Napredna studentska oligarhija

Svakog oktobra studentske organizacije postaju bogatije za mnogo brucoša i brucoškinja koji se često zbog svog neiskustva, neinformisanosti ali i prirodne znatiželje učlane u prvu studentsku organizaciju koja im priđe na fakultetu. Uglavnom ih privuče to što te organizacije prave brucošijade koje nijedan student ne želi da propusti. Žurka prođe top, a brucoši jedva čekaju sledeću žurku, pogotovo ako dolaze iz nekog malog grada u Beograd i žele da iskuse sve i odmah. Smesta krenu i različite vrste organizovanih putovanja, seminara (fensi naziv za tri dana žurkanja) i drugih oblika zabave.

KONTROLA I PASIVIZACIJA

Međutim, ubrzo ti isti brucoši postanu pasivni članovi tih organizacija jer većina, uzmimo za primer Fakultet političkih nauka, ima vrlo čvrstu i oligarhijsku strukturu koja vrlo retko zapravo dozvoljava “običnim” studentima da se nešto pitaju ili predlažu.

Studentske funkcije na Fakultetu političkih nauka, pa i na Beogradskom univerzitetu, postale su profesionalne funkcije, nezavisne od dinamike studiranja. Zapravo, studiranje se stavlja u službu obavljanja studentskih funkcija kako bi se u toj fotelji ostalo što duže iz različitih interesa. Tako imamo primere mnogih studentskih predstavnika koji studiraju više od 7-8 godina, sa slabim prosekom i nikakvom motivacijom da završe fakultet.

Nije strano da je stanje sa studentskom političkom strukturom na beogradskom univerzitetu i FPN kao preslikano stanje na državnom nivou. Nažalost, u poslednje vreme smo mogli javno da se uverimo u to da Srpska napredna stranka kontroliše studentske organizacije i njene predstavnike. Ova vlast ništa ne prepušta slučaju pa tako ni donošenje odluka na univerzitetima i fakultetima. Studenti kao najveća kritična masa, koja ima svoju tradiciju presudnog buntovništva, mora da se na neki način sistemski kontroliše. Za ovu vlast je najbolje da studenti kontrolišu i pasiviziraju jedni druge, naravno, uz neke dodatne privilegije i sitne lične interese za te koji služe kao studentske lutke. Vlast želi da se čuje studentski glas, ali samo onih studenata koji su “njihovi”. Ako nisu “njihovi”, to onda i nisu studenti već politički aktivisti, strani plaćenici i domaći izdajnici.

Sa institucionalne strane, studentski predstavnici učestvuju u mnogim telima, odborima i savetima i u njima imaju svoj glas o važnim univerzitetskim temama – od odabira dekana, rektora, donošenja zakona i drugih dokumenata, davanja legitimnosti mnogim inicijativama poput izdavanja studentske kartice i drugih populističkih mera.

VEČITI FUNKCIONERI

Zakon o studentskom organizovanju, donet u vreme epidemije, pravi je primer manipulacije u režiji studentskih predstavnika i organizacija. Mnogi studenti sa Fakulteta političkih nauka kao što su Margareta Smiljanić, koja je inače predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije, kao i skorašnja predsednica Upravnog odbora Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB), organizacije koja je aktivno učestvovala u izbornim prevarama, kao i Miroslav Dešić, potpredsednik univerzitetskog parlamenta, skorašnji potpredsednik CEROB-a, a pored ovih imena mogu da se dodaju i još neke studentske funkcije, učestvovali su u izradi pomenutog Zakona.

Ipak, po analizi organizacije Transparentnost, ovaj zakon je izbegao da definiše kriterijume za kandidature za parlament, predsednička mesta i druge vodeće pozicije u strukturi studentskog organizovanja. Zato i dalje na studentskim funkcijama imamo ljude koji bi po godinama odavno trebalo da završe fakultet, a po svojim moralnim karakteristikama odavno daju ostavke na ove funkcije. Takođe, manjak ovog zakona je i nepostojanje unutrašnje finansijske kontrole i inspekcije kako je dobijeni novac raspoređen i potrošen.

Margareta Smiljanić i Miroslav Dešić su nakon usvajanja o zakonu imali samo reči hvale. Uradili su “odličan posao” atrofiranja studentskog aktivizma, sebi sačuvali trenutne funkcije i učvrstili studentsku oligarhiju. Uspeli su i da napreduju, pa je Margareta Smiljanić postala dobro plaćena članica Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela i aktivna učesnica projekata promocije dualnog obrazovanja.

