Vanredni parlamentrani izbori 2014.

Predsеdnik Srbijе Tоmislаv Nikоlić pоtpisао jе 29. januara 2014. ukаz о rаspuštаnju Skupštinе Srbijе i оdluku о rаspisivаnju pаrlаmеntаrnih izbоrа.

„Uprаvо sаm pоtpisао ukаz о rаspuštаnju Nаrоdnе skupštinе i оdluku о rаspisivаnju pаrlаmеntаrnih izbоrа“, rеkао jе Nikоlić u оbrаćаnju mеdijimа nаkоn pоtpisivаnjа ukаzа i оdlukе dоdаjući dа jе timе ispuniо svоjе ustаvnе оbаvеzе i iskоristiо ustаvnа prаvа dа nа оbrаzlоžеni prеdlоg vlаdе rаspušti skupštinu i rаspišе izbоrе.

Kоnstаtujući dа jе u dvе gоdinе оd pоslеdnjih izbоrа Srbijа dоživеlа prоmеnе nа bоlје, Nikоlić jе istаkао dа zаslugе zа tо pripаdаju svimа kоji vršе držаvnе funkcijе, prе svеgа Vlаdi Srbijе.

On jе nаvео dа smо u mеđuvrеmеnu uspоstаvili dijаlоg sа privrеmеnim institucijаmа u Prištini, оtvоrili mnоgа vrаtа pоlitikа držаvе prihvаćеnа jе u mnоgim držаvаmа i оrgаnizаcijаmа u svеtu.

„Stigli smо dо оtpоčinjаnjа prеgоvоrа sа Evrоpskоm unijоm, nа cilј kоji jе dо tаdа biо nеzаmisliv zа mnоgе. Stvоrili smо i оbnоvili mnоgа prijаtеlјstvа i sаdа nаs čеkа mnоgо pоslа, bоlnе rеfоrmе kоjе ćе unаprеditi živоt grаđаnа. Ispunjаvаnjе uslоvа kоjе pоstаvlја EU tаkоđе dоčеkujеmо u bоlјоj аtmоsfеri nеgо prе dvе gоdinе“, rеkао jе Nikоlić.

Srbijа, dоdао jе, nijе dаnаs pоsvаđаnа, u njоj mnоgi kоji sе pоlitikоm bаvе о bitnim zаdаcimа rаzmišlјаju vеоmа sličnо, а štо оčеkujе dа ćе pоkаzаti i prеdstоjеćа kаmpаnjа.

„Stеkli su sе uslоvi zа fеr, dеmоkrаtskе i slоbоdnе izbоrе pоslе kоjih ćеmо sigurnо dоbiti vlаdu sа višе еnеrgijе, vоlје еntuzijаzmа, rаstеrаćеnu оd prоblеmа kоjе jе оvа vlаdа rеšilа, аli оptеrеćеnu prоblеmimа dо kоjih оvа vlаdа jоš nijе dоsеglа. Očеkujеm kоnаčnо jеdnu fеr, dеmоkrаtsku kаmpаnju, punu еntuzijаzmа, u kоju ćе svаkо ući sа svоjim prоgrаmоm, а nе sа prоgrаmоm drugоg о kоmе misli nеštо lоšе“, rеkао jе Nikоlić i pоručiо:

„Mеsеc i pо dаnа iskrоistićеmо dа vidimо štа kо nudi, kоlikа jе čijа pоpulаrnоst, nе zа svаđu, vеć zа nоvо оkuplјаnjе. Vlаdа jе žеlеlа dа prоvеri svоj lеgitimitеt, kао i оpоzicijа, sigurnо ćеmо dоbiti vlаdu sа višе еnеrgijе, vоlје еntuzijаzmа, rаstеrаćеnu prоblеmimа kоjе jе оvа vlаdа rеšilа“.

