U firma “Makmira” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” i naprave prvi AI blendovani viski na svetu
Firma “Makmira” destiluje viski već dvadeset godina pa su, u nameri da to proslave, odlučili da svetu isporuče nešto zaista posebno.
Ovom rečenicom počinje opis saradnje jedne destilerije viskija u Švedskoj i kompanije koja razvija IT rešenja, ali ista rečenica mogla bi da posluži i za početak horor-priče. Jer ono što je usledilo za mnoge predstavlja čistu stravu.
Neki bi se namrštili već kada čuju da neko u Švedskoj pravi viski, pa još i dobar, ali budući da je kraft proizvodnja piva, vina i žestine u svetu postala veoma popularna, to ne mora obavezno na loše da izađe. Ali u “Makmiri” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije, što je bilo pre pet godina, uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” (koja se transformisala u “Thoughtworks”, ako je potražite na mreži) i naprave prvi AI blendovani viski na svetu. Suština je u tome da proizvodnja žestokog pića iz žitarica nije prevelika nauka, ali dobijanje pravog ukusa jeste. Potrebno je znati u kakvo se bure piće sipa, s kojim se drugim destilatima meša, koliko se i pod kojim uslovima drži, pretače i slično. Taj se proces zove blendovanje ili spajanje i od toga zavisi da li će neki viski koštati desetak dolara ili desetak hiljada dolara po flaši.
Ekipa iz “Thoughtworksa” premerila je sve što je bilo moguće, testirala, isprobavala i konačno došla do proizvoda, viskija koji je umesto blend majstora smešao kompjuter.
Viski se zove “Macmyra Inteligens AI” i već ima verziju 2.0. Na sajtu nije istaknuta cena, ali viski ovog brenda košta između pedeset i sto evra po flaši, pa bi “inteligens” mogao tu negde da se smesti, verovatno. Na sajtu kažu da miriše na meki dim i kedrovinu sa daškom maline, u ukusu se oseća vanila, bor i sajder, ima dug finiš koji vuče na čokoladu i limun, što razumeju oni koji ocenjuju viski.
S tim da ni oni više nisu neophodni jer se i tu umešao AI. Institut Fraunhofer institut iz Karlsruea i njegovi istraživači Helen Haug i Andreas Grasskamp razvili su kompjutersku degustaciju viskija koja pet osnovnih aroma ovog pića razlikuje bolje od živih probača, barem je tako pokazao eksperiment. Testirali su ga i da li raspoznaje škotski od američkog viskija i ispostavilo se da u 90 odsto slučajeva to radi uspešno, opet bolje nego najveći broj degustatora. Analiza se obavlja hromatografijom i masenom spektrometrijom, dobijenim podacima hrani se baza koja se dopunjuje ljudskim iskustvom. Ono što naučnici iz Karlsruea vide kao prednost mašine nad čovekom jeste konzistentnost. Kompjuter nema subjektivni osećaj koji bi ga omeo u davanju suda o piću koje isprobava, za razliku od čoveka.
Ni jedni, ni drugi, sintetičari i analitičari viskija, ne misle da bi njihov algoritam trebalo da zameni master blendere i probače viskija. Po njima, ovo je samo dobar pomoćni alat koji probačima može da posluži za kalibraciju sopstvenog ukusa, a masterima da se razigraju i isprobaju znatno više mogućnosti nego što je to slučaj sada.
Viski je samo početak, očekujte u najskorije vreme da se AI useli u kuhinju gde već decenijama caruje nova tehnologija (teflon, mikrotalasi). Zamisliv je scenario gde na pakovanju mesa skenirate QR kod koji nosi sve podatke o namirnici i onda meso ubacujete u rernu koja ga uz pomoć AI programiranja sprema na optimalan način, taman onako kako volite, svaki put savršeno.
Naučnicima u Srbiji ostaje da biraju da li će se opredeliti za proizvodnju rakije ili kiselog kupusa, oba procesa su izazovna i zahtevaju multidisciplinarni pristup.
Dijani Hrka, majci Stefana Hrke, mladića koji je stradao prilikom pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, neko je poslao fotografiju mlađeg sina, sa iskolačenim očima
Vlasnik Pinka Željko Mitrović uradio je još jednu u nizu obrada pesama EKV-a, ovog puta posvećenu rektoru Đokiću i drugim profesorima. Njih Mitrović naziva „Alibaba i njegovi razbojnici“
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je objavljen ključni dokaz da na skupu u Beogradu nije upotrebljen takozvani zvučni top. Za to vreme je promenio izjavu višestruko puta
Kako je Vučić znao da nikakav zvučni top nije korišćen na ulicama Beograda, i to svega tri i po sata nakon što su građani prijavili simptome koje ovaj uređaj izaziva? Zašto se u Srbiji istinski ne mari za izjave institucija pod naprednjačkim režimom? Može li se itko ozbiljan zakleti da grupa u duhu Crvenih beretki – prilagođena novom vremenu i prilikama – ne postoji i dalje
Prvo osnovno javno tužilaštvo još uvek nije došlo do saznanja šta se zapravo dogodilo 15. marta u 19.11, ali su lica koja iznose ili pronose svoja saznanja i utiske internetom dužna da znaju da nije upotrebljen zvučni top ili kakvo drugo oružje. Da li zaista treba očekivati da građani znaju kako nije tačno nešto što Tužilaštvo još uvek istražuje? Inicijativu za sprovođenje međunarodne istrage traži oko 520.000 potpisnika. Ipak, bilo bi to previše osumnjičenih
Naprednjački režim je postao opasan i ozbiljan bezbednosti rizik za sve građane Republike Srbije. Tako ga valja i tretirati
Dok mediji i građani svakog dana doznaju nove detalje i raskrinkavaju laži vlasti, tužilaštvo se slučajem huka i stampeda u Kralja Milana bavi izgleda samo kako bi amnestiralo režim
Ministar policije laže. Dobro, nije to baš neko iznenađenje. Ali upetljavanje Ivice Dačića u kučine više je od prostog laganja
Beograd, 15. mart 2025: Najveći protestni skup u istoriji Srbije
“15. za 15” Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
