U firma “Makmira” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” i naprave prvi AI blendovani viski na svetu
Firma “Makmira” destiluje viski već dvadeset godina pa su, u nameri da to proslave, odlučili da svetu isporuče nešto zaista posebno.
Ovom rečenicom počinje opis saradnje jedne destilerije viskija u Švedskoj i kompanije koja razvija IT rešenja, ali ista rečenica mogla bi da posluži i za početak horor-priče. Jer ono što je usledilo za mnoge predstavlja čistu stravu.
Neki bi se namrštili već kada čuju da neko u Švedskoj pravi viski, pa još i dobar, ali budući da je kraft proizvodnja piva, vina i žestine u svetu postala veoma popularna, to ne mora obavezno na loše da izađe. Ali u “Makmiri” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije, što je bilo pre pet godina, uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” (koja se transformisala u “Thoughtworks”, ako je potražite na mreži) i naprave prvi AI blendovani viski na svetu. Suština je u tome da proizvodnja žestokog pića iz žitarica nije prevelika nauka, ali dobijanje pravog ukusa jeste. Potrebno je znati u kakvo se bure piće sipa, s kojim se drugim destilatima meša, koliko se i pod kojim uslovima drži, pretače i slično. Taj se proces zove blendovanje ili spajanje i od toga zavisi da li će neki viski koštati desetak dolara ili desetak hiljada dolara po flaši.
Ekipa iz “Thoughtworksa” premerila je sve što je bilo moguće, testirala, isprobavala i konačno došla do proizvoda, viskija koji je umesto blend majstora smešao kompjuter.
Viski se zove “Macmyra Inteligens AI” i već ima verziju 2.0. Na sajtu nije istaknuta cena, ali viski ovog brenda košta između pedeset i sto evra po flaši, pa bi “inteligens” mogao tu negde da se smesti, verovatno. Na sajtu kažu da miriše na meki dim i kedrovinu sa daškom maline, u ukusu se oseća vanila, bor i sajder, ima dug finiš koji vuče na čokoladu i limun, što razumeju oni koji ocenjuju viski.
S tim da ni oni više nisu neophodni jer se i tu umešao AI. Institut Fraunhofer institut iz Karlsruea i njegovi istraživači Helen Haug i Andreas Grasskamp razvili su kompjutersku degustaciju viskija koja pet osnovnih aroma ovog pića razlikuje bolje od živih probača, barem je tako pokazao eksperiment. Testirali su ga i da li raspoznaje škotski od američkog viskija i ispostavilo se da u 90 odsto slučajeva to radi uspešno, opet bolje nego najveći broj degustatora. Analiza se obavlja hromatografijom i masenom spektrometrijom, dobijenim podacima hrani se baza koja se dopunjuje ljudskim iskustvom. Ono što naučnici iz Karlsruea vide kao prednost mašine nad čovekom jeste konzistentnost. Kompjuter nema subjektivni osećaj koji bi ga omeo u davanju suda o piću koje isprobava, za razliku od čoveka.
Ni jedni, ni drugi, sintetičari i analitičari viskija, ne misle da bi njihov algoritam trebalo da zameni master blendere i probače viskija. Po njima, ovo je samo dobar pomoćni alat koji probačima može da posluži za kalibraciju sopstvenog ukusa, a masterima da se razigraju i isprobaju znatno više mogućnosti nego što je to slučaj sada.
Viski je samo početak, očekujte u najskorije vreme da se AI useli u kuhinju gde već decenijama caruje nova tehnologija (teflon, mikrotalasi). Zamisliv je scenario gde na pakovanju mesa skenirate QR kod koji nosi sve podatke o namirnici i onda meso ubacujete u rernu koja ga uz pomoć AI programiranja sprema na optimalan način, taman onako kako volite, svaki put savršeno.
Naučnicima u Srbiji ostaje da biraju da li će se opredeliti za proizvodnju rakije ili kiselog kupusa, oba procesa su izazovna i zahtevaju multidisciplinarni pristup.
Studente koji se protive blokadama fakulteta i koji protestuju u Pionirskom parku, posetio je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković i apelovao da odustanu od najavljenog štrajka glađu
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Parasejling, adrenalinska aktivnost koja privlači turiste širom Jadrana, postao je simbol letnje avanture i slobode letenja iznad mora. Međutim, tragedija u Budvi, kada je mlada devojka izgubila život prilikom pada sa velike visine, podseća na skrivene rizike ovog sporta koji na prvi pogled deluje bezazleno
Najbizarnija najava štrajka glađu pripada Milošu Pavloviću, “studentu koji bi da uči”. On traži da ga skupa sa ostalim iz Pionirskog parka ljudi vole i cene
Retorika i koreografija nenasilnog studentskog protesta pokazale su se uspešnom u rušenju osećanja bespomoćnosti kod širih masa i širenju unezverenosti kod vlasti. Ovaj učinak je ogroman zalog koji brani melanholiji da osvoji prostor između ideala i realnosti i protivi se trpanju protesta u muzej
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
