Šetnja Dorćolom - rade skoro svi osim pijačnih prodavaca
Petak je ujutru, ali ovo nije običan petak. Ovo je petak takozvanog generalnog štrajka.
Danas podršku učenicima i nastavnicima koji štrajkuju u školama i studentima koji više od dva meseca blokiraju fakultete i ulice tražeći odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici, obustavom rada pružaju neke firme, mediji, ugostitelji, gotovo čitava kulturna scena Srbije, neke knjižare i butici, ali i IT sektor.
Društvenim mrežama prethodnih dana kružili su pozivi da se u petak ne ide u prodavnicu, kafiće, restorane. Kružile su objave o tome ko sve neće raditi, ali i najave onih koji rade i nude besplatnu kafu, čaj, pa čak i čitav ručak.
Dorćol ne štrajkuje?
Tek je prošlo devet ujutru, pada kiša i čini se da Dorćol, jedno od centralnih beogradskih naselja, i dalje spava.
Ulicama po koji prolaznik i automobil. Pitam se da li je tako zbog vremena ili štrajka.
Mislim da brzo dobijam odgovor – Dorćol ovog jutra izgleda ne štrajkuje.
Iako su brojni beogradski lokali najavili su da u petak neće raditi, čini se da na Dorćolu nema mnogo izmene rada, makar u Skadarliji, Bulevaru Despota Stefana, oko Politike i u okolnim ulicama.
Tek nekoliko lokala istakla su na izlozima da danas (petak 24. januar) ne rade.
Rade i kiosci, prodavnice, pekare, cvećare.
Među malobrojnima koji su rešili da danas zakatanče ulazna vrata su jedna pekara domaćih kiflica i prodavnica namirnica grčkog porekla.
„U petak smo uz omladinu! Hvala na razumevanju“, piše na ulaznim vratima jednog kafića.
Među onima koji su odlučili da danas ne otključavaju radnje su i vlasnici jedne pozamanterije.
Usput, oko zgrade Politike, sve uobičajeno – rade banke, restorani, kafeterije, a neki od njih danas nude i gratis kafu, doručak i sokove od ceđenog voća.
Slično je i u čuvenoj Skadarskoj ulici. Nema ljudi, ali većina lokala čije radno vreme je počelo, već ima goste.
Ne primećujem ni na jednom obaveštenje o neradnom danu.
Pijačni barometar
Slika je drugačija na istoimenoj pijaci.
Poznatija po imenu Bajloni, pijaca je ovog jutra dosta praznija nego inače.
Tezge su opustošene, ali ne zbog velike prodaje, već zato što na većini njih danas niko robu nije ni izneo.
Na pitanje zašto je danas ovako prazno, žena za tezgom na kojoj prodaje voće i povrće odgovara da je tako verovatno zbog kiše.
„Juče je bilo skroz drugačije, valjda ljudi nisu došli zbog ovog vremena“, kaže mi prodavačica.
Žena koja robu prodaje nešto dalje, drugačijeg je mišljenja.
„Ma štrajk. Ljudi nisu došli jer se plaše blokada puteva i kako će se vratiti kući“, govori druga.
Pred pijacom nema ni prodavaca cveća koji su tu inače svakog dana.
Režimiski tabloidi su pompezno najavili da je prva srpska tužiteljka Zagorka Dolovac ostala bez većine u Visokom savetu tužilaštva. Da li je to istina i šta to znači za dalju borbu za istragu o nadstrešnici?
Istorija košarke u našoj zemlji je takva da od Finske ne sme da se izgubi nikada, pogotovo ne u osmini finala Evropskog prvenstva. Kad ono…
Zašto naprednjački kadrovi deluju poput sovjetskih birokrata u pozno doba Leonida Brežnjeva? Zbog čega je u toj partiji čovek čoveku vuk? Koga ona još zastupa izuzev stranačkih tajkuna, korupcionaša, intriganata, lokalnih kabadahija i njihove klijentele uhleba? I šta tu može reći Đuro Macut
Ministru Siniši Malom je samoposluga došla glave ili se razbila ko dva jajca Tomi Momiroviću. Da parafraziram Mimi Mercedes: kad obuje patike za trčanje, za njega u kraju kažu – prs’o je
Da li bi crkve uopšte trebalo da budu lepe? Odnosno, ako je crkva onako lepa kao što je to Gaudijeva Sagrada Familija, da li to ometa njenu osnovnu funkciju, da li vernicima otežava povezivanje sa onostranim? Da li neko uđe unutra da se pomoli i zaboravi na molitvu jer počne da crta stubove i vitraže
A da šta smo drugo očekivali dame i gospodo, građanke i građani? Da će predsednik svih građana po povratku s onog bala vampira u Kini da shvati kako je budućnost ove zemlje u poštovanju zakona, demokratskim procedurama i republikanskoj podeli vlasti, obrazovanju i uzdizanju kulture?
Aleksandar Vučić odaje utisak duboko frustriranog čoveka koji uživa u patnji drugih. Njegov kez ujedno je i njegov stav prema Novom Sadu, njegovim žiteljima i, posebno, šesnaestero mrtvih u padu nadstrešnice
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
