Ima ta teza da postoje dve vrste kurira – jedni su oni koji nose hranu, drugi nose sve ostalo. Dostavljačima hrane ništa nije teško, provlače se na biciklima kroz saobraćaj, penju se do poslednjeg sprata solitera da bi vam na noge doneli narudžbinu. Plus imaju rok od trideset do četrdeset minuta za isporuku. Ovi drugi, tvrde neki korisnici, dođu kad je njima zgodno i zovu vas da siđete po pošiljku jer moraju dalje. Ruku na srce, za razliku od dostavljača hrane oni najčešće putuju kombijem koji nije lako parkirati ni na kratko u prenatrpanim gradskim ulicama.
Posao dostavljača hrane procvetao je tokom pandemije i oni koji se time bave kažu da mogu veoma lepo da zarade, uzimajući u obzir da posao nije tako lak kao što bi neko, možda, pomislio. Tu su i napojnice, naravno. Nekako smo navikli da častimo onoga ko nam služi hranu, za razliku od onoga ko nam dostavlja motornu četku za pranje kupatila. E, pa, moderna tehnologija potrudila se da i to promeni.
Kompanija Uber Eats (Uber klopa bi bio slobodniji prevod) počela je u Finiksu u Arizoni da nudi dostavu hrane autonomnim vozilom, dakle, bez vozača odnosno dostavljača. Ukoliko stanujete na odgovarajućoj adresi, kada naručujete hranu, na aplikaciji vam nude opciju da hranu dostavi automobil umesto čoveka. Aplikacija vas obavesti kada stigne pred vašu kuću i potrebno je da izađete na ulicu i pomoću dobijenog koda otključate automobil kako biste preuzeli narudžbinu.
Ovaj servis je samo opcija. I dalje možete odabrati da vam hranu na vrata donese čovek. Košta isto, jedina razlika je što nemate kontakt sa živom osobom i ne morate da dajete napojnicu, koja se u Americi očekuje i može da dobaci do dvadeset odsto od cene usluge. Što nije mala ušteda.
Usluga je nastavak partnerstva kompanije Uber sa firmom Waymo, koja je u vlasništvu Gugla i bavi se najmom samovozećih automobila. Finiks je najveći grad u kojem je Waymo razvio svoje servise, dostava hrane je samo nova stvar u ponudi, glavni posao je prevoz ljudi i cene su u rangu Ubera, minus napojnica. Koriste isključivo električne automobile i reklamiraju se kao servis koji brine o životnoj sredini.
Za sada je servis ograničeno dostupan, u zavisnosti gde naručilac živi, a dostavlja hranu iz manjeg broja restorana. Nesumnjivo je da će se širiti i dalje razvijati gazeći u tanjir profesiji dostavljača koja samo što je nastala, delovala je vrlo perspektivno, a nije zahtevala preterane kvalifikacije. Uber u nekim mestima hranu dostavlja dronovima, ali se automobili čine sigurnijim.
Budite sigurni da je ovo samo početak revolucije u industriji dostave. Nositi hranu automobilom, makar i električnim, nije najpraktičnije rešenje. Ali bi moglo da vodi proizvodnji malog dostavnog vozila sposobnog da dođe do vrata stana, to jest do svakog mesta gde se može točkovima, uključujući penjanje stepenicama. Sporazumevalo bi se sa ulaznim vratima i liftovima, tako da ni visoke zgrade ne bi predstavljale problem, a da ne pričamo koliko bi to smanjilo rizike i gužve u saobraćaju. Eto ideje za startap, tržište postoji i širiće se.
Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veljko Paunović pokušaće na Vembliju da spasi što se spasti može. Mnogo je, međutim, važnije šta dolazi posle
Reč iz naslova dolazi kao krik posle Bezrečice na sva nepočinstva, nepravdu i poniženja ove vlasti prema sopstvenim građanima
Štrajk glađu takođe znači da se nadate da vreme koje protiče povećava pritisak i da će se zlotvori pokajati i iskupiti. Ovo je nenasilni oblik protesta koji ni u čemu ne ugrožava onoga protiv koga je usmeren, osim što apeluje na njegovu savest. I u tome leži velika opasnost štrajkova glađu – da možda pokušavate da utičete na savest tamo gde savesti i samilosti nema... A lako bi se moglo ispostaviti i da ti nemilosrdni što se sada smeju, pevaju i smišljaju politikantske ujdurme u sebi nose neku paklenu prazninu i glad, tako duboku i sveobuhvatnu da je baš ništa, nikakva gramzivost, vlastoljubivost, moć, bogatstvo, slava, nikad neće zasititi
Naslov emisije nije samo simboličan. On govori o toj preciznosti analize, nasuprot svakodnevnoj, višedecenijskoj izvitoperenosti društva u tranziciji
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
