U firma “Makmira” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” i naprave prvi AI blendovani viski na svetu
Firma “Makmira” destiluje viski već dvadeset godina pa su, u nameri da to proslave, odlučili da svetu isporuče nešto zaista posebno.
Ovom rečenicom počinje opis saradnje jedne destilerije viskija u Švedskoj i kompanije koja razvija IT rešenja, ali ista rečenica mogla bi da posluži i za početak horor-priče. Jer ono što je usledilo za mnoge predstavlja čistu stravu.
Neki bi se namrštili već kada čuju da neko u Švedskoj pravi viski, pa još i dobar, ali budući da je kraft proizvodnja piva, vina i žestine u svetu postala veoma popularna, to ne mora obavezno na loše da izađe. Ali u “Makmiri” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije, što je bilo pre pet godina, uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” (koja se transformisala u “Thoughtworks”, ako je potražite na mreži) i naprave prvi AI blendovani viski na svetu. Suština je u tome da proizvodnja žestokog pića iz žitarica nije prevelika nauka, ali dobijanje pravog ukusa jeste. Potrebno je znati u kakvo se bure piće sipa, s kojim se drugim destilatima meša, koliko se i pod kojim uslovima drži, pretače i slično. Taj se proces zove blendovanje ili spajanje i od toga zavisi da li će neki viski koštati desetak dolara ili desetak hiljada dolara po flaši.
Ekipa iz “Thoughtworksa” premerila je sve što je bilo moguće, testirala, isprobavala i konačno došla do proizvoda, viskija koji je umesto blend majstora smešao kompjuter.
Viski se zove “Macmyra Inteligens AI” i već ima verziju 2.0. Na sajtu nije istaknuta cena, ali viski ovog brenda košta između pedeset i sto evra po flaši, pa bi “inteligens” mogao tu negde da se smesti, verovatno. Na sajtu kažu da miriše na meki dim i kedrovinu sa daškom maline, u ukusu se oseća vanila, bor i sajder, ima dug finiš koji vuče na čokoladu i limun, što razumeju oni koji ocenjuju viski.
S tim da ni oni više nisu neophodni jer se i tu umešao AI. Institut Fraunhofer institut iz Karlsruea i njegovi istraživači Helen Haug i Andreas Grasskamp razvili su kompjutersku degustaciju viskija koja pet osnovnih aroma ovog pića razlikuje bolje od živih probača, barem je tako pokazao eksperiment. Testirali su ga i da li raspoznaje škotski od američkog viskija i ispostavilo se da u 90 odsto slučajeva to radi uspešno, opet bolje nego najveći broj degustatora. Analiza se obavlja hromatografijom i masenom spektrometrijom, dobijenim podacima hrani se baza koja se dopunjuje ljudskim iskustvom. Ono što naučnici iz Karlsruea vide kao prednost mašine nad čovekom jeste konzistentnost. Kompjuter nema subjektivni osećaj koji bi ga omeo u davanju suda o piću koje isprobava, za razliku od čoveka.
Ni jedni, ni drugi, sintetičari i analitičari viskija, ne misle da bi njihov algoritam trebalo da zameni master blendere i probače viskija. Po njima, ovo je samo dobar pomoćni alat koji probačima može da posluži za kalibraciju sopstvenog ukusa, a masterima da se razigraju i isprobaju znatno više mogućnosti nego što je to slučaj sada.
Viski je samo početak, očekujte u najskorije vreme da se AI useli u kuhinju gde već decenijama caruje nova tehnologija (teflon, mikrotalasi). Zamisliv je scenario gde na pakovanju mesa skenirate QR kod koji nosi sve podatke o namirnici i onda meso ubacujete u rernu koja ga uz pomoć AI programiranja sprema na optimalan način, taman onako kako volite, svaki put savršeno.
Naučnicima u Srbiji ostaje da biraju da li će se opredeliti za proizvodnju rakije ili kiselog kupusa, oba procesa su izazovna i zahtevaju multidisciplinarni pristup.
Studenti su zaboravili na fiziku. Posebno na Drugi zakon termodinamike koji kaže: ako postoji vakum u sistemu, čestice iz oblasti veće koncentracije će se širiti kako bi popunile prostor. Zaboravili su da nema političkih protesta, pa ni onih studentskih, bez političke sadržine
Ko li je u pitanju: arogantan, bahat, bitanga, dvoličan, folirant, hohštapler, lažov, nadobudan, nevaspitan, obmanjivač, podmukao, prevarant...
Vlast ima nekoliko mogućnosti. Prva je da poništi konkurs i tako prizna da je nesposobna da dva puta sprovede jasnu proceduru izbora članova Saveta REM. Druga je da se vrati nekoliko koraka unazad i “očisti listu” od predlagača i kandidata koji ne ispunjavaju uslove konkursa i tako pokuša da nastavi proces. Treća je da od kandidata koji su sada u igri, dakle i onih spornih, izabere svoj Savet. Slutim da će izabrati poslednju opciju. Tako ćemo opet imati REM i medije koji služe kao propagandni poligon moći Aleksandra Vučića i njegovih skutonoša
Mi smo, u proglasu novog medijskog udruženja, dobili spisak učesnika u jednom ogromnom rijalitiju, u kojem Veliki Šef nekog stavi u Elitu, nekog na Farmu, nekoga da provlači protivnike kroz blato – ali svi oni imaju isti cilj: Vučićevu naklonost
Među psihoanalitičarima je postala popularna teorija o dejstvu muzike koja se oslanja na ideju o paralelizmu kretanja. Muzika je, naime, definisana kao pravilno kretanje od jednog tona ka sledećem, a osećanja su definisana kao procesi koji troše energiju, zato i predstavljaju kretanje u našem unutrašnjem svetu. Otud je muzika shvaćena kao spoljno ogledalo naših unutrašnjih procesa, kao put da osećanja iznesemo, vidimo izvan sebe i pounutrimo, te da ih sa velikim grupama ljudi zajednički iskusimo
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
