Pre nekih desetak dana na internetu su se pojavili vrlo eksplicitni porno snimci i slike pevačice Tejlor Svift, vrlo realistični, što znači da ako verujete sopstvenim očima, verovaćete i da joj je neko ukrao mobilni telefon ili laptop i krenuo da objavljuje stvari iz tajnog foldera. Njen tim je odmah sve demantovao
Osim što pomera granice u muzici i industriji zabave, Tejlor Svift mogla bi u istoriji da ostane upamćena kao žena koja je uvela red u to kako koristimo veštačku inteligenciju. Ne zato što se ona time posebno bavi, to nam nije poznato, već zato što se inteligencija bavi s Tejlor Svift. I to vrlo neprijatno.
Pre nekih desetak dana na internetu su se pojavili vrlo eksplicitni porno snimci i slike pomenute pevačice, vrlo realistični, što znači da ako verujete sopstvenim očima, verovaćete i da joj je neko ukrao mobilni telefon ili laptop i krenuo da objavljuje stvari iz tajnog foldera. Njen tim je odmah sve demantovao, odnosno upozorio da se radi o manipulaciji slikom pomoću veštačke inteligencije. U tom kratkom roku, od postavljanja do uklanjanja, gotovo pedeset miliona ljudi videlo je sadržaj samo na Tviteru (ili Iksu) verovatno verujući da je autentičan, a to je ogromna reputaciona šteta. Slično je bilo i na drugim društvenim medijima.
Uzbudila se javnost, čak i politička, i odmah su se namnožili zahtevi za strogu kontrolu upotrebe veštačke inteligencije to jest alata koji je koriste. Mnogi su upozoravali da ovo nije prvi slučaj korišćenja “dipfejka” za omalovažavanje ljudi, pogotovo uspešnih žena, ali se ovaj nekako izdvojio. Kao i sve što radi Tejlor Svift.
Traženi zakoni bi mogli da budu drakonski, gledano iz ugla naših sadašnjih navika. Ne samo da bi pod njihov udar došli oni koji takve sadržaje proizvode, što je notorna stvar, već i svi koji ih dele, što i jeste najveći problem. Tačnije, deljenje nečega bez pristanka osobe koja se na snimku ili slici nalazi moglo bi da postane prekršaj, a možda i krivično delo. Trenutno to nije zakonski regulisano i probleme vam može napraviti indirektno ako delite nešto što vaš poslodavac smatra besprizornim ili ako širite propagandu koja je u vašoj državi zabranjena. Ne postoji zabrana da delite snimke nečije intime ako ste na njih naišli na društvenim mrežama i dovoljno je da kliknete na tu opciju. Dodatno ste “zaštićeni” ako niste bili svesni da se radi o lažnim snimcima.
Promena koja se traži značajno bi uticala na moć društvenih mreža, bolje rečeno umesto da budu svojstveni “samoregulator” koji osnažuje pojedinca da može (uz podršku drugih korisnika) da se suprotstavi vlastima ili korporacijama pred kojima je, inače, nemoćan, moglo bi se desiti da budemo kažnjavani čak i ako se ispostavi da je snimak autentičan. Dobra strana takvih zakona je što bi mogli da umanje, ako ne baš da iskorene, osvetničku pornografiju i slične pojave, loša je da bi mogle da spreče da do javnosti dođu informacije od interesa, bez obzira radi li se o pevačici ili političaru. Što znači da će crtanje tih zakonskih linija biti veoma teško, ako ne i nemoguće.
Bolje rešenje bilo bi osvešćivanje korisnika, razumevanje da ne treba informacijama da se napajaju sa svakog izvora, baš kao što ne piju sve što je tečno i bistro jer izgleda kao čista voda. To bi značilo da mediji koji vode računa o svom ugledu dobiju na vrednosti. Manjkavost toga je što su tračevi i poluistine interesantniji i zabavniji i mnogi koji ih gutaju i šire to rade svesno, znajući da su to manje ili veće, mekše ili grublje laži. U pesmama Tejlor Svift takvi na kraju uglavnom nadrljaju.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
