Nisam protivnica neučestvovanja na izborima (takozvanog bojkota) ako bi to moglo dati ikakve, makar i dugoročne rezultate. Ali, u ovoj prilici uslova za takve rezultate nema, a nije ih bilo ni pre no što se opozicija podelila. Za sebe, odlučila sam da glasam rukovodeći se ne samo razumom nego i osećajem: nešto aktivno se mora učiniti i to baš sada. Verujem da mnogo nas deli taj osećaj
Iako se desilo ono što nije trebalo da se desi – razjedinjenost opozicije na temi beogradskih izbora – s vremenom se na to navikavamo. Svako ko je opoziciono nastrojen traži svoj odgovor. Da li je odista sudelovanje na izborima pridavanje legitimiteta sve nepodnošljivijem režimu? A da li je izostanak sa izbora predaja? Ko je želeo, mogao je da sluša zastupnike oba gledišta i da odmerava njihove argumente. Na racionalnom planu odista je argumentacija približno ravnopravna, s tim što sam uverena da odustajanje od izbora ne pridaje Vučićevom režimu ni mrvu legitimiteta. Taj režim nije legitiman po načinu na koji dolazi na vlast putem neslobodnih i nepoštenih izbora, ni po načinu na koji vlast vrši, spletkareći, olako dajući obećanja koja se ne ispunjavaju, potcenjujući građane, koruptivno potkopavajući samu fizičku supstancu ovog društva, ukratko – uskraćujući prava koja po Ustavu imamo i atakujući na običan zdrav razum. Sve tvrdnje vlasti o sopstvenoj legitimnosti nije teško oboriti i zato ne treba da brine bojazan da će neko kasnije iz vlasti tvrditi da je opozicija izlaskom na izbore legitimisala vlast. Neće. Oni su već davno sami sebe delegitimisali.
Teorijski, nisam protivnica neučestvovanja na izborima (takozvanog bojkota) ako bi to moglo dati ikakve, makar i dugoročne rezultate. Ali, u ovoj prilici uslova za takve rezultate nema, a nije ih bilo ni pre no što se opozicija podelila. Za sebe, odlučila sam da glasam rukovodeći se ne samo razumom nego i osećajem: nešto aktivno se mora učiniti i to baš sada. Verujem da mnogo nas deli taj osećaj.
Na izbore se ne ide samo onda kad ste sigurni da ćete pobediti. Takođe, na izbore u autokratijama se ne ide ako su “čisti”. Jer, nikad nisu takvi dogod se vlada autokratski. I onda kad opozicija ne osvoji vlast, dugoročni efekti njenog makar relativnog uspeha na lokalnim izborima, u državi kao što je Srbija, postoje. Teme malih i velikih sredina koje su važne za mnogo ljudi dobijaju pravo građanstva. Sužava se arbitriranost omnipotentne političke stranke. Građani zadobijaju mogućnost izvesne kontrole ili makar saznanja koruptivnih poteza vladajuće stranke. Tanak građanski sloj naročito u malim sredinama postaje svesniji sebe zahvaljujući delovanju prodemokratskih stranaka koje nisu na vlasti. Aktivan opozicioni stav umanjuje strah od ucena svojstvenih autokratijama. Iako je teško tako nešto zamisliti pri svađalačkom diskursu koji neguje Srpska napredna stranka, uspeh opozicionih stranaka daje šanse da se, ipak, sedne za isti sto. I razgovara. U početku prividno i neiskreno. Za suštinski razgovor – videćemo.
A jednom građani će pobediti autokratiju. Izuzetno su retki takozvani izborni hibridni režimi koji predugo traju. Iako je ovo već preteško dugo.
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Novi talas nasilja potresa Haiti nakon što su naoružane bande u napadu na Kenskof ubile najmanje 50 ljudi, uključujući petoro dece, i otele još 50 osoba. Ujedinjene nacije upozoravaju da bande pokušavaju da prošire kontrolu na ruralna područja oko Port-o-Prensa
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U nedelju 2. juna biće održani izbori u 66 lokalnih samouprava. Među njima su i oni za skupštinu Beograda. Opozicija koja ne bojkotuje izbore u glavnom gradu ima dva relevantna kandidata – Dobricu Veselinovića, jednog od lidera Zeleno-levog fronta, ispred koalicije “Biram borbu”, te Savu Manojlovića koji predvodi Pokret “Kreni-promeni”. U tom kontekstu valja podsetiti ko su sve bili prvi čelnici Beograda od demokratskih promena 2000. do aktuelnih izbora. Zaključci se nameću sami
