tako nešto zamisliti pri svađalačkom diskursu koji neguje Srpska napredna stranka, uspeh opozicionih stranaka daje šanse da se, ipak, sedne za isti sto. I razgovara. U početku prividno i neiskreno. Za suštinski razgovor – videćemo.
A jednom građani će pobediti autokratiju. Izuzetno su retki takozvani izborni hibridni režimi koji predugo traju. Iako je ovo već preteško dugo.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U nedelju 2. juna biće održani izbori u 66 lokalnih samouprava. Među njima su i oni za skupštinu Beograda. Opozicija koja ne bojkotuje izbore u glavnom gradu ima dva relevantna kandidata – Dobricu Veselinovića, jednog od lidera Zeleno-levog fronta, ispred koalicije “Biram borbu”, te Savu Manojlovića koji predvodi Pokret “Kreni-promeni”. U tom kontekstu valja podsetiti ko su sve bili prvi čelnici Beograda od demokratskih promena 2000. do aktuelnih izbora. Zaključci se nameću sami
