Ove nedelje televizija Informer je u šumadijskom selu Rosići obeležila treći Geburtstag, da ne kažem rođendan. Po tradiciji, u selu pored Kosjerića podignut je svadbarski šator, sjatili su se sve sami probrani prijatelji, gosti i pokrovitelji, da se proslavi uspeh kablovskog kanala koji je promenio televizijsku sliku Srbije. Televizijski prenos koji je trajao gotovo neprekidno izgledao je kao kombinacija finala nekog rijaliti programa, poput Farme, skupa analitičara, redakcijskog Kolegijuma pod šatorom i narodnog veselja u kojem su dominirali trubači i Era Ojdanić. Svi oni eksperti, vojni penzioneri, putinofili, teoretičari zavera, osobe sa nanogicom, plaćeni i neplaćeni analitičari sjatili su se na najveću žurku gde se potvrdilo da je Informer danas epicentar Vučićeve propagande, dok Pink može da pretenduje samo na laskavu titulu “opijuma za narod”. Da bi spisak gostiju bio potpun, pobrinuo se premijer Vučević koji je na putu za Rosiće obišao Sajam šljive u Osečini, koja je izgledala samo kao predgrupa za glavnu zabavu pod šatorom. Zapravo, ako niste bili pozvani u Rosiće, izgleda da niste bitni, niti ste deo vladajuće elite 8, ne samo na Pinku već u celoj Srbiji.
Srbija deluje da se ponovo podelila kao lenjirom, jer je, gle čuda, te subote policija Kosova upala i zauzela sve preostale institucije na Severu u nekoliko opština sa većinskim srpskim stanovništvom. U svim državnim tabloidnim medijima videli smo gromoglasnu tišinu, a Predsednik je, gle čuda, bio van zemlje, u Češkoj. Te večeri, na Ušću je Momčilo Bajagić sa Instruktorima slavio 40 godina rada, pa je drugi deo Srbije bio tamo, uprkos ogromnoj gužvi i haotičnoj organizaciji. Ne bih da poredim šator u Rosićima i Ušće, ali je ispalo da se Srbija podelila između uljudnog i pristojnog koncerta, gde ste mogli da vidite nekoliko generacija fanova i onih koji su uživo ili putem prenosa želeli da šenluče uz splet četničkih hitova na rođendanskoj žurci Informera. Vlasnik ove televizije se hvalio kako su oni jedina patriotska televizija koja prenosi “čistu emociju”, ljubav prema Srbiji, dok svi drugi ili foliraju ili mrze sopstvenu zemlju.
Nažalost, rođendan Informera je pokazao koliko je protekle godine kontaminiran medijski prostor Srbije. Ova televizija praktično je neprekidno napadala one koji su se usudili da kritikuju Vučića i njegov režim. Bez ikakvih posledica, brutalno i primitivno su vređani politički oponenti, stavovi su menjani u momentu na mig vlasti, kršeni su svi profesionalni i zakonski propisi, a pripadnici vladajućeg režima dali su legitimitet ovom političkom tabloidu.
Uprkos kaznama, nisu prestajali da srozavaju i onako nizak nivo profesionalizma u Srbiji. Samo u poslednjoj nedelji obračunavali su se sa NVO sektorom optužujući ih da su strani plaćenici, a kroz istog toplog zeca su prošli svi ekološki aktivisti koji su se oglašavali u vezi sa projektom “Jadar” i eksploatacijom litijuma.
Ljubav vlasti i Informera u štampanom izdanju traje mnogo duže, ali je procvetala sa pokretanjem televizije Informer, jer su odmah nakon zakletve praktično svi članovi nove vlade gostovali na ovoj televiziji. Ovaj TV tabloid je praktično postao najvažnija medijska pesnica vlasti.
Nažalost, sve na toj slici je pogrešno i sve je fejk. Lažni četnik Šešelj je bio pod šatorom, uz Dijanu Hrkalović, koja je povela nanogica kolo leve noge, uz đipanje pripadajućih gostiju kao u vicu. Mikrofon je bio kod gazde Informera koji je pozdravio goste, samo je nedostajalo zahvaljivanje za donete poklone.
Umesto toga, obeležena je pobeda ekstremne desnice na pokrajinskim izborima u Nemačkoj. Alternativa za Nemačku je proglašena prosrpskom strankom i velikim prijateljima, jer su u nekoliko navrata kritikovali priznanje Kosova. Radi se o partiji koja baštini nasleđe nacional-socijalizma, ali u upeglanoj varijanti koja neće doći pod udar zakona u Nemačkoj. Poslanici ove stranke danas govore o “ekonomskom prosperitetu Nemačke” u doba nacional-socijalizma, ili minimalnoj nezaposlenosti. Pre desetak godina ovo bi bilo nezamislivo, a u pokrajinama gde imaju ozbiljnu podršku zabeležen je porast rasističkih napada na migrante druge boje kože. Ne možete hvaliti one koji relativizuju nacizam i žaliti se na povampirene ustaše u Hrvatskoj. Ti kvazičetnici iz Rosića kao da su zaboravili kako su uzori političara iz AfD u Srbiji streljali 100 za jednog Nemca, da ne pominjem Kragujevac ili Kraljevo. Dobili smo javno obećanje da će Informer besplatno promovisati AfD među srpskim biračima u Nemačkoj, jer su oni naši osvedočeni prijatelji. Ovaj bizarni izliv šovinizma naivno poistovećuje celu Nemačku sa aktuelnom koalicijom na vlasti, uprkos činjenici da isti ti Nemci od šezdesetih godina dvadesetog veka žive uz gastarbajtere sa Balkana.
Tabloidna politička nepismenost – navikla da isključivo komunicira u kategorijama ljubavi ili mržnje – nažalost, slikovito prikazuje pravo lice naše društvene stvarnosti. U njoj nema mesta za racionalno promišljanje, već se isključivo emituje emocija, nažalost, dominantno negativna za sve koji ne misle isto. U takvom medijskom svetu, naša narodna tradicija zamenjena je šatorom i pevaljkama, spoljna politika navijačkim strastima, a jedino merilo za procenu medija je apsolutna poslušnost prema Vlasti. U takvom svetu neprijatelj je svuda oko vas, a emocije će zameniti razum. Na sreću, dok je kolce tutnjalo u Rosićima, Bajaga je poručio: “Samo nam je ljubav potrebna”, a 40 godina potvrđuje da je Bajaga ipak u pravu.
