„Trenutno Rusija jača svoje snage u ogromnoj meri, i godišnje proizvodi oko 1500 borbenih tenkova. Neće svi ti tenkovi ići u Ukrajinu“, rekao je načelnik Generalštaba nemačke vojske Karsten Brojer
„Članice NATO saveza moraju da se pripreme za mogući napad Rusije u naredne četiri godine“, izjavio je načelnik Generalštaba nemačke vojske Karsten Brojer.
Brojer je za BBC rekao da Rusija proizvodi stotine tenkova godišnje, od kojih bi mnogi mogli biti korišćeni za napad na baltičke članice NATO do 2029. godine ili ranije.
On je poručio da Severnoatlantski savez mora da ostane jedinstven oko rata u Ukrajini, uprkos razlikama u mišljenjima koje su nedavno izrazile Mađarska i Slovačka.
Njegovi komentari dolaze uoči samita NATO u Hagu, gde se očekuje da će se razgovarati o značajnim uvećanjima budžeta za odbranu.
Brojer je rekao da se NATO suočava sa „veoma ozbiljnom pretnjom“ od Rusije, kakvu nije video u svojih 40 godina službe.
„Trenutno Rusija jača svoje snage u ogromnoj meri, i godišnje proizvodi oko 1500 borbenih tenkova. Neće svi ti tenkovi ići u Ukrajinu, već i u zalihe i u nove vojne jedinice koje su okrenute ka Zapadu“, rekao je Brojer.
Prema njegovim rečima, Rusija je samo prošle godine proizvela četiri miliona komada artiljerijske municije kalibra 152 milimetra, a nije sve to otišlo u Ukrajinu.
„Vidimo gomilanje zaliha za mogući budući napad na baltičke članice NATO. Analitičari procenjuju da bi moglo da bude 2029. godine, što znači da do tada moramo biti spremni. Ako me sada pitate da li je to garancija da neće biti napada pre 2029, rekao bih da nije. To znači da moramo biti u stanju da se borimo već večeras“, kazao je Brojer.
Izvor: FoNet
Studente koji se protive blokadama fakulteta i koji protestuju u Pionirskom parku, posetio je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković i apelovao da odustanu od najavljenog štrajka glađu
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Parasejling, adrenalinska aktivnost koja privlači turiste širom Jadrana, postao je simbol letnje avanture i slobode letenja iznad mora. Međutim, tragedija u Budvi, kada je mlada devojka izgubila život prilikom pada sa velike visine, podseća na skrivene rizike ovog sporta koji na prvi pogled deluje bezazleno
Najbizarnija najava štrajka glađu pripada Milošu Pavloviću, “studentu koji bi da uči”. On traži da ga skupa sa ostalim iz Pionirskog parka ljudi vole i cene
Retorika i koreografija nenasilnog studentskog protesta pokazale su se uspešnom u rušenju osećanja bespomoćnosti kod širih masa i širenju unezverenosti kod vlasti. Ovaj učinak je ogroman zalog koji brani melanholiji da osvoji prostor između ideala i realnosti i protivi se trpanju protesta u muzej
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
