Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada
U trenutnom političko-ekonomskom kontekstu Srbije, obeleženom deregulacijom, izraženim socio-ekonomskim nejednakostima i političkom neravnotežom, širenje Beograda na vodi predstavlja konačnu afirmaciju dominacije prava na kapital nad svim ostalim pravima. U praksi, ovakav princip razvoja podrazumeva zanemarivanje potreba šire zajednice u cilju očuvanja moći i akumulacije kapitala političkih i ekonomskih elita. Tako, recimo, informacije o budućem korišćenju objekata javne namene, poput Hale 1 Beogradskog sajma ili zgrade Generalštaba, do javnosti dolaze putem Instagram profila domaćih i stranih moćnika, dok im se javno zemljište na kojem ti objekti leže praktično daje na poklon bez ikakvih konsultacija sa građanima kojima to zemljište suštinski pripada.
Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada. Takve prakse doprinele su neplanskom i ad hoc razvoju grada, prisvajanju javnog prostora, rasipanju vrednih resursa, destabilizaciji cena nekretnina i devastaciji životne sredine. I to nije sve, nalazimo se pod svojevrsnim marketinškim terorom, koji plasiranjem slogana poput “Zakorači u savršen život”, “Udahnimo duboko, zatvorimo oči i osetimo prirodu” ili “Okrepi svoj duh i telo”, nastoji da učvrsti stav “Postani adekvatan stanovnik Beograda ili umri trudeći se”. U tom smislu, Beograd na vodi ne predstavlja izuzetak već katapult u brže, bolje, jače.
Proces koji je prethodio izgradnji (onoga za šta se sada ispostavlja da je tek prva faza ovog projekta) podrazumevalo je raseljavanje 256 porodica, eksproprijaciju postojećih objekata, raščišćavanje i opremanje zemljišta, noćno rušenje, izmeštanje Železničke stanice, pa tek zatim i novu izgradnju. U koliko-toliko postavljenoj regulativi ovaj proces nije bio moguć tek tako, ali mu je vetar u leđa dao upravo bilateralni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 2013. godine, na osnovu čega je donet novi zakon koji redefiniše javni interes za potrebe ovog projekta, a onda i izmene planske prakse i dokumentacije.
Izmenama i dopunama prostornog plana, područje za koje važe posebni zakoni dodatno se širi, te ceo obuhvat Beograda na vodi zauzima oko 500 hektara, što je jednako površini manje gradske opštine. U svojoj knjizi Grad zidova antropološkinja Teresa Kaldeira citira jednog stanovnika koji govoreći o životu u okolini Alphaville-a, potpuno privatnog grada unutar Sao Paola, kaže: “Postoji zakon za smrtnike, ali ne i za stanovnike Alphaville-a”. Gledajući kako se slika Beograda nepovratno menja, čini se kao da je ovaj distopijski scenario u kom armija privatnog obezbeđenja motri nad poslovnim kompleksima, luksuznim tržnim centrima i ekskluzivnim stambenim područjima i ograničava pristup “nepoželjnima”, neizbežna sudbina i poslednja faza onoga što je podrugljivo definisano kao javni interes ovog megaprojekta – regeneracija (čitaj aproprijacija) beogradskog priobalja.
Ipak, postoje stvari koje su iznad zakona i koje su gotovo nerešive na individualnom nivou, što ne ide na ruku dominantnoj paradigmi koja neumoljivo naglašava privatno vlasništvo i individualizam kao prioritetne vrednosti. Jedna od njih su klimatske promene, odnosno zagađenje vazduha kojem smo izloženi jer je, između ostalog, priobalje zazidano, i fenomen urbanog toplotnog ostrva, koje nastaje opet usled prekomerne gustine izgrađenosti i korišćenja materijala koji apsorbuju ili reflektuju toplotu. Na području Savskog amfiteatra ovo rezultira rekordnim brojem od 50 tropskih noći na godišnjem nivou, a širenje obuhvata Beograda na vodi na teritoriju Sajma i levu obalu Save samo će dodatno pogoršati situaciju. Negativne efekte ovoga ćemo osetiti svi, bez obzira na društveno-ekonomski status koji uživamo.
Pored potpune ekološke devastacije koju izaziva “najuzbudljiviji projekat urbanog razvoja u regionu”, u velikoj meri doprinosi i društvenoj segregaciji, budući da cena kvadrata iznosi više od 10 medijalnih zarada u Srbiji (prema podacima za 2023. godinu). Dodatno, usluge koje bi trebalo da budu javne i ravnomerno dostupne svim građanima, poput obrazovanja i zdravstva, bivaju poverene privatnom sektoru. O tome da je jedina svrha ovog naselja kupovina roba i usluga, govori i činjenica da su sadržaji kulture u okruženju dominantno komercijalne namene, pa je tako galerija zapravo tržni centar, a aktuelni urbanistički projekat za novu-staru zgradu Pošte predviđa njenu prenamenu u kulturni centar sa ⅔ udela komercijalnih sadržaja.
Iako nacrt Generalnog urbanističkog plana Beograda još uvek nije izašao u javnost, aktuelni tokovi urbanizacije, sada potkrepljeni i odlukom o širenju Beograda na vodi, nedvosmisleno nam ukazuju na pravce razvoja glavnog grada. I dok je Generalni urbanistički plan iz 1972. maštao o arhipelagu naselja u moru zelenila, vodeći se principima koji zahtevaju da se kroz urbanističke planove poboljša sredina koja okružuje čoveka, čini se vizija GUP a u iščekivanju može biti samo jedna – Beograd 2041: Arhipelag za bogate na užarenom asfaltu. Pa, ko preživi – pričaće.
Autorka je arhitektica, Ministarstvo prostora
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica
Predsednik Vučić se nalazi u, kako to on kaže, istorijskoj poseti Republici Kini. U režimskim medijima, ova poseta je dobila epske razmere, gotovo kao delo Marka Pola Milion, koje je, kažu, bilo vezano za stub na mostu Rijalto u Veneciji kako bi ga zainteresovani mogli čitati. Putovanje je promovisano kao nastavak poseta svetskih lidera Pekingu, pa je bilo logično da posle Putina i Trampa tamo dođe Vučić, tek malo manje važna politička figura od prethodnika
Vlast angažuje značajne resurse kako bi podstakla sukobe među građanima i produbila ideološke podele unutar opozicije. U takvim okolnostima, posebno je značajno ukloniti prepreke u formiranju zajedničkog fronta, odložiti međuopoziciona sporenja za period nakon oslobođenja i nastojati da se pronađu efikasna rešenja za odlazak vladajuće garniture, uz što manji rizik i štetu po društvo i državu
Mi volimo ideju o srećnim porodicama, u kojima nema velikih problema i sukoba. Pitanje je, međutim, da li takvo nešto uistinu postoji. Na samom početku Starog zaveta, odmah nakon što su izgnani iz raja, Adam i Eva vode ljubav i dobijaju sinove, Kaina i Avelja, ali odnos među braćom završava se, kao što je dobro poznato, ubistvom iz ljubomore. Ovo će kasnije biti tema i mnogih umetničkih remek-dela. Možda bi bilo realističnije reći da su porodice bez ovakve dinamike retke i izrazito srećne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
