Ako ne možeš da ih pobediš u školi – ti lepo beži iz nje.
Onlajn nastava je ideja koju je iznedrila epidemija korona virusa, kada su nastavnici, roditelji i đaci bili ugroženi ako bi izašli iz kuće. Vlast u Srbiji sada je smislila da ovaj metod koristi protiv nastavnika u štrajku, pa je krenula kampanju za nastavu od kuće, kako bi zaobišla nezadovoljne u učionicama – bilo nastavnike, bilo roditelje ili učenike.
Tako je početkom aprila uvedena onlajn nastava u četiri osnovne škole u Kragujevcu, koju je odobrilo Ministarstvo prosvete. Tu nastavu su navodno tražili direktori tih škola i lokalna samouprava, koja je ukazala da zbog blokade školskih objekata ne može da omogući deci pravo na obrazovanje, a nastavnicima na rad.
Zatim je 9. aprila u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji takođe izglasana onlajn nastava. Iako su nastavnici izglasali da će se vratiti na časove, gimnazijalci danima blokiraju školu i odbijaju da se vrate u klupe – otud onlajn nastava i u ovoj školi.
„Ušli smo u period kada se dovodi u pitanje regularnost školske godine, čime bi najviše bili oštećeni učenici. Kao odgovorni ljudi doneli smo odluku da to sprečimo“, piše u saopštenju škole.
Ima li gde onlajn nastave
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za „Vreme“ da je nastava od početka aprila i ove nove ideje vlasti, uvedena u nekim osnovnim, ali i srednjim školama.
„Počelo je ta nastava u mnogim srednjim školama, ali kako se odvija, to je pravo pitanje“, kaže on. „Ovaj vid nastave se koristi samo da se napravi privid predavanja, a u stvarnosti nastavnici pošalju neki materijal učenicima i onda oni nešto kod kuće rade – što je ništa.“
Onlajn nastava, dodaje Kokot, nije nigde zakonom definisana, pa on govori da se postavlja pitanje – zašto bi neki nastavnik to radio.
„Za nas drugo polugodište nije ni počelo, a ovaj novi manevar napravljen je da bi neki nastavnici kao počeli da rade, pa bi država mogla da im vrati novac od plata, koji im je uzela“, kaže on.
Član Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije Milibor Saković izjavio je da je onlajn nastava „najblaži način“ da se prevaziđu problemi u školama u kojima postoji podeljenost kolektiva ili su u toku učeničke blokade.
„Za sve koji bi hteli da idu na nastavu to je najblaži način da se krene sa radom“, rekao je Saković i dodao da je Ministarstvo prosvete dalo školama mogućnost da organizuju onlajn nastavu, uz prethodno obeveštenje Školskoj upravi.
On podseća da maturanti gimnazija treba da se raspuste 23. maja, a maturanti četvorogodišnjih srednjih stručnih škola 30. maja. Ako je učenik odsustvovao sa više od trećine nastave, a nije pokazao znanje za pozitivnu ocenu, zakon predviđa upućivanje na razredni ispit i to za svaki predmet pojedinačno, dodao je Saković.
„Maturanti imaju pravo i u junskom roku da izađu na maturske ispite, čak i ako su upućeni na razredni ispit. Zato se posle odeljenskih veća ostavlja nekoliko dana za polaganje razrednih ispita. Ako đak položi razredni ispit, onda može da izađe na maturski ispit. Ako ne položi razredni, upućuje se na popravni ispit“, objasnio je Saković.
Mahanje prstom i roditeljima – nema da nas voda nosi
On ističe i odgovornost roditelja, jer su oni ti koji pravdaju časove.
„Neka razmisle i oni u celoj priči“, poručio je Saković.
Saković je i direktor Prve ekonomske škole u Beogradu, u kojoj je, kako navodi, nastava normalizovana početkom marta.
„Svi nastavnici drže časove od 45 minuta i svi dolaze na nastavu. Mora da se deluje, ne može da se sedi skrštenih ruku i pusti da voda nosi. Ja sam držao roditeljske sastanke sa svakim odeljenjem pojedinačno“, naveo je Saković.
Nakon brojnih uvreda, zabrana, ali i pretnji nastavnicima u štrajku, država je ta koja je odlučila da ne sedi skrštenih ruku, pa je prosvetnim radnicima koji su odbijali da drže časove zakinula februarsku platu. Oni koji su sa štrajkom nastavili, nisu dobili ni prvi deo zarade za mart.
Novi državni sindikat, koji nije sindikat
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije saopštio je da je direktorima škola širom Srbije stigao dopis „Komore obrazovanja Srbije“ koja se predstavlja kao suosnivač „novog strukovnog sindikata zaposlenih u obrazovnom sistemu“ i koja od njih zahteva da odmah o tome obaveste zaposlene.
Prema navodima NSPRS, koji taj dopis ocenjuje kao pokušaj stvaranja „Ćacilenda“ u školama, „informaciju“ o novom sindikatu, koju bi direktori navodno trebalo da dostave zaposlenima, sastoji se od pristupnice i obaveštenja da im se dostavlja uz znanje nadležnog ministarstva, a na predlog školske uprave.
„Neopisivi je apsurd da poslodavac zaposlenima reklamira učlanjenje u organizaciju koja se predstavlja kao sindikalna. To je praksa koju stariji pamte iz doba jednopartijskog sistema, koji se očigledno ponovo instalira u Srbiji“, ocenio je NSPRS.
Prema navodima NSRPS, u pitanju je pokušaj da se preko fiktivnog udruženja, sa politički podobnim zakonskim zastupnikom i uz pomoć Ministarstva prosvete, školskih uprava i direktora škola, napravi „prosvetni sindikat 2.0“, odnosno „svojevrsni Ćacilend u svakoj školi“.
„Komora obrazovanja Srbije“ je, prema navodima NSPRS, udruženje registrovano po Zakonu o udruženjima i ne predstavlja sindikalnu organizaciju. Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, to udruženje je osnovano 2014. godine, sa sedištem u Požarevcu. Umesto finansijskih izveštaja, svih prethodnih godina podnosilo je Izjavu o neaktivnosti.
