Foto: Kon Zografos/PixabaTikTok je ostavljen da ide na ler, po ravnom putu, pa dokle ima goriva i bez primanja novih putnika
Platforma koja se proslavila omogućujući ljudima da se izražavaju kroz video-klipove ne duže od minut izvela je totalnu obustavu rada u SAD na manje od 24 sata i ostvarila svoj cilj. Možete na to da gledate kao ultimativnu ironiju ili na još jedan dokaz koliko su tehnologije ubrzale naš život.
Činjenice kažu da je odlazeća administracija predsednika Trampa donela odluku o zabrani rada kineske društvene mreže TikTok u SAD uz podršku Kongresa i Vrhovnog suda, koji je na žalbu kompanije odgovorio da je zabrana sprovedena po zakonu. Zabrana nije značila da se donošenjem odluke TikTok momentalno gasi, što bi bilo logično. Budući da ga u Americi koristi 170 miliona ljudi, to ne bi prošlo bez ozbiljnih i skupih posledica, možda i pobuna, a svakako tužbi, s obzirom na to da su mnogi biznisi cvetali zahvaljujući reklamama na ovoj mreži.
Umesto toga TikTok je ostavljen da ide na ler, po ravnom putu, pa dokle ima goriva i bez primanja novih putnika. Skinut je sa Gugl i Epl prodavnica aplikacija što znači da svako ko promeni telefon više ne može da ga instalira. Kako je Vrhovni sud rekao svoje, kompanija Bajt dens više nije imala nijedan legalni način da se zabrani suprotstavi. Ostali su im samo korisnici. I na to su zaigrali.
Odlučili su da u subotu 18. januara, veče pred stupanje na snagu zabrane, sami ugase servis, to jest da korisnike obaveste da prestaju da rade u Americi zbog odluke vlasti. Umesto da nastave na ler, stisli su kočnicu i prepunom autobusu rekli da ne mogu dalje.
Zapravo su računali na jednog putnika. Izabranog predsednika Donalda Trampa, koji je dva dana kasnije stupio na dužnost i odmah potpisao odluku da se zabrana TikToka odlaže za 75 dana. Tokom tog vremena TikTok treba da nađe način da iz kineskih ruku pređe u američke u dovoljnom procentu da strah od kineske kontrole nestane. Jer je razlog za zabranu to što, za razliku od ostalih društvenih medija, TikTok nema vlasnika u SAD već u Kini te se sumnja da podatke američkih građana prikuplja i koristi na način opasan za nacionalnu bezbednost SAD. Uzalud su tiktokovci ovo demantovali i pružali dokaze da nije tako, niko im nije poverovao. Sada im je (ponovo) pružena prilika da se “amerikanizuju”, samo što je sada atmosfera drugačija pa možda i uspe. Pod Bajdenom su takvu ponudu odbili.
Odnos TikToka i Trampa je naročito zanimljiv jer je Tramp inicirao zabranu ove mreže na samom kraju svog mandata, tokom predizborne kampanje. Tada je verovao da mu mreža radi o glavi, odnosno da je konkurencija koristi da ga omalovaži kod mladih birača. Sada je promenio mišljenje, a na pitanje zašto odgovorio je “zato što sam počeo da ga koristim”. Dodao je i da nije bilo bogatog Amerikanca koji ga nije zvao da ga pita šta će biti s TikTokom.
Većina izvora iz Trampovog okruženja tvrdi da se on okrenuo društvenim mrežama i podkastima na nagovor najmlađeg sina Barona i da mu je to donelo pobedu. Pronašao je Amerikance koji baš i ne vole ono što im govore tradicionalni mediji i našao je način da im se obrati. Zbratimio se sa Ilonom Maskom, vlasnikom mreže Iks, a napravio je i sopstvenu (Truth), ali još nedovoljno popularnu.
Na Trampovoj inauguraciji, odmah iza porodice predsednika, postrojili su se svi vodeći ljudi tehnološke industrije, dok je šef TikToka sedeo par redova iza, ali je bio prisutan odnosno pozvan. To su isti ljudi koji su pre samo četiri godine još uvek aktuelnom predsedniku trajno zabranjivali naloge na svojim mrežama i nadali se da su mu videli leđa. Ponovo su mu gledali u leđa, ali sada u leđa lidera koji ih predvodi dok se ceo svet pita kuda su krenuli.
Preuzimanje TikToka od Kine moglo bi se pokazati kao tvrđi orah od aneksije Grenlanda ili Panamskog kanala. Nećemo dugo čekati na razrešenje. Časkom, kao i na TikToku.
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
