Pre nekih desetak dana na internetu su se pojavili vrlo eksplicitni porno snimci i slike pevačice Tejlor Svift, vrlo realistični, što znači da ako verujete sopstvenim očima, verovaćete i da joj je neko ukrao mobilni telefon ili laptop i krenuo da objavljuje stvari iz tajnog foldera. Njen tim je odmah sve demantovao
Osim što pomera granice u muzici i industriji zabave, Tejlor Svift mogla bi u istoriji da ostane upamćena kao žena koja je uvela red u to kako koristimo veštačku inteligenciju. Ne zato što se ona time posebno bavi, to nam nije poznato, već zato što se inteligencija bavi s Tejlor Svift. I to vrlo neprijatno.
Pre nekih desetak dana na internetu su se pojavili vrlo eksplicitni porno snimci i slike pomenute pevačice, vrlo realistični, što znači da ako verujete sopstvenim očima, verovaćete i da joj je neko ukrao mobilni telefon ili laptop i krenuo da objavljuje stvari iz tajnog foldera. Njen tim je odmah sve demantovao, odnosno upozorio da se radi o manipulaciji slikom pomoću veštačke inteligencije. U tom kratkom roku, od postavljanja do uklanjanja, gotovo pedeset miliona ljudi videlo je sadržaj samo na Tviteru (ili Iksu) verovatno verujući da je autentičan, a to je ogromna reputaciona šteta. Slično je bilo i na drugim društvenim medijima.
Uzbudila se javnost, čak i politička, i odmah su se namnožili zahtevi za strogu kontrolu upotrebe veštačke inteligencije to jest alata koji je koriste. Mnogi su upozoravali da ovo nije prvi slučaj korišćenja “dipfejka” za omalovažavanje ljudi, pogotovo uspešnih žena, ali se ovaj nekako izdvojio. Kao i sve što radi Tejlor Svift.
Traženi zakoni bi mogli da budu drakonski, gledano iz ugla naših sadašnjih navika. Ne samo da bi pod njihov udar došli oni koji takve sadržaje proizvode, što je notorna stvar, već i svi koji ih dele, što i jeste najveći problem. Tačnije, deljenje nečega bez pristanka osobe koja se na snimku ili slici nalazi moglo bi da postane prekršaj, a možda i krivično delo. Trenutno to nije zakonski regulisano i probleme vam može napraviti indirektno ako delite nešto što vaš poslodavac smatra besprizornim ili ako širite propagandu koja je u vašoj državi zabranjena. Ne postoji zabrana da delite snimke nečije intime ako ste na njih naišli na društvenim mrežama i dovoljno je da kliknete na tu opciju. Dodatno ste “zaštićeni” ako niste bili svesni da se radi o lažnim snimcima.
Promena koja se traži značajno bi uticala na moć društvenih mreža, bolje rečeno umesto da budu svojstveni “samoregulator” koji osnažuje pojedinca da može (uz podršku drugih korisnika) da se suprotstavi vlastima ili korporacijama pred kojima je, inače, nemoćan, moglo bi se desiti da budemo kažnjavani čak i ako se ispostavi da je snimak autentičan. Dobra strana takvih zakona je što bi mogli da umanje, ako ne baš da iskorene, osvetničku pornografiju i slične pojave, loša je da bi mogle da spreče da do javnosti dođu informacije od interesa, bez obzira radi li se o pevačici ili političaru. Što znači da će crtanje tih zakonskih linija biti veoma teško, ako ne i nemoguće.
Bolje rešenje bilo bi osvešćivanje korisnika, razumevanje da ne treba informacijama da se napajaju sa svakog izvora, baš kao što ne piju sve što je tečno i bistro jer izgleda kao čista voda. To bi značilo da mediji koji vode računa o svom ugledu dobiju na vrednosti. Manjkavost toga je što su tračevi i poluistine interesantniji i zabavniji i mnogi koji ih gutaju i šire to rade svesno, znajući da su to manje ili veće, mekše ili grublje laži. U pesmama Tejlor Svift takvi na kraju uglavnom nadrljaju.
Srpski književnik, reditelj i glumac Vladimir Vulević objašnjava kako se našao u filmu Angele Šanalek „Moja žena plače“ koji se prikazuje u glavnom programu Berlinala
Tokom globalnog Samita o veštačkoj inteligenciji u Indiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio se da i Srbija aktivno razvija AI
U svakoj oblasti društvenog života, ordenje, unapređenja i nagrade dobili su oni koji su, kao pri krštenju, okrenuli leđa oltaru, iskoračili levom nogom i tri puta pljunuli Nečastivog. U ovom slučaju, dobitnici su se odrekli svakog prava na kritiku režima, stekli neku sinekuru i zavetovali se na vernost
Od ukupno 762 upisana javna tužioca u birački spisak, glasalo je 740. Od njih, samo 6 je izjavilo prigovore zbog navodnih nepravilnosti u sprovođenju izbora
Kako su se zakonodavci širom Evrope nosili sa pitanjima definisanja psihoterapije, edukacijom psihoterapeuta i licencama? Kakvo je stanje u Nemačkoj, a kakvo u drugim evropskim zemljama? Šta Srbija iz toga može da nauči? Šta nas čeka u tom polju
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
