Ima ta teza da postoje dve vrste kurira – jedni su oni koji nose hranu, drugi nose sve ostalo. Dostavljačima hrane ništa nije teško, provlače se na biciklima kroz saobraćaj, penju se do poslednjeg sprata solitera da bi vam na noge doneli narudžbinu. Plus imaju rok od trideset do četrdeset minuta za isporuku. Ovi drugi, tvrde neki korisnici, dođu kad je njima zgodno i zovu vas da siđete po pošiljku jer moraju dalje. Ruku na srce, za razliku od dostavljača hrane oni najčešće putuju kombijem koji nije lako parkirati ni na kratko u prenatrpanim gradskim ulicama.
Posao dostavljača hrane procvetao je tokom pandemije i oni koji se time bave kažu da mogu veoma lepo da zarade, uzimajući u obzir da posao nije tako lak kao što bi neko, možda, pomislio. Tu su i napojnice, naravno. Nekako smo navikli da častimo onoga ko nam služi hranu, za razliku od onoga ko nam dostavlja motornu četku za pranje kupatila. E, pa, moderna tehnologija potrudila se da i to promeni.
Kompanija Uber Eats (Uber klopa bi bio slobodniji prevod) počela je u Finiksu u Arizoni da nudi dostavu hrane autonomnim vozilom, dakle, bez vozača odnosno dostavljača. Ukoliko stanujete na odgovarajućoj adresi, kada naručujete hranu, na aplikaciji vam nude opciju da hranu dostavi automobil umesto čoveka. Aplikacija vas obavesti kada stigne pred vašu kuću i potrebno je da izađete na ulicu i pomoću dobijenog koda otključate automobil kako biste preuzeli narudžbinu.
Ovaj servis je samo opcija. I dalje možete odabrati da vam hranu na vrata donese čovek. Košta isto, jedina razlika je što nemate kontakt sa živom osobom i ne morate da dajete napojnicu, koja se u Americi očekuje i može da dobaci do dvadeset odsto od cene usluge. Što nije mala ušteda.
Usluga je nastavak partnerstva kompanije Uber sa firmom Waymo, koja je u vlasništvu Gugla i bavi se najmom samovozećih automobila. Finiks je najveći grad u kojem je Waymo razvio svoje servise, dostava hrane je samo nova stvar u ponudi, glavni posao je prevoz ljudi i cene su u rangu Ubera, minus napojnica. Koriste isključivo električne automobile i reklamiraju se kao servis koji brine o životnoj sredini.
Za sada je servis ograničeno dostupan, u zavisnosti gde naručilac živi, a dostavlja hranu iz manjeg broja restorana. Nesumnjivo je da će se širiti i dalje razvijati gazeći u tanjir profesiji dostavljača koja samo što je nastala, delovala je vrlo perspektivno, a nije zahtevala preterane kvalifikacije. Uber u nekim mestima hranu dostavlja dronovima, ali se automobili čine sigurnijim.
Budite sigurni da je ovo samo početak revolucije u industriji dostave. Nositi hranu automobilom, makar i električnim, nije najpraktičnije rešenje. Ali bi moglo da vodi proizvodnji malog dostavnog vozila sposobnog da dođe do vrata stana, to jest do svakog mesta gde se može točkovima, uključujući penjanje stepenicama. Sporazumevalo bi se sa ulaznim vratima i liftovima, tako da ni visoke zgrade ne bi predstavljale problem, a da ne pričamo koliko bi to smanjilo rizike i gužve u saobraćaju. Eto ideje za startap, tržište postoji i širiće se.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
