Možete to lako da pronađete na Jutjubu – reč je o takmičenju ko peva najsličnije pevačici Adel, na koje se i ona sama prijavila, doduše, malo zamaskirana. Sve je bilo normalno dok prava Adel nije zapevala i ostalim kandidatkinjama nije trebalo duže od dvadesetak sekundi da shvate šta je posredi. Bilo je među njima odličnih pevačica, glasa bliskog originalu, ali je razlika bila nesumnjiva.
Da je takmičenje održano danas i onlajn, odnosno da se nije pevalo uživo pred konkurencijom, možda bi i prava Adel izgubila od svog digitalnog klona. Kompanija OpenAI saopštila je da odlaže objavu svoje VoiceEngine aplikacije (prevod bi bio Glasovna mašina) zbog mogućih negativnih posledica koje bi ona mogla da ima na čovečanstvo.
VoiceEngine, kažu, u stanju je da iz samo 15 sekundi snimka nečijeg glasa napravi digitalni klon koji je potpuno veran originalu. Misli se na ono što nazivamo “boja” glasa, po kojoj razlikujemo jednu osobu od druge, kao što se vizuelno razlikujemo po crtama lica. Kompanija tvrdi, a može i da demonstrira, kvalitet te sintetizacije. Kada se dodaju druge karakteristike svojstvene nekom govorniku, možete mu “staviti u usta” bilo šta i to na bilo kom jeziku.
Manje uspešne, ali i dalje zadivljujuće, verzije ovih programa već su se raširile svetom. Vrlo su popularni programi koji u vrlo kratkom vremenu mogu nečiji glas da prevedu na strani jezik i postignu gotovo savršenu nadsinhronizaciju gde akter priča na kineskom, svahili ili armejskom iako originalno govori na engleskom i nijedan pomenuti jezik ne ume ni da prepozna. U budućnosti bi tako mogli da izgledaju ne samo filmovi već i redovne emisije, intervjui na primer. Umesto titla ili nasnimljenog prevoda gledalac bi birao jezik na kojem će slušati, a boja glasa, dinamika i sve ostale vrline i mane govornika verno bi se prenele i uklopile u gestikulaciju lica. Takve aplikacije već postoje, rade veoma dobro, uglavnom, tako da nas ovo saopštenje OpenAI može samo zabrinuti. Kako li tek to njihovo zvuči?
Opasnost je u tome što više nijedan telefonski poziv ne bi bio siguran. Ko god da vas pozove, ako priča kroz tu aplikaciju, može da se predstavi kao neko koga odlično poznajete i da vodi smislenu konverzaciju. Naravno da biste u dužem razgovoru shvatili da nešto nije u redu ako je to neko ko vam je zaista blizak. Ali ako se radi o službeniku banke, s kojim obično komunicirate telefonom, možda biste prevarantu otkrili neke podatke koje nikako ne biste smeli. Da poentiramo, već saznanje da takav servis postoji znači da se “zvuku” više ne može verovati. Svaki senzor koji reaguje na boju glasa ne može više da posluži za autentifikaciju jer je jasno da je samo pitanje vremena kada će neko da dostigne ovo što je OpenAI već proizveo. A moguće je i da već jeste, samo to krije upravo zbog manipulisanja na raznim nivoima.
Već se nameću i neki etički principi, poput vrlo aktuelnih da se kloniranje glasa ne sme koristiti u svrhu političkih kampanja pre svega za kreiranje lažnih izjava političara. Nešto od toga smo mogli da čujemo i u Srbiji, ali je bilo na nivou vica uprkos zadivljujućoj sličnosti sa glasom kojim se manipulisalo.
VoiceEngine bi trebalo da bude daleko bolji od toga i mogao bi da uništi celu rastuću industriju podkasta koji su na Zapadu pretežno u audio-formatu. I da potpuno promeni industriju zabave jer bi svako mogao da pravi pesme za “Adel” i objavljuje ih po internetu dok potpuno ne obesmisli postojanje originala.
Ministarki državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežani Paunović trajno je zabranjen ulazak na teritoriju Kosova. Razlog? Njen žal za propuštenom šansom za etničko šišćenje
Janik Siner lako je savladao Novaka Đokovića 6:4, 6:4, 6:4 i plasirao se u finale Vimbldona. Svetski broj jedan dominantnom predstavom došao je na korak do odbrane titule
Muzički svet ostao je bez jednog od najprepoznatljivijih glasova osamdesetih. Boni Tajler, pevačica čija je karijera trajala više od pet decenija, preminula je u 75. godini nakon zdravstvenih komplikacija
Zašto Vučević Novosadski bez srama i blama javno iznosi ogavne neistine? Zbog čega Vučić satire ono malo pretekle vladavine prava staljinističkom aferom “simuliranje zvučnog topa”? I kako bivši šef beogradske policije postaje žrtva lošeg kafanskog društva
Frojd je naveo priču o ženi koja, gotovo deset godina po završetku rata, i dalje čeka pismo u kojem će stajati da se njenom sinu nije desilo ništa i da samo što nije stigao kući. Njegova poenta je da ta majka odbija da vidi promenu u spoljašnoj realnosti. Problem je, međutim, komplikovaniji – mi svi nekada čekamo neko unutrašnje pismo da nam potvrdi da se u našoj unutrašnjoj realnosti ništa nije promenilo: “Znam da svi kažu kako je nemoguće imati savršeno detinjstvo, ali moje je stvarno bilo savršeno”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
