Moderni automobili pamte svašta, pa i da li prekoračujete brzinu ili na neki drugi način rizično vozite. Ako se osiguravajuće kuće dokopaju tih podataka, to može papreno da vas košta
Neki vlasnici automobilia u SAD bili su neprijatno iznenađeni kada je došlo vreme da produže osiguranje za vozilo, piše “Njujork tajms”. Izvesni Romeo Čiko iz Floride odlučio se da tuži kompaniju “Dženeral motors” i firmu za analizu podataka “LexisNexis” kada ga je sedam osiguravajućih kompanija odbilo, a osma jedva pristala da mu osigura auto, ali za dvostruko veću premiju. Sa njegove tačke gledišta, za to nije bilo nikakvih razloga, auto je bio uredan, nije imao nezgoda. Osiguravači su ga videli drugačije. Prema njihovim podacima, Čiko je rizičan klijent, voli oštru vožnju, mnogo ubrzava i koči i to na mestima gde to ne bi smeo da čini, prekoračuje brzinu, radi sve što povećava šansu za ozbiljnu štetu. Kako oni to znaju? Pa, odrukao ga je njegov kadilak.
Ko je kupovao polovni automobil novije proizvodnje zna kakva je vrednost digitalne servisne knjižice. Ako je automobil održavan u ovlašćenom servisu, dobićete sve podatke o svakoj intervenciji na njemu, uključujući ispravnu kilometražu. Ako je neko neovlašćeno nešto čačkao, odmah će vam prijaviti. I to itekako utiče na cenu, tako kompromitovan automobil je sve teže prodati.
Noviji automobili prepuni su senzora i elektronike koja prikuplja sve moguće podatke o vašoj vožnji i kroz kompjuter ih isporučuje vozaču. Ima tu raznih statistika koje mogu da pomognu da vozite jeftinije i bezbednije. Naravno, kompjuter sve to daje na uvid i serviseru, a ako potpišete, slaće ih i proizvođaču automobila, u realnom vremenu. Imate interes to da uradite jer proizvođač prikuplja podatke od svih vlasnika istog modela i može pravovremeno da reaguje ako statistika pokaže da bi uskoro na nekom vozilu moglo doći do kvara. Jer se slično dešavalo i kod drugih.
Kad su već u posedu takvih informacija i kompjuterski ih obrađuju, neki proizvođači odlučili su da malo rasterete troškove i ponude ih “LexisNexis”-u, firmi koja se bavi analizom podataka, pre svega iz sfere zakona i prava. Osiguravajuće kompanije su njihovi važni klijenti i vrlo su se obradovale prilici da smanje sopstvene rizike tako što će povećati cenu osiguranja za vozače koji ne voze po propisima i preporukama auto-industrije. Problem je što Romeu Čiku niko to nije rekao, odnosno što je on nesvesno dao pristanak da se njegovi podaci tako koriste. Ni prodavac, odnosno kompanija “Dženeral motors”, nije umeo ili hteo to jasno da mu kaže i Čiko je presavio tabak. I još se obratio medijima, čime je otvorio veliku priču.
Ispostavilo se da moderni automobil pamti svašta, ne samo koliko pritiskate kočnicu i gas, već i kako se ponašate oko automobila i u samoj kabini. Da, može da zna i svakakve škakljive detalje, a tu su i kamere koje su u funkciji bezbednosti, alarmi koji opominju da li su svi putnici vezani, naročito deca. To kuda ste išli, kada i koliko ste tamo ostali već su trivijalnosti. Kada se ti podaci ukrste, svakakvi zaključci mogu da se izvuku, a ako je neko majstor za to i na tome zarađuje ogroman novac, to je kompanija “LexisNexis”.
S druge strane, uredan vozač ima mnogo motiva da svoje ponašanje da na uvid osiguravaču i zbog toga dobije mnogo povoljniji ugovor. Isto važi i za proizvođača, to jest servisera – što više znaju o vašem odnosu prema vozilu bolje će ga održavati, mada nije nemoguće da se cena i dužina garancije u budućnosti uslovi deljenjem podataka.
Automobil je i dalje naš prijatelj, ali prijatelj koji voli da priča drugima o nama. Majstor i agent osiguranja biće prve uši koje će čuti kako se ponašamo za volanom i u kabini. Eto dobre inspiracije za dramaturge komedija.
Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
