Prošle nedelje održan je godišnji Svetski mobilni kongres u Barseloni, festival mobilne tehnologije koji nam objašnjava godinu u kojoj se već nalazimo. Obeležilo ga je nekoliko pojmova; ako ćemo da gledamo pravac kretanja, onda je to zeleno i održivo, uz totalnu podršku veštačke inteligencije. Ako ćemo malo konkretnije i tehnološki, onda su ključne reči – savitljivo i transparentno.
Krenimo od ovog drugog. Mobilni telefoni već izvesno vreme imaju savitljive ekrane. Uglavnom je ideja da mogu da se sklope u manju dimenziju, lakšu za nošenje u džepu ili tašni, ali kada nam to zatreba, imamo ekran kakav ima mini tablet. Na takvom telefonu već može ozbiljnije da se radi, zamenjuje više uređaja, a uz neku virtuelnu tastaturu gotovo da vam ne treba ni laptop niti išta drugo uključujući televizor. Problem je što je i cena takva, kao da smo sabrali cene svih uređaja koje ovaj zamenjuje.
Ove godine Motorola i Samsung predstavili su telefone koji se ne sklapaju već se savijaju. Možete ih obmotati oko ruke kao malo nezgrapniju narukvicu i ispraviti kada vam treba klasičan telefon. To može veoma dobro da koristi u situacijama kada vam telefon u ruci ili džepu “smeta”, odnosno može da ispadne, a potreban vam je. Takvih situacija nije previše da biste investirali poveliku sumu samo radi te opcije, ali s vremenom će naći svoju nišu.
Kompanija Tekno predstavila je mnogo zanimljiviji aparat: mobilni telefon koji se ne preklapa već povlači u stranu da bi mu se ekran uvećao. Ekran je namotan u sam aparat i otvara se kao roletna, sličan koncept ima i Motorola. Proizvođač tvrdi da je testiran na pedeset hiljada odmotavanja, što će reći da će vam trajati najmanje tri godine ako ga širite pedeset puta dnevno. Ako vam se to čini kratkim periodom, varate se. Ljudi koji kupuju ovakvu tehnologiju retko je koriste duže od godinu dana, odnosno do pojave novog čuda na sledećem kongresu.
Veliko uzbuđenje izazvala je pojava transparentnog laptopa kompanije Lenovo. Izgleda kao laptop koji ima stakleni poklopac, gotovo kao nekadašnji gramofoni, s tom razlikom što se unutar tog stakla emituje sve što treba da se pojavi na ekranu kompjutera. I još je proziran, vidi se sav prostor iza. Tastatura ne zaostaje i ona je ekran na kojem možete da prikažite klasičnu tastaturu ili tablu za crtanje, šta god da vam ustreba u nekom trenutku. Zapravo, veruje se da će takav laptop biti najinteresantniji umetnicima jer značajno olakšava 3D crtanje.
Za one koji se pitaju kome sve to treba odgovor je jednostavan. Ekrani se danas ugrađuju na sva moguća i nemoguća mesta i zato je potrebno da budu savitljivi i providni, između ostalog. Ako se dogodine pojave kvake sa ekranom koji vam govori nešto o prostoriji u koju ste se zaputili, nemojte se iznenaditi. Ili prozori. Samo je cena prepreka i to privremena.
Istovremeno, najviše se pričalo o tome mogu li novi uređaji da troše manje energije, mogu li se praviti od materijala čija proizvodnja ne pravi pometnju u životnoj sredini, a da se ne pravi kompromis sa efikasnošću i napretkom. Drugi kolosek je uključivanje veštačke inteligencije u apsolutno svaki segment korišćenja mobilne tehnologije, hteli mi to ili ne. Kao što je danas redak telefon sa dugmićima, tako će u narednih par godina pametne telefone zameniti mudri.
Možda mislite da vi tome možete da se oduprete, na ličnom nivou, ali zavisnost svakog biznisa od primenjene veštačke inteligencije biće enormna i neizbežna. Uključujući obućara koji vam pendžetira cipele sa telefonom savijenim oko zgloba na ruci.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