Prеdsеdnik jе grаđаnimа pоručiо dа izаbеru оnоgа kо ćе nаjbоlје dа ih vоdi, brinе о njimа i njihоvоj dеci, dа rеprеzеntujе pоlitiku vlаdе širоm svеtа nаglаsivši dа ćе svi držаvni оrgаni nаstаviti dа rаdе svоj pоsао u sklаdu sа ustаvоm i zаkоnimа, bеz fаvоrizаcijе izbоrnе kаmpаnjе bilо kоg učеsnikа, tе dа ćе stаbilnоt i bеzbеdnоst drzаvе biti оbеzbеđеni.

Izvor: Prеdsеdnik Nikоlić rаspisао izbоrе zа 16. mаrt, sajt predsednika Srbije

Kada je Đorđe Vukadinović u Utisku nedelje izjavio da mu današnji politički život „liči na vremena za koja smo mislili da su prošla“ (jer, „vratio se Stanko Subotić, najavljeno je vraćanje Slobodana Radulovića, tu je Vladimir Beba Popović…“, pa i Goran Vesić), notorne E-novine su sa ponosom uskliknule da bi zapravo bilo sjajno ako bi se vratilo „vreme vladavine srpskog premijera, likvidiranog atentatom 12. marta 2003″.

I dok E-novine, sudeći po smeru njihove propagande, očigledno vide Vučića kao novog Đinđića, a SNS kao novi DOS, mene čitava ova naša naprednjačka epopeja neodoljivo podseća na sve što se zbivalo još pred kraj naše Prve republike (1944-1990) – dakle 1988. godine, i docnije. Sve je tu: od stvaranja režima lične vlasti, preko tipa ljudi iz kadrovskog okruženja Glavnog političara, uniformnosti i bezobzirnosti medijske propagande, pa sve do eksploatacije ideoloških obrazaca kojima se opravdava grupno (klikaško) zaposedanje i korišćenje državnih resursa i sinekura.

Ta 1988. godina bila je vreme izuzetne popularnosti Slobodana Miloševića. On je probudio mnoga očekivanja u narodu. Sistem je bio okoštao i ozbiljno kompromitovan, a Milošević je nudio „brza rešenja“ i „antibirokratsku revoluciju“. Izgledao je doista kao političar „drugačijeg kova“ u odnosu na sklerotične i dosadne komunističke funkcionere. No, u paketu sa „našim Slobom“ i „događanjem naroda“, išla je zapravo čitava vojska ambicioznih i bezobzirnih mediokriteta, nameračenih da popune sva viša mesta u komunističkoj nomenklaturi.

Ono što je posebno iritiralo razuman svet bilo je jedno nepodnošljivo licemerje koje je pratilo upravo nastupe ljudi iz Miloševićevog okruženja. Toj pseudoboljševičkoj kamarili usta su bila prepuna kritike birokratije, „antibirokratske revolucije“ i svetle budućnosti koja nas čeka. U tu „svetlu budućnost“ spadala su najraznovrsnija čudesa: od „švedskog standarda“, do „10.000 dolara po glavi stanovnika“. Dobro se sećam prve stranice „Politike“, na kojoj je krupnim slovima, preko tri stupca, stajao naslov: „Srbija pravi turbomlazni helikopter“!

No glavni preduslov za divote koje će nas ubrzo zapljusnuti bio je taj da oni preuzmu svu vlast. Kada su, posle 8. sednice, zaposeli sve funkcije u „užoj Srbiji“ mogli su sasvim lepo da pokažu šta znaju. Ali, usledila je galama da društveni prosperitet u Srbiji ne može da nastupi sve dok oni ne zaposednu i sve funkcije u obe pokrajine. Kada su, tokom 1988. i 1989, preuzeli pokrajine, opet nije moglo biti napretka – sada im je nedostajalo da upravljaju i federacijom. A kada su, negde 1992, dobili i federaciju (tj. ono što je od nje ostalo), onda su počeli da se vade na sankcije, rat, opoziciju, neposlušne Srbe u krajinama, i na šta sve još ne…

