Naslov je, naravno, pozajmljen od Voje Antonića i njegove sjajne knjige o “onostranom” odnosno o zabludama kojima smo manipulisani da poverujemo da postoji nešto izvan dosadnog, realnog sveta. Ali najnoviji proizvod kompanije Epl, vizir Epl vižn pro ozbiljno testira razum gospodina Antonića. Stvari koje ne postoje itekako postoje i možete ih videti sopstvenim očima i čuti sopstvenim ušima, od dinosaurusa do teleportovanja na Havaje. Sve što vam je potrebno je da na glavu nakačite spravu nalik skijaškim naočarima.
Kada se u junu 2007. pojavio ajfon, mnogima isprva nije bilo jasno da naš svet više neće biti isti. Samo desetak godina kasnije čovek je već bio zagledan u telefon u svakoj prilici, bez obzira gde je i s kim je. Za desetak godina od danas vrlo je moguće da ćemo masovno nositi vizire, manje ili veće. Dobra vest je da nećemo više biti fizički okruženi ekranima, verovatno ni reklamama.
Epl vižn pro je do sada najsavršeniji uređaj koji dodaje proširenu stvarnost u naše vidno polje. Dovoljno je da pogledate kratki film o viziru na sajtu apple.com i sve će vam biti jasno, samo ćete priželjkivati da ga što pre isprobate. Vizir je relativno skup, od tri i po do četiri hiljade dolara u SAD, ali ono što donosi opravdava tu relativno visoku cenu. Otključava vam potpuno novi svet u kome se mešaju realnost i slike i zvuci iz kompjutera. Za razliku od dosadašnjih, sličnih uređaja koji su nas izmeštali iz stvarnosti u nacrtani svet, ovde oba sveta funkcionišu paralelno, virtuelni svet je docrtan. Možete se šetati ulicom ili voziti automobil, a vizir će vam samo asistirati dodajući vam neophodne informacije kao što su pravac kretanja ili podaci o okolini koji vam mogu biti interesantniji.
Neke senzacije su očekivane. Vizir vas može smestiti u bilo koju epohu ili na bilo koje mesto, recimo u fotografije sa nekog putovanja koje ste snimili i želite ponovo da ih sagledate, ali kao da ste opet tamo, pa i panoramski. Upravlja se pokretima ruke i prstima. Kao što na ekranu telefona širite i skupljate slike ili birate šta ćete otvoriti, tako radite i ovde, samo u prostoru. Komande možete izdavati i glasom (Siri prepoznaje vašu naredbu bez obzira na okolinu).
Zahvaljujući ovom uređaju, možete u prostoru oko sebe poređati onoliko ekrana koliko vam je potrebno, ako ste u poslu ili na radnom mestu. Obaviti video-pozive gde ćete vi i drugi korisnici vizira biti predstavljeni realističnim avatarom koji prati vaše izraze lica i pokrete. Kada vizir povežete sa telefonom ili laptopom, dobijate udobno iskustvo i ne morate više da krivite vrat gledajući u ekran, slika je tamo gde vam najviše odgovara i onolika kolika vam treba. Sedeći u javnom prevozu, možete da gledate film ili neki drugi sadržaj koji vam se gleda ili da radite na nekom dokumentu za posao, neometani od okoline koja ne može da vam zaviruje u ekran.
Naravno da je potencijal daleko ispred trenutnih mogućnosti, one zavise od kvaliteta aplikacija koje u vizir unesete. Ali duh je pušten iz boce i povratka nema. Očekujte da u narednih nekoliko godina izrada ovakvih vizira preuzme primat u odnosu na mobilne telefone, a samo je pitanje dana kada ćete na ulici videti prvu osobu koja sa ovakvim vizirom hoda. Koliko god vam to tada bude delovalo čudno, znajte da ćete ubrzo vi biti ta osoba, četiri hiljade dolara biće vam najmanji problem.
Problem će biti ako zakasnite. I nemojte pogrešno misliti da je Epl pro vižn igračka i da prevashodno služi za zabavu. To je uređaj za komunikaciju, samo trodimenzionalnu, sledeći korak posle mobilnih telefona i biće neophodan za posao, svakodnevni život, pa i zabavu, još više nego sadašnji smart uređaji koje nosimo sa sobom i zovemo ih telefonima. To što ih je Epl lansirao samo je potvrda da je njihovo vreme došlo, odnosno da je razvoj dostigao tačku da od uređaja može da se profitira. Nemojte sumnjati u njihovu procenu.
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
