Koristite li SMS? Ili, preciznije rečeno, da li ga koristite onoliko koliko ste ga koristili pre desetak godina?
Od kako su se pojavili pametni telefoni i na njima prve aplikacije za razmenu poruka, SMS je polako počeo da tone. Stručna javnost podeljena je po pitanju treba li nam taj servis uopšte; neki misle da je odavno prevaziđen, drugi da ima fantastične prednosti u odnosu na vocape i vajbere.
Najpre o lošim stranama. SMS je, suštinski, tehnologija stara pedesetak godina, SS7 protokol koji koristi je iz vremena kada su mreže bile daleko sporije, primitivne u odnosu na današnje. Radi se o običnom tekstu, maksimalno može da primi 160 karaktera to jest znakova, odnosno samo 70 ako se koriste slova koja nisu u takozvanoj ASCII (američkoj) tastaturi. Takav tekst nema nikakvo šifrovanje, što znači da ne samo da će ga pročitati onaj kome ste ga poslali već i svako ko uspe da presretne poruku. A kako se radi o protokolu starom gotovo pola veka, to presretanje nije komplikovano. Dakle, vrlo nesiguran način za slanje važnih informacija.
Može da bude i gore od toga. U mnogim državama (počev od SAD) mobilni operateri na zahtev nadležnih organa moraju da im dostave listing vaših poziva i sadržaj vaših SMS-a. Ne samo da neko može legalno da čita vašu privatnu prepisku već operater barem nekoliko meseci ili koliko mu već zakon nalaže, čuva vaše SMS poruke čak i ako ste ih vi odavno izbrisali. A brisanje je poseban problem. Ako pošaljete nešto što nije trebalo da pošaljete, ne postoji mogućnost da poruku povučete, odnosno da je izbrišete iz telefona korisnika koji ju je dobio.
Već je rečeno da se radi o običnom tekstu što znači da se SMS-om ne mogu slati slike, muzika, mimovi, gifovi i druge zabavne stvari; za to postoji MMS, ali to je posebna priča.
Iz ovih razloga mnogi su prestali da bitne informacije komuniciraju SMS-om i preorijentisali se na znatno sigurnije aplikacije gde poruku nije moguće presresti.
Ali, SMS poruke imaju neke prednosti, a dve su najvažnije. Najpre, budući da se ne radi o klasičnoj aplikaciji, SMS je čvrsto vezan za telefonski broj. Korisnik broja možda nema popularne aplikacije za četovanje (ima i takvog sveta), ali svakako ima SMS, što znači da sa njim tako sigurno možete kontaktirati ako je na mreži. Druga prednost je što SMS putuje kao telefonski poziv, ako ste u dometu mobilnog operatera moći ćete da pošaljete poruku i kada internet ne radi. Ali se zato njegovo korišćenje drugačije naplaćuje, što može da bude problem kada ste u romingu.
Najveća prednost SMS-a je njegova jednostavnost. Pojavile su se verzije poput RCS (Rich Communication Service), koje su nalik uobičajenijm mesendžerima, ali vam je za sve te aplikacije neophodan malo napredniji aparat. Za razliku od SMS-a koji se može slati i primati i sa onog najprimitivnijeg. A ti, najprimitivniji telefoni najmanje otkrivaju o svom vlasniku jer ne prikupljaju i ne prosleđuju nikakve privatne informacije, čak ni slike.
Novi život SMS-u bi da udahnu marketinške agencije koje ga vide kao odličan poligon za reklamne poruke, upravo zbog pomenutih dobrih osobina, najpre jer se nalazi na svakom telefonu za razliku od drugih aplikacija. Pod uslovom da ih prihvatite, jer za razliku od aplikacija za razmenu poruka i četovanje, SMS usluga podleže lokalnim propisima koji štite korisnika od napadnih oglašivača uključujući one sa političkim porukama.
Kada je Vučić postao beznačajan lik? Zašto je njegov politički pad narod doživio kao buđenje iz noćne more? Čega se Studentska lista mora čuvati? Kako ustanoviti odgovornost za pretvaranje Srbije u mafijašku državu? I šta mi sa svime ovim imamo punih trideset i šest godina
Naravno da bi ostavke bile najlakši način da se mediji minimalno upristoje, ali posle 14 godina cenzure, propagande, negativne selekcije, veliko je pitanje da li zaposleni u javnom servisu i brojnim informativnim redakcijama privatnih medija uopšte umeju da profesionalno rade svoj posao
Ljudi su se osvrtali oko sebe. Onda se prolomio uzdah i zavladala je potpuna euforija. Suze, zagrljaji, skandiranje. On je prvi put izgovorio istinu – da su studenti pobedili. Ispostaviće da je taj trenutak postao istorija
Možemo li se, dakle, nadati da je i grupi od nekoliko miliona ljudi moguće da sazreva i napreduje? Da li, osim tehnološkog napretka, možemo da se razvijamo i psihološki, emotivno, mada nas ima tako mnogo i svi smo međusobno različiti, koliko smo i slični? Da li ima prostora čak i za onaj stepen optimizma koji bi nam omogućio očekivanje da ovo nije izolovan, pozitivan incident, već da smo “porasli” i sad smo trajno, uz uračunate prolazne krize, sposobni za nešto novo i zrelije
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