Nekako istu matricu propagande, licemerja i alavosti vidim i sad. Ono što je 1988. bio „turbomlazni helikopter“, danas je „grad na vodi“. Ono što je onomad bila „antibirokratska revolucija“, danas je „borba protiv korupcije“. Ono što je onda bilo „događanje naroda“ sada je „rušenje žutih“, a onaj nekadašnji „švedski socijalizam“ sada se pretvorio u „ulazak u EU“. Onoj nekadašnjoj kamarili smetalo je što nemaju vlast u federaciji, a ovima danas smeta što nemaju svu vlast u Beogradu, Vojvodini i parlamentu, te posebno što nemaju premijera („jer bismo onda brže sprovodili reforme“).

Kao što je to dobro primetio Branko Pavlović, naprednjački lovci na sinekure neprestano stvaraju privid „novog početka“ koji će nas konačno odvesti u obilje „čim se počiste žuti sa vlasti“ „odmah po rekonstrukciji vlade“, „ubrzo posle izbora“… „Tako se na obično pitanje – pa kad će više to bolje? – daje besmisleni odgovor: evo samo da uzmemo svu vlast“.

Najavljene izbore – to je makar jasno svima sa malo mozga – Vašingterna može odobriti samo pod uslovom da iz nje izađe parlament (i vlada) koji će promeniti Ustav. A to znači, izbaciti Kosovo iz preambule, regionalizovati (čitaj: konfederalizovti) Srbiju, omogućiti „istopolne brakove“, dodati latinicu kao službeno pismo (latinicom je bio ispisan „srpski deo“ zvaničnog panoa na otvaranju pregovora u Briselu, 21. januara – toliko o „čuvanju identiteta u EU“) i šta još sve ne. Drugi uslov za izbore jeste da Beograd otpočne proces napuštanja vojne neutralnosti i da se strateški okrene ulasku u NATO pakt. A to će, u praksi, značiti postizborno „otvaranje debate o strateškoj bezbednosti“ (čitaj: početak NATO propagande), što će se završiti, naravno, donošenjem odgovarajuće NATO rezolucije u skupštini Srbije.

Pošto je, 2008. godine, najveća antisistemska opoziciona stranka (SRS) pretvorena u još jednu prosistemsku partiju (SNS) i pošto se ta stranka briselskom kapitulacijom (2013) dokazala kao „kooperativna“, u Srbiji je uspostavljen sveobuhvatni kompradorski konsenzus – saglasnost kompradorskih elita u politici, ekonomiji, medijima i u NVO ideologiji. Simbol tog konsenzusa jeste drugosrbijanska „podrška Vučiću i SNS“: od E-novina, preko Nenada Prokića i Nenada Čanka, pa sve do Nataše Kandić.

Iza privlačne maske „borbe protiv korupcije“ krije se uspostavljanje sistema diktata krupnog stranog kapitala i njegovih ovdašnjih dobro plaćenih opslužilaca. Taj diktat će značiti konačnu podelu Srbije na dva (nejednaka) dela. Na „dobitnike“, koji „sarađuju“ i koji, na osnovu „saradnje“, dobijaju normalne („evropske“) plate i penzije, pa dakle mogu sebi priuštiti normalnu hranu, normalno zdravstvo i školstvo, te normalni odmor. I na „gubitnike“ koji se „nisu prilagodili“, koji su „tržišno slabo upotrebljivi“ ili prosto „odbijaju saradnju“, pa stoga dobijaju „afričke“ plate i penzije, jedu zatrovanu hranu, šalju decu u loše škole, leče se u sirotinjskim bolnicama, a svoje šihte od po 3-4 dana odmora provode čekajući da im poslodavac ponovo cimne uzicu i pozove ih na rad.

Delovi analize Zlo se vratilo – i šta sad? Slobodana Antonića, NSPM, 25. januara 2014.

