Prošle nedelje održan je godišnji Svetski mobilni kongres u Barseloni, festival mobilne tehnologije koji nam objašnjava godinu u kojoj se već nalazimo. Obeležilo ga je nekoliko pojmova; ako ćemo da gledamo pravac kretanja, onda je to zeleno i održivo, uz totalnu podršku veštačke inteligencije. Ako ćemo malo konkretnije i tehnološki, onda su ključne reči – savitljivo i transparentno.
Krenimo od ovog drugog. Mobilni telefoni već izvesno vreme imaju savitljive ekrane. Uglavnom je ideja da mogu da se sklope u manju dimenziju, lakšu za nošenje u džepu ili tašni, ali kada nam to zatreba, imamo ekran kakav ima mini tablet. Na takvom telefonu već može ozbiljnije da se radi, zamenjuje više uređaja, a uz neku virtuelnu tastaturu gotovo da vam ne treba ni laptop niti išta drugo uključujući televizor. Problem je što je i cena takva, kao da smo sabrali cene svih uređaja koje ovaj zamenjuje.
Ove godine Motorola i Samsung predstavili su telefone koji se ne sklapaju već se savijaju. Možete ih obmotati oko ruke kao malo nezgrapniju narukvicu i ispraviti kada vam treba klasičan telefon. To može veoma dobro da koristi u situacijama kada vam telefon u ruci ili džepu “smeta”, odnosno može da ispadne, a potreban vam je. Takvih situacija nije previše da biste investirali poveliku sumu samo radi te opcije, ali s vremenom će naći svoju nišu.
Kompanija Tekno predstavila je mnogo zanimljiviji aparat: mobilni telefon koji se ne preklapa već povlači u stranu da bi mu se ekran uvećao. Ekran je namotan u sam aparat i otvara se kao roletna, sličan koncept ima i Motorola. Proizvođač tvrdi da je testiran na pedeset hiljada odmotavanja, što će reći da će vam trajati najmanje tri godine ako ga širite pedeset puta dnevno. Ako vam se to čini kratkim periodom, varate se. Ljudi koji kupuju ovakvu tehnologiju retko je koriste duže od godinu dana, odnosno do pojave novog čuda na sledećem kongresu.
Veliko uzbuđenje izazvala je pojava transparentnog laptopa kompanije Lenovo. Izgleda kao laptop koji ima stakleni poklopac, gotovo kao nekadašnji gramofoni, s tom razlikom što se unutar tog stakla emituje sve što treba da se pojavi na ekranu kompjutera. I još je proziran, vidi se sav prostor iza. Tastatura ne zaostaje i ona je ekran na kojem možete da prikažite klasičnu tastaturu ili tablu za crtanje, šta god da vam ustreba u nekom trenutku. Zapravo, veruje se da će takav laptop biti najinteresantniji umetnicima jer značajno olakšava 3D crtanje.
Za one koji se pitaju kome sve to treba odgovor je jednostavan. Ekrani se danas ugrađuju na sva moguća i nemoguća mesta i zato je potrebno da budu savitljivi i providni, između ostalog. Ako se dogodine pojave kvake sa ekranom koji vam govori nešto o prostoriji u koju ste se zaputili, nemojte se iznenaditi. Ili prozori. Samo je cena prepreka i to privremena.
Istovremeno, najviše se pričalo o tome mogu li novi uređaji da troše manje energije, mogu li se praviti od materijala čija proizvodnja ne pravi pometnju u životnoj sredini, a da se ne pravi kompromis sa efikasnošću i napretkom. Drugi kolosek je uključivanje veštačke inteligencije u apsolutno svaki segment korišćenja mobilne tehnologije, hteli mi to ili ne. Kao što je danas redak telefon sa dugmićima, tako će u narednih par godina pametne telefone zameniti mudri.
Možda mislite da vi tome možete da se oduprete, na ličnom nivou, ali zavisnost svakog biznisa od primenjene veštačke inteligencije biće enormna i neizbežna. Uključujući obućara koji vam pendžetira cipele sa telefonom savijenim oko zgloba na ruci.
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
