Koristite li SMS? Ili, preciznije rečeno, da li ga koristite onoliko koliko ste ga koristili pre desetak godina?
Od kako su se pojavili pametni telefoni i na njima prve aplikacije za razmenu poruka, SMS je polako počeo da tone. Stručna javnost podeljena je po pitanju treba li nam taj servis uopšte; neki misle da je odavno prevaziđen, drugi da ima fantastične prednosti u odnosu na vocape i vajbere.
Najpre o lošim stranama. SMS je, suštinski, tehnologija stara pedesetak godina, SS7 protokol koji koristi je iz vremena kada su mreže bile daleko sporije, primitivne u odnosu na današnje. Radi se o običnom tekstu, maksimalno može da primi 160 karaktera to jest znakova, odnosno samo 70 ako se koriste slova koja nisu u takozvanoj ASCII (američkoj) tastaturi. Takav tekst nema nikakvo šifrovanje, što znači da ne samo da će ga pročitati onaj kome ste ga poslali već i svako ko uspe da presretne poruku. A kako se radi o protokolu starom gotovo pola veka, to presretanje nije komplikovano. Dakle, vrlo nesiguran način za slanje važnih informacija.
Može da bude i gore od toga. U mnogim državama (počev od SAD) mobilni operateri na zahtev nadležnih organa moraju da im dostave listing vaših poziva i sadržaj vaših SMS-a. Ne samo da neko može legalno da čita vašu privatnu prepisku već operater barem nekoliko meseci ili koliko mu već zakon nalaže, čuva vaše SMS poruke čak i ako ste ih vi odavno izbrisali. A brisanje je poseban problem. Ako pošaljete nešto što nije trebalo da pošaljete, ne postoji mogućnost da poruku povučete, odnosno da je izbrišete iz telefona korisnika koji ju je dobio.
Već je rečeno da se radi o običnom tekstu što znači da se SMS-om ne mogu slati slike, muzika, mimovi, gifovi i druge zabavne stvari; za to postoji MMS, ali to je posebna priča.
Iz ovih razloga mnogi su prestali da bitne informacije komuniciraju SMS-om i preorijentisali se na znatno sigurnije aplikacije gde poruku nije moguće presresti.
Ali, SMS poruke imaju neke prednosti, a dve su najvažnije. Najpre, budući da se ne radi o klasičnoj aplikaciji, SMS je čvrsto vezan za telefonski broj. Korisnik broja možda nema popularne aplikacije za četovanje (ima i takvog sveta), ali svakako ima SMS, što znači da sa njim tako sigurno možete kontaktirati ako je na mreži. Druga prednost je što SMS putuje kao telefonski poziv, ako ste u dometu mobilnog operatera moći ćete da pošaljete poruku i kada internet ne radi. Ali se zato njegovo korišćenje drugačije naplaćuje, što može da bude problem kada ste u romingu.
Najveća prednost SMS-a je njegova jednostavnost. Pojavile su se verzije poput RCS (Rich Communication Service), koje su nalik uobičajenijm mesendžerima, ali vam je za sve te aplikacije neophodan malo napredniji aparat. Za razliku od SMS-a koji se može slati i primati i sa onog najprimitivnijeg. A ti, najprimitivniji telefoni najmanje otkrivaju o svom vlasniku jer ne prikupljaju i ne prosleđuju nikakve privatne informacije, čak ni slike.
Novi život SMS-u bi da udahnu marketinške agencije koje ga vide kao odličan poligon za reklamne poruke, upravo zbog pomenutih dobrih osobina, najpre jer se nalazi na svakom telefonu za razliku od drugih aplikacija. Pod uslovom da ih prihvatite, jer za razliku od aplikacija za razmenu poruka i četovanje, SMS usluga podleže lokalnim propisima koji štite korisnika od napadnih oglašivača uključujući one sa političkim porukama.
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
