Šetnja Dorćolom - rade skoro svi osim pijačnih prodavaca
Petak je ujutru, ali ovo nije običan petak. Ovo je petak takozvanog generalnog štrajka.
Danas podršku učenicima i nastavnicima koji štrajkuju u školama i studentima koji više od dva meseca blokiraju fakultete i ulice tražeći odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici, obustavom rada pružaju neke firme, mediji, ugostitelji, gotovo čitava kulturna scena Srbije, neke knjižare i butici, ali i IT sektor.
Društvenim mrežama prethodnih dana kružili su pozivi da se u petak ne ide u prodavnicu, kafiće, restorane. Kružile su objave o tome ko sve neće raditi, ali i najave onih koji rade i nude besplatnu kafu, čaj, pa čak i čitav ručak.
Dorćol ne štrajkuje?
Tek je prošlo devet ujutru, pada kiša i čini se da Dorćol, jedno od centralnih beogradskih naselja, i dalje spava.
Ulicama po koji prolaznik i automobil. Pitam se da li je tako zbog vremena ili štrajka.
Mislim da brzo dobijam odgovor – Dorćol ovog jutra izgleda ne štrajkuje.
Iako su brojni beogradski lokali najavili su da u petak neće raditi, čini se da na Dorćolu nema mnogo izmene rada, makar u Skadarliji, Bulevaru Despota Stefana, oko Politike i u okolnim ulicama.
Tek nekoliko lokala istakla su na izlozima da danas (petak 24. januar) ne rade.
Rade i kiosci, prodavnice, pekare, cvećare.
Među malobrojnima koji su rešili da danas zakatanče ulazna vrata su jedna pekara domaćih kiflica i prodavnica namirnica grčkog porekla.
„U petak smo uz omladinu! Hvala na razumevanju“, piše na ulaznim vratima jednog kafića.
Među onima koji su odlučili da danas ne otključavaju radnje su i vlasnici jedne pozamanterije.
Usput, oko zgrade Politike, sve uobičajeno – rade banke, restorani, kafeterije, a neki od njih danas nude i gratis kafu, doručak i sokove od ceđenog voća.
Slično je i u čuvenoj Skadarskoj ulici. Nema ljudi, ali većina lokala čije radno vreme je počelo, već ima goste.
Ne primećujem ni na jednom obaveštenje o neradnom danu.
Pijačni barometar
Slika je drugačija na istoimenoj pijaci.
Poznatija po imenu Bajloni, pijaca je ovog jutra dosta praznija nego inače.
Tezge su opustošene, ali ne zbog velike prodaje, već zato što na većini njih danas niko robu nije ni izneo.
Na pitanje zašto je danas ovako prazno, žena za tezgom na kojoj prodaje voće i povrće odgovara da je tako verovatno zbog kiše.
„Juče je bilo skroz drugačije, valjda ljudi nisu došli zbog ovog vremena“, kaže mi prodavačica.
Žena koja robu prodaje nešto dalje, drugačijeg je mišljenja.
„Ma štrajk. Ljudi nisu došli jer se plaše blokada puteva i kako će se vratiti kući“, govori druga.
Pred pijacom nema ni prodavaca cveća koji su tu inače svakog dana.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
