Za razliku od starih algoritama, veštačka inteligencija trebalo bi da bude sposobna da prepozna kontekst, da razlikuje cinizam i duhovitost od zle namere, kao i da odmeri koje su krajnje granice političke korektnosti
Ima stvari koje bismo voleli da nismo videli. Jednostavno nam se slika ureže u pamćenje i nemoguće ju je zaboraviti, a deluje krajnje negativno na našu psihu. Isto važi i za nešto što smo čuli ili pročitali. U današnje vreme mnogo toga se pojavljuje na društvenim medijima, ali to što mi vidimo samo je deo onoga što ljudi tamo postavljaju. Jer većina društvenih medija takve sadržaje filtrira sprečavajući da u javnost ode nešto totalno neprihvatljivo i odvratno.
Recimo, jezivi snimci odsecanja glave taocima ISIS-a, čega je bilo mnogo pre nekoliko godina, potom snimci samoubistava, teških nesreća, posledica terorističkih napada, svašta ljudi požele da podele sa svetom iz ovih ili onih razloga, ponekad i iz iskrenog uverenja da neke tragedije svi treba da vide kako bi izvukli neku pouku.
Potom, tu su i audio-snimci koji takođe mogu biti jezivi, kao i razne zastrašujuće pisane poruke. Svako ko napravi nalog na društvenoj mreži može na nju da postavi šta god hoće, svestan ili nesvestan posledica po sebe i okolinu. Kada su društveni mediji nastajali, očekivalo se da će tu ljudi razmenjivati samo duhovitosti i kreativne dosetke, sve za dobrobit čovečanstva. Kao i u svemu ostalom i ovde se izvrglo pa se od tog predivnog jezera lepih misli napravila deponija najgoreg što ljudski mozak može da smisli, pa još gore od toga.
Na to sve dodajte i gerila marketing, jer su mnogi otkrili da se kroz postove gotovo bez ulaganja može postići odličan poslovni rezultat te su krenuli da zatrpavaju društvene medije reklamama, naročito za proizvode koji se inače ne bi smeli reklamirati, lažna lekovita sredstva, prostitucija i slično.
Zato je nastala moderacija postova i komentara na postove i tekstove. Sa time i posao moderatora koji će se ispostaviti kao nešto najjezivije što vas može snaći kada radite sedeći u stolici pred kompjuterom. Najgore je bilo biti moderator u Fejsbuku i o tome smo dosta saznali pre nekoliko godina kada su moderatori krenuli da tuže kompaniju zbog stresa i ozbiljnih psihičkih problema stečenih na ne preterano dobro plaćenom poslu. Za tridesetak dolara na sat, šest sati dnevno pregledali su ono najjezivije što im je prosleđivao algoritam kako bi živ čovek doneo odluku da li je za objavu ili ne.
Algoritmi koriste nešto što se zove heš, što je neka vrsta šifre u koju se tekst, audio ili video pretvaraju, a na osnovu onoga što je kompjuter iz njih pročitao. Onda se poređenjem utvrđuje da li je sadržaj štetan ili ne. Tako se vrši prva, najgrublja filtracija koja se koristi i za zaštitu autorskih prava (na primer, kada stavite nečiju muziku na post bez dozvole). Hešovi su bazirani na mašinskom učenju i imaju svoja ograničenja zbog čega je Fejsbuk nedavno objavio da u moderaciju uključuje veštačku inteligenciju baziranu na LLM (veliki jezički modeli).
Ideja je da veštačka inteligencija uči od pravih moderatora šta jeste, a šta nije prihvatljivo i da radi znatno finiju filtraciju od ove sa hešovima. Čvršće bi se poštovala pravila ponašanja na mreži, takoreći Fejsbuk bi vaspitavao korisnike šta je prihvatljivo za objavljivanje. Ono što se ne uklopi u propise VI će ukloniti ostavljajući tek mali procenat živom čoveku na procenu. Jer je (još uvek) prisutan stav da se veštačkoj inteligenciji ne sme prepustiti sav posao, bez humane kontrole.
Za razliku od starih algoritama, veštačka inteligencija trebalo bi da bude sposobna da prepozna kontekst, da razlikuje cinizam i duhovitost od zle namere, kao i da odmeri koje su krajnje granice političke korektnosti, naročito u slučaju manjih jezika gde je do sada moderacija dosta trokirala. Dodatna posledica moglo bi da bude prevaspitavanje korisnika. Ako VI bude efikasna, svi će morati da poštuju pravila i s vremenom će se nepristojnost i neprikladnost izgubiti. Zar to nije fenomenalno? Nije, zapravo, jer koliko god da je to sada preterano i sa katastrofalnim posledicama, ipak nam daje uvid u to kakvih radikalnih stavova ima u meandrima društva. Druga krajnost, totalno štirkanje sadržaja, vodilo bi autoritarnim demokratijama gde bi bilo zabranjeno sve što nije dozvoljeno. Za naše dobro, naravno.
Saša Vuković Boske priznao je da je ubio Aleksandra Nešovića Baju u restoranu „27“, ali tvrdi da je to učinio iz straha za sopstevni život. Govorio je i o Miliću, koji ga je navodno pozvao u restoran, kao i o pokušajima da preko posrednika dođe do Marka Krička
Zašto Vučić najavljuje najave svoje ostavke i datuma raspisivanja izbora? Šta su mu političke kombinacije? Kako nastoji normalizirati nenormalno? Zbog čega naprednjaci više nemaju dobar pobednički model za izbore? I kakva je u svemu ovome uloga tihe i ćutljive većine
Mi smo ustali protiv. U prethodnih deset godina mnogo puta sam upozorila kuda vodi govor mržnje i imam za to pisane dokaze. Međutim, ovde se ništa ne čuje od zaglušujuće buke proizvođene kako bi se mase držale u stanju ludila dobro proučenim metodama za držanje vlasti
Najnoviji podaci o broju i položaju izbeglica, objavljeni uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica, ujedno su i podsetnik i poziv na razmišljanje. Svake godine ovaj dan je povod da se oda priznanje snazi i dostignućima izbeglica, uz uvažavanje teškoća kroz koje su prošle i izazova sa kojima se i dalje suočavaju. Sada je vreme da obnovimo našu posvećenost solidarnosti. Pravo na traženje sigurnosti bilo je stvoreno upravo za ovakve trenutke
Plašim se da će nas ideja o razgovaranju s mašinama – komadićima plastike koji po definiciji ne mogu imati nikakvo životno iskustvo, osećanja, moralnost ili osećati povezanost – ili o zaljubljivanju u njih i seksu te psihoterapiji s njima, izvući izvan nas samih, umrtviti nas, otuđiti od ljudi u tolikoj meri da ne znam kako ćemo sebe prepoznati, da li ćemo i dalje biti ličnosti
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slućaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