U javnosti smo mogli da vidimo ostavku na mesto delegatkinje univerzitetskog parlamenta Ane Ćurić. Ona je na snimku CINS-a delila novac zaposlenima u kol-centru SNS-a, u prostorijama već pomenute organizacije CEROB. Pored nje, mnogi drugi studentski predstavnici – neke smo već i pomenuli – bili su ili i dalje jesu deo strukture ove organizacije, gotovo po automatizmu paralelno sa svojim studentskim funkcijama. Jedna od njih je i Ana Grčić, studentkinja prorektorka, bivša studentkinja prodekanka na Fakultetu političkih nauka i bivša potpredsednica CEROB-a. Iako u javnosti od nje možemo da čujemo da u CEROB-u nije obavljala funkciju već dve godine, na društvenim mrežama možemo lako da otkrijemo da se poslednji put pojavljivala u toj ulozi aprila prošle godine.

Inače, CEROB je, po pisanju BIRN-a, od 2020. godine do danas, iz budžeta Republike Srbija dobio oko 24 miliona dinara, najveći deo toga na konkursima Ministarstva omladine i sporta. Prema pisanju ove istraživačke mreže, u bazi Agencije za privredne registre ne postoji finansijski izveštaj CEROB-a za 2022. godinu. Ovo je još jedan u nizu slučajeva da se novac iz budžeta Republike Srbije daje fantomskim (setimo se novca koji je dat organizacijama za sprečavanje vršnjačkog nasilja) ili netransparentnim organizacijama za koje ne znamo kako i na koji način troše novac i da li je taj novac namenjen za krivično delo kupovine glasova, kao u slučaju CEROB-a.

NAPREDNO KALJENJE ZA STRANKU

Još jedna problematična studentska organizacija koja povezuje skoro sve dosadašnje pomenute studentske predstavnike jeste Evropski studentski forum sa Fakulteta političkih nauka. Ova organizacija takođe dobija dosta novca na državnim konkursima, a njena čvrsta oligarhijska struktura drži sve najvažnije funkcije u studentskim telima. Često se na Fakultetu političkih nauka za ESF kaže da je studentski SNS, jer i sam ima praksu dovoženja studenata da glasaju za ovu organizaciju na studentskim izborima, prave spiskove i sakupljaju kapilarne glasove, kao i predstavnike koji jednoglasno glasaju na sednicama po naređenju. Članovi ove organizacije na FPN-u često miniraju osnivanje drugih studentskih organizacija i neformalne studentske inicijative, proteste i druge oblike studentskog aktivizma koji nisu povezani sa njima. Učešće u studentskim organizacijama je zapravo priprema i politički marketing za dalje političke i stranačke funkcije.

Najbolji primer malverzacija i manipulacija Evropskog studentskog foruma su izbori za studentski parlament na Fakultetu političkih nauka 2021. godine, održani samo sedam dana posle parlamentarnih i raspisanih na neregularan način, na kojima smo imali samo jednu listu. Pogađate – Evropski studentski forum u koaliciji sa još jednom studentskom organizacijom. Veliki propusti u Zakonu o studentskom organizovanju u kombinaciji sa političkim i finansijskim interesima dovoljan su motiv da se ova organizacija po svaku cenu bori za svaki mogući glas i poziciju.

Ono što nas uskoro očekuje jesu novi izbori za studentski parlament na Fakultetu političkih nauka, koji će definitivno biti veliki izazov za vodeću studentsku organizaciju s obzirom na veliku medijsku pažnju i sve veće interesovanje trenutnih ali i bivših studenata da se ova organizacija “skine sa vlasti”. Međutim, ono što je važno jeste da će postojeći sastav parlamenta ipak učestvovati u izborima za rukovodeća tela na fakultetu i Univerzitetu u Beogradu.

Takođe, očekuje nas i vrlo neizvestan odabir novog studenta prorektora na Univerzitetu, s obzirom da se za svoj treći mandat kandidovala pomenuta Ana Grčić, a da su na poslednjoj sednici univerzitetskog parlamenta koja je bila otvorena za javnost prisustvovali mnogi studenti koji se protive njenom odabiru. Ta sednica je odložena jer, kako navodi predsednik parlamenta Stefan Kovačević, “nije bilo demokratske atmosfere zbog ulaska i prisustva studenata, drugih lica politički aktivnih i medija u sali gde je trebalo da se održi sednica”. Te večeri su, videvši broj studenata i medija, glavom bez obzira iz zgrade rektorata pobegli i pomenuti predsednik parlamenta, kao i kandidatkinja za studentkinju prorektorku Ana Grčić.

Ovo znači da studenti ipak mogu da odnose male ali važne pobede. U sveopštem polarizovanom društvu, polarizacija se vidi i kod studenata. Pored svih zakonskih i proceduralih nedostataka i raznih pokušaja manipulacija, studentima ipak preostaje ono najvažnije – bunt. Studentima nikad nije i neće nikad niko upravljati, govoriti šta da rade i instrumentalizovati za svoje političke igre i malverzacije. Krećemo od svojih studentskih predstavnika kako bismo došli do onih na državnom nivou i univerzitetu, studentima, ali i građanima vratili kredibilitet i integritet.

Autorka je studentkinja Fakulteta političkih nauka