Kako smo i koga smo birali od 1990. do današnjih dana

Videti takođe: Lokalni izbori 2012 po opštinama i gradovima, Republički zavod za statistiku (PDF format)

Više u tekstu Rezultati parlamentarnih izbora, a
Rezultate parlamentarnih izbora opštinama i po biračkim mestima možete videti na sajtu RIK-a

Predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, u razgovoru s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majklom Kirbiijem o mogućnostima političke i ekonomske saradnje, američkim investicijama i saradnji bezbednosnih struktura dve zemlje, izrazio je očekivanje da najavljeni vanredni parlamentarni izbori u Srbiji neće usporiti evropski put Srbije i dijalog između Beograda i Prištine. Predsednik Vlade je ponovio da su strateška opredeljenja Srbije – reforme, bolji život građana i članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Potpredsednica Socijalističke partije Srbije (SPS) Slavica Đukić Dejanović:
„Mi smo za izbore spremni, a u svoje i ime svoje partije mogu reći da će naša kampanja biti korektna i kultivisana, jer ćemo potencirati ono što jeste prioritet, a to je rad na ekonomskom razvoju…»

Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas:

„Danas je svima u Srbiji jasno da se izbori ne raspisuju da bi se proverila volja građana Srbije. Svaka vlada koja sama sebe raspusti time jasno potvrđuje da je sve vreme radila loše i da nema kapacitet da povede zemlju napred“, rekao je Đilas na konferenciji za novinare u Kraljevu.

On je kazao da je posle dve godina opsenarstva, šestomesečne rekonstukcije vlade, odlaganja reformi i obećanja desetina milijardi koje će stići iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, vlada potvrdila da ostavlja zemlju u katastrofalnom stranju, bez novih radnih mesta, sa dnevnim zaduživanjem od 11 miliona evra, sa budžetom kojim predviđa otpuštanje 60.000 ljudi i bez ijedne ideje kako da sutra u Srbiji svi žive bolje.

„DS će na ovim izborima oko sebe okupiti sve one snage koje žele i spremne su da budu brana populizmu i samovolji jednog čoveka, jedne partije, dajući konkretne predloge i mere u svim oblastima koje ditektno utiču na kvalitet života u Srbiji“, rekao je Đilas.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica:

„Sada slede izbori i Demokratska stranka Srbije poziva građane da podrže političku neutralnost i odbace Evropsku uniju koja razara našu ekonomiju i državu, a samo zdrava ekonomija koja nije pod okovima Evropske unije i SSP, samo politička neutralnost omogućavaju Srbiji sigurnu budućnost. Ekonomski razvoj i politička neutralnost su neraskidivo povezani i to je put razvoja Srbije…“

Predsednik SDPS Rasim Ljajić:

„Svaka odluka je bolja od ovog besomučnog licitiranja koje traje već dva meseca o tome da li će biti ili ne izbora. Prema tome, ova odluka je očekivana – sigurno da su se u SNS opredelili rukovodeći se time da je za jednu novu fazu pred kojom je Srbija potrebno da uđu novi ljudi, nova energija, sveža krv…».
Na sednicu Glavnog odbora SDPS će definisati i formirati izborni štab i smernice kampanje i utvrditi platformu za nastavak razgovora sa SNS: «Načelno smo dobili koaliciju kada se radi o izborima u Beogradu i sada ćemo nastaviti razgovore vezane i za listu za republičke izbore“ , rekao je Ljajić.

Liberalno-demokratske partija (LDP) ocenila je da je dobro što se izbori održavaju u ovom trenutku zbog toga što sada postoje ozbiljne šanse da „odličnim izbornim rezultatom liste LDP bude zaustavljeno ekonomsko i socijalno propadanje Srbije, depresija u zemlji i osećaj besperspektivnosti“.

„Odlazeća vlada zaslužuje priznanje za Briselski sporazum, ali je sada vreme da se dobije drugačija vlast, sposobna da vodi i sve druge, mnogo dublje reforme, koje do sada nisu ni dodirnute“, navedeno je u saopštenju LDP-a.

