Medijsku oluju o kojoj želim da govorim pokrenuli su, verovali ili ne – meteorolozi! Posle jedne građanske tužbe, shvatili smo da su vremenske prognoze u novinama, na portalima i TV kanalima delo meteorologa, ali amatera. Jedini zvanični meteo-servis daje nadležna ustanova Republički hidrometeorološki zavod Srbije, dok su ostale prognoze delo meteorologa-amatera. Njima se u manjoj meri spočitavala preciznost u predviđanju vremenskih prilika, a zameren im je dramatičan ton i forma kojom su privlačili “klikove” posetilaca njihovih platformi. Tako smo stigli do meteorološke dramatike, gde “krvavu kišu” smenjuje “ledeni dan”, sa obaveznom preporukom kako prebroditi strmoglave promene temperature i izbeći meteoropatske tegobe.
Objektivno govoreći, teret krivice ne treba da snose isključivo autori takvih sadržaja, krivi su i mediji koji su te prognoze prenosili, objavljivali i dodatno dramatizovali. Zahvaljujući globalnoj digitalizaciji, prognozu možete pratiti i na norveškom sajtu namenjenom ribarima u Severnom moru, baš kao i nivo zagađenja u gradovima po Srbiji. Razlika je samo u tome ko te podatke koristi i na kakav način ih prezentuje. Veoma pojednostavljeno rečeno, meteorolozi su nalik na boksere. Imate amatere, profesionalce i imate medije koje samo zanima tuča, a mnogo manje titule i pravila. Zato odnedavno televizije drugačije potpisuju autore prognoze, verovatno u strahu od moguće tužbe nekog gledaoca. Ovim je, potpuno neplanirano, otvoreno pitanje o identifikovanju ogromnog broja “analitičara” , “eksperata” opšte struke, za koje relativno lako možemo pretpostaviti da su angažovani da izlože ili podrže određenu političku inicijativu ili platformu. Ovi medijski lobisti postoje na svim televizijama i možete ih prepoznati po tome što se u redovnim vremenskim intervalima pojavljuju u istim emisijama.
Da se razumemo, legalno je i legitimno da određeni TV kanal plaća stručnjake da bi mogao redovno da ih poziva kao goste i sagovornike na određene teme. Možete tako “rezervisati” političke analitičare, pa u idealnom slučaju imate više njih iz različitih delova političkog spektra. Kada ih potpisujete, poželjno je naglasiti njihovu orijentaciju, odnosno njihov mogući odnos prema vlasti ili sukob interesa. Provladin, opozicioni, akademski, verski, ali treba naglasiti ako je iz NGO sektora da li se radi o organizaciji koju finansira EU, USA, Rusija ili neko drugi. Niko takvim gostima apriori ne spori stručnost, ali je suština u njihovoj eventualnoj pristrasnosti. Time se, barem formalno, gledaocima stavlja do znanja da će diskusija ili izloženi stavovi biti ipak obojeni ličnim stavovima gostiju i neće predstavljati kompletnu sliku i sve moguće poglede na temu.
Zamislite samo kakva komedija bi nastala kada bi se od sutra na svim televizijama u Srbiji primenila ova praksa. Zamislite samo sve one “eksperte” za Rusiju, bezbednost, Bliski istok, izbore, ekonomiju, energetiku, rudarstvo ili medicinu koje bi iz režije potpisali kao “lečnik amater” ili “bezbednosni entuzijasta” ili “ljubitelj sporta”, “rusofil”, “bivši američki đak” ili “političar iz hobija”.
Može vam delovati smešno, ali svakodnevno vidimo desetine “smatrača” koje ama baš ništa osim političke podobnosti za određeni kanal ne kandiduje da se njihovo mišljenje objavljuje poput amaterske vremenske prognoze. Naravno, postoji još jedan nivo mimikrije da se maskira amaterizam sagovornika, a to je kostim “običnog građanina/ građanke” koji nisu članovi političkih stranaka već iznose svoje, lično mišljenje. Postoji bizarna premisa da taj neukaljani “glas naroda” ima posebnu težinu i vrednost jer je lišen svakog uticaja medija, političara, društvenih mreža ili okruženja. To je, naravno, opasna laž i iluzija, poput izjave sagovornika da “ne gleda televiziju” i nema naloge na društvenim mrežama. Mnogo takvih ljudi se informiše putem Interneta sa alternativnih sajtova i platformi i eto vam za tili čas armije antivaksera i ravnozemljaša. Po pravilu, takvi konzumenti su još podložniji medijskim manipulacijama jer lošije poznaju prirodu i mehanizme manipulacije savremenih medija.
O lekovima vam govore amateri, o globalnoj politici, vojsci, kulturi, ekonomiji takođe jer često ni nadležni ministri ne dobacuju dalje od amaterskog nivoa znanja o svojim resorima.
Nažalost, sličan amaterizam često se vidi i na strani kritike vlasti, tu se preferira pomenuti ugao “običnog građanina”. Još ako je sa sela, pa u godinama, pa u prvom licu, kako bi neki naš domaćin očas posla “sredio državu”. O gotovo svim važnim društvenim temama skoro nikada nemamo priliku da čujemo mišljenja kompetentnih stručnjaka, a još ređe argumentovanu diskusiju. Može vam se činiti da je ovo zakeranje medijskog čistunca, ali se samo zapitajte zašto niste čuli mišljenja stručnjaka o vojnoj obavezi, naoružavanju, ingerencijama Zajednice srpskih opština, uslovima za članstvo u EU, odnosu prema Palestini, Izraelu, Ukrajini ili Rusiji, ili iskopavanju litijuma. Amateri će nam doći glave, to je sasvim realan strah.
Na kraju, primer lapsusa lingue voditeljke i urednice jutarnjeg programa Nove S Nevene Madžarević, koja je umesto Leonarda da Vinčija, kao autora Đokonde pomenula Leonarda Dikaprija. Zlobna žuta štampa je ovaj smešni geg iskoristila za politički obračun sa opozicijom u naslovima poput “I oni bi da vode Srbiju!” Priznajem da cenim Nevenin rad još od studentskih dana, ona je autentičan TV manijak, pa sam siguran da bi bez naročite pripreme zlobnim tabloidima mogla održati višečasovno predavanje i o Leonardu da Vinčiju i o Leonardu Dikapriju. Problem je samo kada zloba ne razlikuje ili ne želi da razlikuje lapsus od neznanja.
