Madona je spektakularnim koncertom na Kopakabani oborila svoj koncertni rekord, sa preko 1.5 milion okupljenih fanova. Ipak, svetski rekorder je i dalje Rod Stjuart, čijem koncertu je prisustvovalo 3.5 miliona ljudi. Na domaćoj sceni, rekord drži „Bijelo dugme”, sa preko 200.000 gledalaca
Američka pop pevačica Madona održala je preksinoć besplatan koncert na plaži Kopakabana u Rio de Žaneiru, koji je okupio oko 1,5 miliona gledalaca.
Na Madoninoj zvaničnoj veb-stranici je objavljeno je da je ovaj koncert najveći u karijeri pevačice dugoj četiri decenije, čak 10 puta veći od njenog rekorda u Parizu 1987. gde je pristvovalo oko 130.000 ljudi, prenosi AP.
Foto: AP Photo/Bruna PradoPrepuna Kopokabana
Ovo je bio poslednji koncert u okviru ‘„The Celebration Tour“, turneje koja je otpočela u Londonu.
Zbog ogromne gužve, neki od okupljenih fanova su posmatrali koncert i sa brodova, a osamnaest zvučnih tornjeva bilo je raspoređeno duđ Kopakabane, kako bi svi mogli jasno da čuju koncert.
Madonna makes history in Rio with the largest standalone concert for any artist, with over 1.6 million fans attending The Celebration Tour
Gradsko veće Rio de Žaneira je u aprilu objavilo izveštaj u kojem se procenjuje da će ovaj koncert doneti 293 miliona reala (oko 57 miliona dolara) lokalnoj privredi.Najveći koncerti u svetu
Na dočeku Nove godine 1993., čuveni britanski pevač Rod Stjuart nastupio je na Kopakabani i postao Ginisov rekorder, održavši najveći koncert do sada. Procenjuje se da je koncertu prisustvovalo 3.5 miliona ljudi,dok drugi tvrde da je prisutno bilo oko 4.2 miliona fanova.
Drugo i treće mesto zauzima francuski muzičar Žan-Mišel Žar, svojim čuvenim koncertima u Moskvi i Parizu.
Naime, Žar je 6. septembra 1997. godine nastupio u Moskvi na proslavio 850 godina postojanja tog grada, a u publici se takođe nalazilo oko 3.5 miliona ljudi.
Zbog njegovog nastupa povodom Dana republike u pariskoj četvrti La Defens, masa ljudi protezala se sve do Trijumfalne kapije. Koncert je održan 14. jula 1990. godine i okupio je oko 2.5 miliona gledalaca.
Na četvrtom mestu nalazi se festival „Monsters of rck“, koji je održan u Moskvi 17. avgusta 1991. godine, kojem je prisustvovalo 1,6 miliona ljudi. Pad komunizma Rusi su proslavili velikim koncertom na aerodromu „Tušino“. Nastupio je veliki broj izvođača, a najveću pažnju publike privukli su bendovi „AC/DC“, „Metallica“, „Motley Crue“, „The Black Crowes“, „Pantera“ i „Queensryche“.
Peto mesto na listi najposećenijih svetskih koncerata drži bend „Roling Stons“, koji je 18. februara 2006. svirao na Kopakabani pred 1,2 miliona posetilaca. Inače, ovaj bend je imao više koncerata u Riju, ali je ovo bio njihov prvi besplatni koncert u Brazilu.
Najveći koncerti kod nas
Domaći rekord oborio je bend „Bijelo dugme” koncertom na Hipodromu u Beogradu, održanom 28. juna 2005. godine. Bend je tada svirao pred 200.000 fanova. Masovna posećenost ovog koncerta ne čudi, jer su se tada članovi benda okupili ponovo nakon 16 godina pauze. Ipak, mnogi ovaj koncert pamte po slabom ozvučenju.
Ovaj sarajevski rok bend je održao najveći koncert i u Titovoj Jugoslaviji, takođe u Beogradu. Oni su 26. avgusta nastupili u Košutnjaku pred oko 100.000 ljudi. Gitarista Goranu Bregoviću je ovo bio poslednji koncert pred odlazak u JNA.
Folk pevačica Svetlana Ceca Ražnatović našla se na ovoj listi zbog koncerta u Ušću 17. juna 2006. godine, kojem je prisustvovalo 100.000 ljudi, od kojih su neki stajali u redovima i po šest sati, kako bi zauzeli što bolja mesta.
Na četvrtom mestu nalazi se Zdravko Čolić. On je, naime, 23. juna 2007. pevao na prepunoj „Marakani“ pred 80.000 ljudi, a pevač je tada publiku oduševio nastupom koji je trajao više od tri sata.
Tri dana kasnije, bend „Red Hot Chili Peppers“ je 26. juna 2007. održao koncert u Inđiji, kojem je prisustvovalo 80.000 ljudi, a ceo nastup je trajao čitavih sat i petnaest minuta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Uroš Blažić, koji je 4. maja prošle godine iz automatske puške i pištolja ubio devetoro, a ranio trinaestoro mladih ljudi u Duboni i Malom Orašju, tvrdi da je napadnut u zatvoru, rečeno je u Upravi za izvršenje sankcija
Već danima studenti, čiji se fakulteti nalaze na Studentskom trgu, izloženi su brojnim uvredama po različitim osnovama, a dobijaju i direktne pretnje sa nepoznatih brojeva telefona. Uprava ovih osam fakulteta traži pravdu od nadležnih organa
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Priče su postale tek jedno od oružja za masovno uništenje pa smo zato i svi mi kojima je pričanje priča profesija završili kao osumnjičeni za sudjelovanje u zločinima protiv čovječanstva. Svi smo mi potencijalni manipulatori i zavodnici, svi mi izmišljamo i uvijamo
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!