Izgradnja demokratije

...

U nedelju smo obeležili Međunarodni dan demokratije. Ponosan sam na to što smo u Ujedinjenom Kraljevstvu upravo završili nesmetan transfer vlasti, sa novom laburističkom Vladom koja je zamenila konzervativce prvi put od 2010. Izbori su održani 4. jula, nova Vlada je ušla u kabinet i počela da radi 5. jula, a samo dve nedelje kasnije, 18. jula, premijer Starmer je bio u prilici da ugosti 50 evropskih lidera u palati Blenhajm. Mislim da to mnogo govori o trajnim vrednostima britanskog naroda kao što su demokratija i vladavina prava, kao i o snazi naših institucija koje ih odražavaju.

Nemojmo se ipak zavaravati. Nema sumnje da je demokratija suočena sa ogromnim pritiscima širom sveta. Nigde više nego u Ukrajini, gde je dinamična demokratija pod brutalnim napadom Rusije, sa jedinim ciljem da služi sujeti njenog autokrate Vladimira Putina. U svakoj zemlji na svetu, oblaci informacija i dezinformacija otežavaju, posebno mladim ljudima, da razlikuju tačno od netačnog, dobro od lošeg. Veštačka inteligencija će to dodatno otežati.

Srbija i njeni susedi na Zapadnom Balkanu ni na koji način nisu imuni na ove izazove. Prošlogodišnji izveštaj Evropske unije o Srbiji istakao je duboku političku polarizaciju, slab parlamentarni nadzor i ograničen napredak u oblasti vladavine prava i slobode medija. Istina je da je “mlađim demokratijama” teže. Imajte na umu da su neke od demokratskih institucija Ujedinjenog Kraljevstva stare preko hiljadu godina. Ali to nije izgovor za pasivnost. Ima dobrih primera iz kojih se može učiti. Uz političko liderstvo i odlučnost, brz napredak je moguć.

SNAŽNO CIVILNO DRUŠTVO KLJUČNI JE SASTOJAK SVAKE DEMOKRATIJE

Poslednjih nedelja ova reč, demokratija, postala je u Srbiji bitan deo žive debate o litijumskom projektu “Jadar”. Odluka o tome da li on treba da se realizuje ili ne isključivo je u rukama Vlade i građana Srbije. Ali neki od protivnika projekta pokušali su da uvedu u diskusiju lažan izbor između litijuma i demokratije. Istina je da ne može biti ili/ili. Svetu je potrebno i jedno i drugo.

Nedavno sam sa porodicom bio na beogradskom Prajdu. Iznenadilo me je što jedno od pitanja koje mi je postavila TV reporterka nije bilo o LGBT+ pravima, već o tome da li podržavam pravo na proteste protiv rudarenja litijuma. Za mene ovo nikada nije bilo sporno. Na samitu u palati Blenhajm evropski lideri su mogli da vide originalnu kopiju Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ta konvencija garantuje pravo na slobodu govora i mirnog okupljanja. U demokratiji građani imaju pravo da izraze svoje mišljenje.

Demokratiju je, naravno, teško definisati i ona nikada nije savršena. Kada govorimo o demokratiji, obično mislimo na formalne mehanizme kao što su izbori i parlamenti. Ali zapravo, ona je nešto mnogo šire. Ujedinjene nacije definišu demokratiju kao “univerzalnu vrednost” zasnovanu na volji ljudi da urede sisteme u kojima žive. U zdravoj demokratiji svi građani, uključujući i one iz manjinskih grupa, osećaju da imaju uticaja na odluke koje utiču na njihov život.

Mišljenja sam da je snažno civilno društvo ključni sastojak svake demokratije. Pod civilnim društvom podrazumevam čitav niz organizovanih grupa koje su nezavisne od države – uključujući i dobrotvorne i neprofitne organizacije, nezavisne medije, think-tankove i društvene grupe. Ako ste ikada igrali ili navijali za lokalni sportski tim, kupili primerak časopisa “LiceULice”, potpisali peticiju ili bili na protestu, učestvovali ste u civilnom društvu.

Izuzetno mi je žao što je prethodnih nedelja civilno društvo uhvaćeno u unakrsnu vatru tokom burne debate o projektu “Jadar”. Organizacije posvećene izgradnji demokratije nepravedno su optužene, i to čak i iz usta nekih poslanika i članova Vlade, da ih Zapad finansira upravo da bi uništile demokratiju.

Teorije zavere o prodemokratskim akterima nisu ništa novo, ali su i dalje pogubne, jer se mnogo toga što je dobro i pozitivno u Srbiji dešava zahvaljujući civilnom društvu. Civilno društvo pruža usluge lokalnim zajednicama tamo gde vlast ne može. Civilno društvo građanima pruža istinite, pravovremene informacije, kako bi mogli da donose promišljene odluke i kontrolišu rad svojih izabranih predstavnika. Civilno društvo pruža besplatnu pravnu pomoć, obezbeđuje pristup pravdi i zalaže se za prava svakog građanina.

