Prošle nedelje održan je godišnji Svetski mobilni kongres u Barseloni, festival mobilne tehnologije koji nam objašnjava godinu u kojoj se već nalazimo. Obeležilo ga je nekoliko pojmova; ako ćemo da gledamo pravac kretanja, onda je to zeleno i održivo, uz totalnu podršku veštačke inteligencije. Ako ćemo malo konkretnije i tehnološki, onda su ključne reči – savitljivo i transparentno.
Krenimo od ovog drugog. Mobilni telefoni već izvesno vreme imaju savitljive ekrane. Uglavnom je ideja da mogu da se sklope u manju dimenziju, lakšu za nošenje u džepu ili tašni, ali kada nam to zatreba, imamo ekran kakav ima mini tablet. Na takvom telefonu već može ozbiljnije da se radi, zamenjuje više uređaja, a uz neku virtuelnu tastaturu gotovo da vam ne treba ni laptop niti išta drugo uključujući televizor. Problem je što je i cena takva, kao da smo sabrali cene svih uređaja koje ovaj zamenjuje.
Ove godine Motorola i Samsung predstavili su telefone koji se ne sklapaju već se savijaju. Možete ih obmotati oko ruke kao malo nezgrapniju narukvicu i ispraviti kada vam treba klasičan telefon. To može veoma dobro da koristi u situacijama kada vam telefon u ruci ili džepu “smeta”, odnosno može da ispadne, a potreban vam je. Takvih situacija nije previše da biste investirali poveliku sumu samo radi te opcije, ali s vremenom će naći svoju nišu.
Kompanija Tekno predstavila je mnogo zanimljiviji aparat: mobilni telefon koji se ne preklapa već povlači u stranu da bi mu se ekran uvećao. Ekran je namotan u sam aparat i otvara se kao roletna, sličan koncept ima i Motorola. Proizvođač tvrdi da je testiran na pedeset hiljada odmotavanja, što će reći da će vam trajati najmanje tri godine ako ga širite pedeset puta dnevno. Ako vam se to čini kratkim periodom, varate se. Ljudi koji kupuju ovakvu tehnologiju retko je koriste duže od godinu dana, odnosno do pojave novog čuda na sledećem kongresu.
Veliko uzbuđenje izazvala je pojava transparentnog laptopa kompanije Lenovo. Izgleda kao laptop koji ima stakleni poklopac, gotovo kao nekadašnji gramofoni, s tom razlikom što se unutar tog stakla emituje sve što treba da se pojavi na ekranu kompjutera. I još je proziran, vidi se sav prostor iza. Tastatura ne zaostaje i ona je ekran na kojem možete da prikažite klasičnu tastaturu ili tablu za crtanje, šta god da vam ustreba u nekom trenutku. Zapravo, veruje se da će takav laptop biti najinteresantniji umetnicima jer značajno olakšava 3D crtanje.
Za one koji se pitaju kome sve to treba odgovor je jednostavan. Ekrani se danas ugrađuju na sva moguća i nemoguća mesta i zato je potrebno da budu savitljivi i providni, između ostalog. Ako se dogodine pojave kvake sa ekranom koji vam govori nešto o prostoriji u koju ste se zaputili, nemojte se iznenaditi. Ili prozori. Samo je cena prepreka i to privremena.
Istovremeno, najviše se pričalo o tome mogu li novi uređaji da troše manje energije, mogu li se praviti od materijala čija proizvodnja ne pravi pometnju u životnoj sredini, a da se ne pravi kompromis sa efikasnošću i napretkom. Drugi kolosek je uključivanje veštačke inteligencije u apsolutno svaki segment korišćenja mobilne tehnologije, hteli mi to ili ne. Kao što je danas redak telefon sa dugmićima, tako će u narednih par godina pametne telefone zameniti mudri.
Možda mislite da vi tome možete da se oduprete, na ličnom nivou, ali zavisnost svakog biznisa od primenjene veštačke inteligencije biće enormna i neizbežna. Uključujući obućara koji vam pendžetira cipele sa telefonom savijenim oko zgloba na ruci.
Zbog čega je Vučić ponižavao svoju disfunkcionalnu ministarsku porodicu, izazvavši mučninu koju je osetila čitava Srbija? Zašto mu zimovanje u Davosu nije leglo kao božićno veselje pod “Informerovom” šatrom? Hoće li ga javnost u direktnom TV prenosu gledati kako drži šetalicu sa natpisom “Raspiši izbore, kukavico”? I da li je kao šahista svestan da je u iznudici, gde nema dobrog poteza
Kako godine prolaze, potrebno je sve češće ukazivanje Vođe koji u svojim obraćanjima postaje ne samo agresivniji, već i ličniji. Umesto značajnih tema, u obraćanjima se pojavljuju lične fantazije, opservacije, razmišljanja i postulati koji važe poput zakona
Velike i trajne patnje pa, usudiću se da kažem, i mentalni poremećaji često su posledica iskustava i osećanja koja nosimo u sebi i ne umemo da ih se otarasimo, tako važnih da sve u nama počne da gravitira oko njih ili čak u njih bude usisano. I osećamo strašnu sputanost, ili fanatičnost, čistunstvo, zabranu, krivicu, koji su počeli tako rano da nam sad deluju kao nešto naše, “druga priroda”, neodvojivo od toga kako doživljavamo sebe. Mnogi se ljudi onda, razočarani što nisu dovoljno jaki da nešto prevaziđu, povuku od sveta, odaju porocima, piju lekove, a problem bi sve vreme mogao biti u tome da u sebi nose tuđu muku
Naša prijava da postoji zagađenje životne sredine ne svodi se samo na pravu žalbu – to je znak da nam je stalo. I to nije malo. Jer samo kad progovorimo, možemo nešto i da promenimo
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
