Koristite li SMS? Ili, preciznije rečeno, da li ga koristite onoliko koliko ste ga koristili pre desetak godina?
Od kako su se pojavili pametni telefoni i na njima prve aplikacije za razmenu poruka, SMS je polako počeo da tone. Stručna javnost podeljena je po pitanju treba li nam taj servis uopšte; neki misle da je odavno prevaziđen, drugi da ima fantastične prednosti u odnosu na vocape i vajbere.
Najpre o lošim stranama. SMS je, suštinski, tehnologija stara pedesetak godina, SS7 protokol koji koristi je iz vremena kada su mreže bile daleko sporije, primitivne u odnosu na današnje. Radi se o običnom tekstu, maksimalno može da primi 160 karaktera to jest znakova, odnosno samo 70 ako se koriste slova koja nisu u takozvanoj ASCII (američkoj) tastaturi. Takav tekst nema nikakvo šifrovanje, što znači da ne samo da će ga pročitati onaj kome ste ga poslali već i svako ko uspe da presretne poruku. A kako se radi o protokolu starom gotovo pola veka, to presretanje nije komplikovano. Dakle, vrlo nesiguran način za slanje važnih informacija.
Može da bude i gore od toga. U mnogim državama (počev od SAD) mobilni operateri na zahtev nadležnih organa moraju da im dostave listing vaših poziva i sadržaj vaših SMS-a. Ne samo da neko može legalno da čita vašu privatnu prepisku već operater barem nekoliko meseci ili koliko mu već zakon nalaže, čuva vaše SMS poruke čak i ako ste ih vi odavno izbrisali. A brisanje je poseban problem. Ako pošaljete nešto što nije trebalo da pošaljete, ne postoji mogućnost da poruku povučete, odnosno da je izbrišete iz telefona korisnika koji ju je dobio.
Već je rečeno da se radi o običnom tekstu što znači da se SMS-om ne mogu slati slike, muzika, mimovi, gifovi i druge zabavne stvari; za to postoji MMS, ali to je posebna priča.
Iz ovih razloga mnogi su prestali da bitne informacije komuniciraju SMS-om i preorijentisali se na znatno sigurnije aplikacije gde poruku nije moguće presresti.
Ali, SMS poruke imaju neke prednosti, a dve su najvažnije. Najpre, budući da se ne radi o klasičnoj aplikaciji, SMS je čvrsto vezan za telefonski broj. Korisnik broja možda nema popularne aplikacije za četovanje (ima i takvog sveta), ali svakako ima SMS, što znači da sa njim tako sigurno možete kontaktirati ako je na mreži. Druga prednost je što SMS putuje kao telefonski poziv, ako ste u dometu mobilnog operatera moći ćete da pošaljete poruku i kada internet ne radi. Ali se zato njegovo korišćenje drugačije naplaćuje, što može da bude problem kada ste u romingu.
Najveća prednost SMS-a je njegova jednostavnost. Pojavile su se verzije poput RCS (Rich Communication Service), koje su nalik uobičajenijm mesendžerima, ali vam je za sve te aplikacije neophodan malo napredniji aparat. Za razliku od SMS-a koji se može slati i primati i sa onog najprimitivnijeg. A ti, najprimitivniji telefoni najmanje otkrivaju o svom vlasniku jer ne prikupljaju i ne prosleđuju nikakve privatne informacije, čak ni slike.
Novi život SMS-u bi da udahnu marketinške agencije koje ga vide kao odličan poligon za reklamne poruke, upravo zbog pomenutih dobrih osobina, najpre jer se nalazi na svakom telefonu za razliku od drugih aplikacija. Pod uslovom da ih prihvatite, jer za razliku od aplikacija za razmenu poruka i četovanje, SMS usluga podleže lokalnim propisima koji štite korisnika od napadnih oglašivača uključujući one sa političkim porukama.
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
