Za razliku od starih algoritama, veštačka inteligencija trebalo bi da bude sposobna da prepozna kontekst, da razlikuje cinizam i duhovitost od zle namere, kao i da odmeri koje su krajnje granice političke korektnosti
Ima stvari koje bismo voleli da nismo videli. Jednostavno nam se slika ureže u pamćenje i nemoguće ju je zaboraviti, a deluje krajnje negativno na našu psihu. Isto važi i za nešto što smo čuli ili pročitali. U današnje vreme mnogo toga se pojavljuje na društvenim medijima, ali to što mi vidimo samo je deo onoga što ljudi tamo postavljaju. Jer većina društvenih medija takve sadržaje filtrira sprečavajući da u javnost ode nešto totalno neprihvatljivo i odvratno.
Recimo, jezivi snimci odsecanja glave taocima ISIS-a, čega je bilo mnogo pre nekoliko godina, potom snimci samoubistava, teških nesreća, posledica terorističkih napada, svašta ljudi požele da podele sa svetom iz ovih ili onih razloga, ponekad i iz iskrenog uverenja da neke tragedije svi treba da vide kako bi izvukli neku pouku.
Potom, tu su i audio-snimci koji takođe mogu biti jezivi, kao i razne zastrašujuće pisane poruke. Svako ko napravi nalog na društvenoj mreži može na nju da postavi šta god hoće, svestan ili nesvestan posledica po sebe i okolinu. Kada su društveni mediji nastajali, očekivalo se da će tu ljudi razmenjivati samo duhovitosti i kreativne dosetke, sve za dobrobit čovečanstva. Kao i u svemu ostalom i ovde se izvrglo pa se od tog predivnog jezera lepih misli napravila deponija najgoreg što ljudski mozak može da smisli, pa još gore od toga.
Na to sve dodajte i gerila marketing, jer su mnogi otkrili da se kroz postove gotovo bez ulaganja može postići odličan poslovni rezultat te su krenuli da zatrpavaju društvene medije reklamama, naročito za proizvode koji se inače ne bi smeli reklamirati, lažna lekovita sredstva, prostitucija i slično.
Zato je nastala moderacija postova i komentara na postove i tekstove. Sa time i posao moderatora koji će se ispostaviti kao nešto najjezivije što vas može snaći kada radite sedeći u stolici pred kompjuterom. Najgore je bilo biti moderator u Fejsbuku i o tome smo dosta saznali pre nekoliko godina kada su moderatori krenuli da tuže kompaniju zbog stresa i ozbiljnih psihičkih problema stečenih na ne preterano dobro plaćenom poslu. Za tridesetak dolara na sat, šest sati dnevno pregledali su ono najjezivije što im je prosleđivao algoritam kako bi živ čovek doneo odluku da li je za objavu ili ne.
Algoritmi koriste nešto što se zove heš, što je neka vrsta šifre u koju se tekst, audio ili video pretvaraju, a na osnovu onoga što je kompjuter iz njih pročitao. Onda se poređenjem utvrđuje da li je sadržaj štetan ili ne. Tako se vrši prva, najgrublja filtracija koja se koristi i za zaštitu autorskih prava (na primer, kada stavite nečiju muziku na post bez dozvole). Hešovi su bazirani na mašinskom učenju i imaju svoja ograničenja zbog čega je Fejsbuk nedavno objavio da u moderaciju uključuje veštačku inteligenciju baziranu na LLM (veliki jezički modeli).
Ideja je da veštačka inteligencija uči od pravih moderatora šta jeste, a šta nije prihvatljivo i da radi znatno finiju filtraciju od ove sa hešovima. Čvršće bi se poštovala pravila ponašanja na mreži, takoreći Fejsbuk bi vaspitavao korisnike šta je prihvatljivo za objavljivanje. Ono što se ne uklopi u propise VI će ukloniti ostavljajući tek mali procenat živom čoveku na procenu. Jer je (još uvek) prisutan stav da se veštačkoj inteligenciji ne sme prepustiti sav posao, bez humane kontrole.
Za razliku od starih algoritama, veštačka inteligencija trebalo bi da bude sposobna da prepozna kontekst, da razlikuje cinizam i duhovitost od zle namere, kao i da odmeri koje su krajnje granice političke korektnosti, naročito u slučaju manjih jezika gde je do sada moderacija dosta trokirala. Dodatna posledica moglo bi da bude prevaspitavanje korisnika. Ako VI bude efikasna, svi će morati da poštuju pravila i s vremenom će se nepristojnost i neprikladnost izgubiti. Zar to nije fenomenalno? Nije, zapravo, jer koliko god da je to sada preterano i sa katastrofalnim posledicama, ipak nam daje uvid u to kakvih radikalnih stavova ima u meandrima društva. Druga krajnost, totalno štirkanje sadržaja, vodilo bi autoritarnim demokratijama gde bi bilo zabranjeno sve što nije dozvoljeno. Za naše dobro, naravno.
Hoće li Srbija živeti pod normalizovanim nasiljem i legalizovanim batinaškim eskadronima? Zašto građane čeka odmazda ukoliko Vučić bude čitao premijerski ekspoze u Skupštini? Šta bi u tom slučaju procvalo u Srbiji, pored kmetskog mentaliteta i nastavka kleptokratije? Zbog čega je važna borba za svaki, ali baš svaki glas? I da li će to konačno shvatiti deo opozicije zaglavljen u pozicioniranju i kombinovanju u politici zbog politike
Kadijević je rekao da je snimajući bajke o našim najdubljim strahovima, tresao gaće onima koji su se pobunili kada je u svojim prvim filmovima, u doba crnog talasa, preispitivao pitanja revolucije i kontrarevolucije
U našoj unutrašnjosti čuči i vreba neki produžetak spoljašnih kritičara koji može zastrašujuće da nam zakomplikuje, pa i upropasti živote, te da je velika odgovornost za to kako ćemo živeti u umovima onih kojima je naš sud posebno važan, i treba uvek da je imamo u vidu – pre no što progovorimo, podsmehnemo se ili osudimo
Ministarki državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežani Paunović trajno je zabranjen ulazak na teritoriju Kosova. Razlog? Njen žal za propuštenom šansom za etničko šišćenje
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
