Za razliku od starih algoritama, veštačka inteligencija trebalo bi da bude sposobna da prepozna kontekst, da razlikuje cinizam i duhovitost od zle namere, kao i da odmeri koje su krajnje granice političke korektnosti
Ima stvari koje bismo voleli da nismo videli. Jednostavno nam se slika ureže u pamćenje i nemoguće ju je zaboraviti, a deluje krajnje negativno na našu psihu. Isto važi i za nešto što smo čuli ili pročitali. U današnje vreme mnogo toga se pojavljuje na društvenim medijima, ali to što mi vidimo samo je deo onoga što ljudi tamo postavljaju. Jer većina društvenih medija takve sadržaje filtrira sprečavajući da u javnost ode nešto totalno neprihvatljivo i odvratno.
Recimo, jezivi snimci odsecanja glave taocima ISIS-a, čega je bilo mnogo pre nekoliko godina, potom snimci samoubistava, teških nesreća, posledica terorističkih napada, svašta ljudi požele da podele sa svetom iz ovih ili onih razloga, ponekad i iz iskrenog uverenja da neke tragedije svi treba da vide kako bi izvukli neku pouku.
Potom, tu su i audio-snimci koji takođe mogu biti jezivi, kao i razne zastrašujuće pisane poruke. Svako ko napravi nalog na društvenoj mreži može na nju da postavi šta god hoće, svestan ili nesvestan posledica po sebe i okolinu. Kada su društveni mediji nastajali, očekivalo se da će tu ljudi razmenjivati samo duhovitosti i kreativne dosetke, sve za dobrobit čovečanstva. Kao i u svemu ostalom i ovde se izvrglo pa se od tog predivnog jezera lepih misli napravila deponija najgoreg što ljudski mozak može da smisli, pa još gore od toga.
Na to sve dodajte i gerila marketing, jer su mnogi otkrili da se kroz postove gotovo bez ulaganja može postići odličan poslovni rezultat te su krenuli da zatrpavaju društvene medije reklamama, naročito za proizvode koji se inače ne bi smeli reklamirati, lažna lekovita sredstva, prostitucija i slično.
Zato je nastala moderacija postova i komentara na postove i tekstove. Sa time i posao moderatora koji će se ispostaviti kao nešto najjezivije što vas može snaći kada radite sedeći u stolici pred kompjuterom. Najgore je bilo biti moderator u Fejsbuku i o tome smo dosta saznali pre nekoliko godina kada su moderatori krenuli da tuže kompaniju zbog stresa i ozbiljnih psihičkih problema stečenih na ne preterano dobro plaćenom poslu. Za tridesetak dolara na sat, šest sati dnevno pregledali su ono najjezivije što im je prosleđivao algoritam kako bi živ čovek doneo odluku da li je za objavu ili ne.
Algoritmi koriste nešto što se zove heš, što je neka vrsta šifre u koju se tekst, audio ili video pretvaraju, a na osnovu onoga što je kompjuter iz njih pročitao. Onda se poređenjem utvrđuje da li je sadržaj štetan ili ne. Tako se vrši prva, najgrublja filtracija koja se koristi i za zaštitu autorskih prava (na primer, kada stavite nečiju muziku na post bez dozvole). Hešovi su bazirani na mašinskom učenju i imaju svoja ograničenja zbog čega je Fejsbuk nedavno objavio da u moderaciju uključuje veštačku inteligenciju baziranu na LLM (veliki jezički modeli).
Ideja je da veštačka inteligencija uči od pravih moderatora šta jeste, a šta nije prihvatljivo i da radi znatno finiju filtraciju od ove sa hešovima. Čvršće bi se poštovala pravila ponašanja na mreži, takoreći Fejsbuk bi vaspitavao korisnike šta je prihvatljivo za objavljivanje. Ono što se ne uklopi u propise VI će ukloniti ostavljajući tek mali procenat živom čoveku na procenu. Jer je (još uvek) prisutan stav da se veštačkoj inteligenciji ne sme prepustiti sav posao, bez humane kontrole.
Za razliku od starih algoritama, veštačka inteligencija trebalo bi da bude sposobna da prepozna kontekst, da razlikuje cinizam i duhovitost od zle namere, kao i da odmeri koje su krajnje granice političke korektnosti, naročito u slučaju manjih jezika gde je do sada moderacija dosta trokirala. Dodatna posledica moglo bi da bude prevaspitavanje korisnika. Ako VI bude efikasna, svi će morati da poštuju pravila i s vremenom će se nepristojnost i neprikladnost izgubiti. Zar to nije fenomenalno? Nije, zapravo, jer koliko god da je to sada preterano i sa katastrofalnim posledicama, ipak nam daje uvid u to kakvih radikalnih stavova ima u meandrima društva. Druga krajnost, totalno štirkanje sadržaja, vodilo bi autoritarnim demokratijama gde bi bilo zabranjeno sve što nije dozvoljeno. Za naše dobro, naravno.
U svakoj oblasti društvenog života, ordenje, unapređenja i nagrade dobili su oni koji su, kao pri krštenju, okrenuli leđa oltaru, iskoračili levom nogom i tri puta pljunuli Nečastivog. U ovom slučaju, dobitnici su se odrekli svakog prava na kritiku režima, stekli neku sinekuru i zavetovali se na vernost
Od ukupno 762 upisana javna tužioca u birački spisak, glasalo je 740. Od njih, samo 6 je izjavilo prigovore zbog navodnih nepravilnosti u sprovođenju izbora
Kako su se zakonodavci širom Evrope nosili sa pitanjima definisanja psihoterapije, edukacijom psihoterapeuta i licencama? Kakvo je stanje u Nemačkoj, a kakvo u drugim evropskim zemljama? Šta Srbija iz toga može da nauči? Šta nas čeka u tom polju
Željko Čabarkapa poručuje da je postavljanje zaštitne ograde u parku Ušće bilo najavljeno i u skladu sa propisima. Ipak, protest protiv izgradnje akvarijuma završio se jurenjem i batinanjem demonstranata
Nasilje se vratilo na ulice na velika noćna vrata. Dobar stari tandem, policija i batinaši, opet operiše u omiljenom mraku. I to ne slučajno - pripremaju se za krvavo leto, koje može da obeleži ostatke naših života
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
