Portal Večernjih novosti „ekskluzivno“ je objavio, a drugi mediji potom preneli, fotografije pasoša dvojice mladića koje su označili vođama blokade Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, čime su navodno dokazali da su državljani Hrvatske. Ovom objavom prekršene su zakonske odredbe, ali i više tački Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja će preduzeti mere i pokušati da dođe do podataka o tome ko je medijima prosledio podatke iz pasoša studenata koji učestvuju u blokadama fakulteta, izjavio je u petak FoNetu poverenik Milan Marinović.
Poverenik Marinović kaže da će slučaj biti istražen, ali podseća da, prema zakonu, njegova institucija u odnosu na medije nema ovlašćenja, kada je reč o „svrsi informisanja javnosti“.
„Kada je u svrhu informisanja javnosti, šta god to značilo, Poverenik nema ovlašćenja. Imaju drugi organi, poput Ministarstva informisanja, ili REM, ako je reč o elektronskim medijima“, dodao je Marinović.
Marinović navodi da bi i sami oštećeni studenti mogli da upute dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova i zatražili odgovor na pitanje otkud podaci iz njihovih pasoša u medijima. Ukoliko nema odgovora, tu je i pritužba povereniku.
Šta kažu Ustav i zakoni Srbije?
Zaštita podataka o ličnosti propisana je Ustavom Republike Srbije u članu 42 u kojem se navodi da je „zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom“.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da je „podatak o ličnosti svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta“.
Ovom oblašću bavi se i Zakon o javnom informisanju i medijima koji striktno zabranjuje objavu privatnih podataka. U Članu 91 ovog zakona se ističe:
„Informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sl.), ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice“.
Šta piše u Kodeksu novinara i novinarki Srbije?
Poštovanje privatnosti ljudi, odnosno zaštitu njihovih privatnih podatak i dokumenata jedno je i od načela Kodeksa novinara i novinarki Srbije, koji je u slučajevima objavljivanja fotografija pasoša mladića sa njihovim ličnim podacima u medijima prekšren višestruko.
U Kodeksu se, između ostalog, navodi da novinari i novinarke ne smeju da diskriminišu, između ostalog, na osnovu rase, pola, roda, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla. Konkretnija smernica ove tačke kodeksa glasi:
„Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava“.
Kodeks propisuje i da u prikupljanju podataka, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa i njihovom objavljivanju novinari i novinarke moraju da koriste samo časna sredstva.
