Foto: AP Photo/Andy Wong
Počinje velika partija ping-ponga, zna se u čijim rukama su reketi, a kao sto će poslužiti Evropa i Rusija, dok ne smisle za sebe bolju ulogu
Na vrhu si, praktično nedodirljiv, potcenjuješ konkurenciju i najavljuješ velike planove za budućnost, a onda se u par dana sve to surva. Koliko god vas to asociralo na neke lokalne događaje, ovde se govori o sudbini američkih kompanija Nvidia i OpenAI u proteklih nekoliko dana. A to znači i o sudbini sveta.
Razlog je pojava AI modela R1 i R1 Zero kineske kompanije DeepSeek. Dvadesetog januara kompanija je šokirala svet objavom ova dva modela koji ni po čemu ne zaostaju za ChatGPT modelom kompanije OpenAI, neprikosnovenim liderom u prethodne dve godine. Nije neobično da Kina proizvede visokotehnološki proizvod vrhunskog kvaliteta, ali je to u ovom trenutku bilo neočekivano.
Procenjujući stepen razvoja do kojeg je Kina stigla, brojni stručnjaci govorili su o zaostatku od tri do četiri godine, najveći optimisti (ili pesimisti, zavisno od pozicije) smatrali su da kašnjenje nije manje od šest do devet meseci.
Taj zaostatak je popriličan u svetu veštačke inteligencije gde se situacija menja dramatičnom brzinom poslednjih godina. Ali sada se već govori o tome da Kina ne da ne zaostaje, nego u mnogim stvarima prednjači. Samo ni to nije glavna vest.
Prepoznajući Kinu kao najozbiljnijeg konkurenta u dominaciji svetskim tržištem, a samim tim i takmaca za globalnog lidera u svemu, SAD su uvele sankcije na izvoz vrhunske tehnologije iz SAD u Kinu. Budući da je američka kompanija Nvidia svetski lider u proizvodnji grafičkih kartica, koje su ključne za uspešan razvoj veštačke inteligencije, verovalo se da kineske kompanije po tom pitanju imaju preveliki hendikep i da će godinama zaostajati.
DeepSeek ih je iznenadio kreativnošću. Suočeni sa pomenutim hendikepom, njihovi inženjeri morali su da optimizuju algoritme tako da zahtevaju manje procesorske snage i samim tim manje sredstava. Njihov model koristi takozvani reinforced learning (potkrepljeno učenje) što znači da kroz sistem projektovanih “nagrada” i “kazni” sistem u velikoj meri uči sam. Zbog toga može da se razvija brže od sistema koji traži intenzivniju kontrolu živih ljudi. Mana ovog pristupa su češće greške u ranim fazama razvoja, što se nadomesti ubrzanjem kada sistem malo “odraste”.
I tu stižemo do glavne vesti. U ponedeljak su akcije tehnoloških kompanija u SAD prilično posrnule, berzanski gubitak je oko bilion dolara (hiljadu milijardi), a više od polovine tog iznosa odlazi na kompaniju Nvidia čije su akcije pale za oko 15 odsto i sa mesta najvrednije kompanije na svetu odmah je pala na treće mesto, iza Epla i Majkrosofta. Razlog je procena da se sistemi veštačke inteligencije sada mogu razvijati sa znatno manje sredstava. Ako je verovati DeepSeek-u, oni su model R1 razvili za tričavih 6 miliona dolara sa manje od dvesta inženjera i za manje od dve godine. Bez Nvidijinih procesora. OpenAI postoji deset godina, u njemu radi više hiljada inženjera i na razvoj troši milijarde dolara. Zahvaljujući tome, kineski model AI svoje usluge pruža dramatično jeftinije.
Amerikanci kažu da tvrdnje DeepSeek-a treba uzeti sa dubokom rezervom, oni veruju da je pomoć kineske države bila znatno veća, kao i broj uključenih stručnjaka, tako da nam ostaje da izaberemo kome ćemo verovati.
Interesantno je da se američki i kineski model AI razlikuju po tome što Amerikanci naglasak stavljaju na etičnost razvoja veštačke inteligencije, dok je Kinezima primarna zaštita privatnosti korisnika. To ne treba da vas zbuni jer Kinezi glavno tržište vide u kompanijama kojima je važnije da sačuvaju svoje podatke nego da brinu o interesima društva. Takođe, Kinezi se razvijaju na sopstvenom, velikom tržištu neopterećeni različitim zakonima, za razliku od Amerikanaca koji se prilagođavaju sistemima svih država u kojima rade, pre svega SAD i EU.
Počinje velika partija ping-ponga, zna se u čijim rukama su reketi, a kao sto će poslužiti Evropa i Rusija, dok ne smisle za sebe bolju ulogu.
Milutin Simović, dugogodišnji funkcioner Demokratske partije socijalista i bivši ministar poljoprivrede, uhapšen je u Nikšiću po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore
Američka zabrana uvoza guma koje u Srbiji proizvodi Linglong razotkriva sistemsku krhkost poretka u kojem kapital slobodno cirkuliše, dok se radnici širom sveta primoravaju da se međusobno takmiče u odricanju od sopstvenih prava
Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu
Pravni sistemi širom sveta sve više prepoznaju značaj uključivanja građana i NVO u zaštitu biodiverziteta. Mehanizmi kao što su pravo na pristup informacijama od javnog značaja, pravo na učešće u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu omogućavaju civilnom sektoru da prati sprovođenje ekoloških zakona i utiče na njega. Ovaj pristup podstiče veću transparentnost, odgovornost i zajedničku borbu za očuvanje prirode
Tugovanje znači da je neko ostao s viškom ljubavi i mora da nauči kako da učini da ta ljubav nastavi da živi, da bude preusmerena. Pitanje je da li ću u jednom trenutku uspeti da izađem iz rituala fokusiranih na prošlost i – makar kroz dobrotvorni rad nevezan za jednu, meni posebnu važnu osobu – ponovo osetiti životnu radost, spontanost, razigranost, uživanje u seksualnoj razmeni. Jedini potpuni poraz je da patnja dovede do nemogućnosti da ikada ponovo osetimo ljubav
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