Ta stranka ističe da će uspehom na izborima staviti tačku na neuspešnu vladajuću koaliciju u kojoj „(Ivica) Dačić nije bio premijer, a sva moć i vlast je polako klizila ili se predavala Vučiću, dovodeći zemlju u neodrživu poziciju“.

LDP smatra da se na izborima moraju dobiti drugačija vlada i čvrste institucije, Srbija koja neće zavisi od jedne partije, reforme koje neće kasniti zbog slabosti u vlasti iza kojih se svi kriju u kriznim situacijama.

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor rekao je da odluka o izborima može da donese rasplet na političkoj sceni i da otvori procese koji mogu doneti dobro celoj zemlji.

Ujedinjeni regioni Srbije smatraju su da su vanredni parlamentarni izbori najbolje rešenje za Srbiju, jer je mesecima jasno da aktuelna vlada nema rešenja za probleme u državi.

„Veoma je važno da Srbija što pre dobije vladu koja je spremna da umesto politike stezanja kaiša, građanima bez odlaganja donese nova radna mesta i bolji život“, rekao je portparol URS-a Marko Selaković.

Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš rekao je da je logično da u momentu kada ima najveću podršku građana SNS raspiše vanredne izbore, da će republički izbori biti još jedni u nizu „diskriminatorskih izbora u odnosu na regionalne stranke“, istakavši da će nakon njih ta stranka zatražiti promenu izbornog sistema.

„Dočekali smo šeste ili sedme izbore po Šešeljevom izbornom zakonu koji je krajnje diskriminatorski u odnosu na regionalne stranke. Zato će prva aktivnost LSV po završetku izbora biti zahtev za promenu izbornog sistema… Liga socijaldemokrata Vojvodine je spremna za izbore, a najviši stranački organi će odlučiti da li će LSV na izbore izaći samostalno ili u okviru neke koalicije“, rekao je Kostreš.

Potpredsednica Srpske napredne stranke (SNS) Zorana Mihajlović rekla je da Vlada Srbije nije radila loše, ali da je osnovni razlog za izbore brzina u sprovođenju reformi: „Mnogo toga smo uradili, od Briselskog sporazuma, početka pregovora sa Evropskom unijom. To su sve veliki koraci, ali činjenica je da se teško živi i mi moramo brže, moramo da povećamo zaposlenost, sprovedemo ekonomske reforme…“

Lider Nove Srbije Velimir Ilić: „Logično je bilo raspisivanje izbora, na kojima narod treba da se opredeli. Srbija od nove vlade očekuje nova radna mesta, investicije, završetak borbe protiv korupcije, rešavanje mnogih pitanja vezanih za Kosovo i Metohiju i priključenje evropskoj porodici. SNS verovatno smatra da nije u mogućnosti da ispuni očekivanja naroda u ovom sastavu i zato traži neka druga rešenja. Ona partija koja ima najveću podršku građana, ima i najveću odgovornost, jer mora odlučivati, budući da narod to očekuje…“
Upitan da li će njegova partija ponovo biti u predizbornoj koaliciji sa naprednjacima, Ilić je odgovorio da je Nova Srbija imala dobru saradnju sa SNS.

Predsednik SPO Vuk Drašković očekuje da će njegova stranka na vanrednim parlamentarnim izborima nastupiti na listi Srpske napredne stranke, da se to nameće kao jedino logično opredeljenje, jer su strateški ciljevi Srpske napredne stranke odavno ciljevi SPO-a:

„Srateški ciljevi SNS- bezuslovna primena Briselskog sporazuma, pomirenje među narodima i državama bivše Jugoslavije, borba protiv korupcije i kriminala, ekonomske reforme, socijalne reforme, otkrivanje svih zločina državnog terorizma iz vladavine Slobodana Miloševića su zapravo i stateška opredeljenja odavno SPO…“