Zaštita podataka o ličnosti propisana je Ustavom u kojem se navodi da je „zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni“
Portal Večernjih novosti „ekskluzivno“ je objavio, a drugi mediji potom preneli, fotografije pasoša dvojice mladića koje su označili vođama blokade Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, čime su navodno dokazali da su državljani Hrvatske. Ovom objavom prekršene su zakonske odredbe, ali i više tački Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja će preduzeti mere i pokušati da dođe do podataka o tome ko je medijima prosledio podatke iz pasoša studenata koji učestvuju u blokadama fakulteta, izjavio je u petak FoNetu poverenik Milan Marinović.
Poverenik Marinović kaže da će slučaj biti istražen, ali podseća da, prema zakonu, njegova institucija u odnosu na medije nema ovlašćenja, kada je reč o „svrsi informisanja javnosti“.
„Kada je u svrhu informisanja javnosti, šta god to značilo, Poverenik nema ovlašćenja. Imaju drugi organi, poput Ministarstva informisanja, ili REM, ako je reč o elektronskim medijima“, dodao je Marinović.
Marinović navodi da bi i sami oštećeni studenti mogli da upute dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova i zatražili odgovor na pitanje otkud podaci iz njihovih pasoša u medijima. Ukoliko nema odgovora, tu je i pritužba povereniku.
Šta kažu Ustav i zakoni Srbije?
Zaštita podataka o ličnosti propisana je Ustavom Republike Srbije u članu 42 u kojem se navodi da je „zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom“.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da je „podatak o ličnosti svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta“.
Ovom oblašću bavi se i Zakon o javnom informisanju i medijima koji striktno zabranjuje objavu privatnih podataka. U Članu 91 ovog zakona se ističe:
„Informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sl.), ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice“.
Šta piše u Kodeksu novinara i novinarki Srbije?
Poštovanje privatnosti ljudi, odnosno zaštitu njihovih privatnih podatak i dokumenata jedno je i od načela Kodeksa novinara i novinarki Srbije, koji je u slučajevima objavljivanja fotografija pasoša mladića sa njihovim ličnim podacima u medijima prekšren višestruko.
U Kodeksu se, između ostalog, navodi da novinari i novinarke ne smeju da diskriminišu, između ostalog, na osnovu rase, pola, roda, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla. Konkretnija smernica ove tačke kodeksa glasi:
„Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava“.
Kodeks propisuje i da u prikupljanju podataka, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa i njihovom objavljivanju novinari i novinarke moraju da koriste samo časna sredstva.
Raskrsnice u Omladinskih brigada, Jurija Gagarina, Zorana Đinđića i kružni tok kod opštine Novi Beograd večeras su bile blokirane u znak protesta i građanskog okupljanja. Inicijativa dolazi iz lokalnih zborova, koji kroz predavanja, kvizove i tišinu traže promene
Zašto i kako se patrijarh Porfirije u „inkvizitorskom” procesu okomio na teologa Blagoja Pantelića koji – bez ikakvih privilegija, funkcija i moći – postavlja nezgodna pitanja i ne pristaje da ćuti, za “Vreme” objašnjava sveštenik Nenad Ilić
Koje je sve poslove firma za obezbeđenje iz Kraljeva obavljala za javne institucije pre nego što su njeni radnici viđeni u sukobu sa studentima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru? Spisak je dug, a način angažovanja, makar u poslednjem slučaju - netransparentan
Novosadski parlament usvojio je inicijativu gradonačelnika Žarka Mićina za podizanje spomenika stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Vojnim paradom Hrvatska obeležava 30. godišnjicu svog oslobođenja od delimične okupacije. Ta proslava, međutim, otvara brojna pitanja – o sadašnjoj poziciji Hrvatske, ali i o njenoj prošlosti.
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