U stvari, preko 80 odsto sredstava koja dolaze iz drugih zemalja u Srbiju odlazi državnim institucijama. Britanija je, na primer, obezbedila preko šest miliona evra za razvoj eUprave u Srbiji. Kao direktan rezultat našeg finansiranja, vreme potrebno za registraciju imovine smanjeno je sa 28 na pet dana, novorođenče možete registrovati posle nekoliko klikova mišem, a naša podrška inicijativi Open Data znači da sada možete na svojim mobilnim telefonima da pratite i nivo zagađenja vazduha.

Potpuno smo transparentni u vezi sa svojim aktivnostima i izveštaje o pomoći na godišnjem nivou dostavljamo Ministarstvu za evropske integracije, a oni se zatim objavljuju na internetu. To nije “vest”, kako su neki mediji pokušali da predstave.

Kada je u pitanju civilno društvo, ponosan sam što je Velika Britanija finansijski podržala i preko 60 organizacija širom Srbije. Ovo su sve informacije koje su javno dostupne.

Veliki deo našeg rada usmeren je na lokalne zajednice. Zahvaljujući odličnoj Trag fondaciji, na primer, pomogli smo izgradnju igrališta za decu u Donjoj Studeni i Krupcu, podržavamo žene iz Tešice i obližnjih sela Loćika, Koprivnica i Vrćenovica da pokrenu sopstveni mikrobiznis i obučavamo 150 mladih u Novom Pazaru osnovama “hitne pomoći”. Proruski mediji poput “Sputnjika” i “Informera” možda žele da poverujete da Velika Britanija pokušava da destabilizuje Srbiju. U stvari, istina je suprotna. Podržavamo izgradnju jačih, otpornih zajednica.

Takođe podržavamo organizacije koje se bave jačanjem demokratskih institucija. Pružili smo finansijsku podršku organizacijama CRTA i Transparentnost Srbija, koje Skupštini Srbije i njenoj predsednici Brnabić obezbeđuju specijalističke savete o vitalnim izbornim reformama, uključujući reviziju Jedinstvenog biračkog spiska – što je prioritetna preporuka koju su nakon nedavnih izbora istakli i domaći i međunarodni posmatrači. Preko Britanskog saveta (British Council) takođe jačamo kapacitete i profesionalne standarde 15 medija, uključujući mnoge na lokalnom nivou.

LEGITIMNE BRIGE

Zbog svega ovoga binarni izbor između litijuma i demokratije doživljavam kao lažnu dihotomiju. Ujedinjeno Kraljevstvo podržava Vladu Srbije u njenoj odluci da dalje razvija projekat “Jadar” i da u potpunosti razume rizike i načine na koje se njime upravlja. Istovremeno, tesno sarađujemo sa Vladom, parlamentom i civilnim društvom na jačanju temelja srpske demokratije. Ovo nije kontradiktorno.

Ljudi imaju niz briga oko projekta “Jadar”. Neke od njih su ukorenjene u široko rasprostranjenim dezinformacijama i na njih se može lako odgovoriti. Ali postoje i stvarni ekološki rizici i brige koje valja ozbiljno shvatiti.

Kada sa ljudima razgovaram o projektu “Jadar”, oni se često žale na nedostatak pouzdanih informacija. Sa obe strane je mnogo lakše pronaći retoriku nego činjenice. Ljudi su zabrinuti i za kompetentnost institucija Srbije da realizuju ovako kompleksan projekat i da efikasno kontrolišu Vladu i kompanije.

Ovo su, čini mi se, legitimne brige. Ja bih rekao da je projekat “Jadar” prilika da se argument preformuliše. Da razmislimo o tome kako javni servis i mediji u Srbiji mogu da se promene kako bi građani imali pristup nepristrasnim informacijama na kojima će zasnivati svoje mišljenje. I kako se institucije i ekološki standardi u Srbiji mogu ojačati da bi građanima ulili poverenje u mogućnost da se ovako složen projekat realizuje u skladu sa evropskim standardima iz oblasti bezbednosti i efikasnosti. Ako Srbija želi to da postigne, biće joj potrebni svi saveti i stručnost koje civilno društvo može da obezbedi.

Gledano kroz ovu prizmu, litijum je prilika za Vladu i civilno društvo da rade zajedno, u bližem partnerstvu, da stvore uslove za javnu debatu zasnovanu na istinskoj stručnosti i da izgrade institucije koje bolje odražavaju potrebe i brige građana. Drugim rečima, da izgrade jaču demokratiju.

Autor je ambasador Velike Britanije u Srbiji