U subotu u Mitrovici

Odbornik Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ Marko Jakšić u Kosovskoj Mitrovici najavio je za ovu subotu početak protesta „1 od 5 miliona“ i u svom gradu. Tako će Mitrovica postati 30. grad u kom se održavaju ovi protesti. No, sudeći po reakcijama, izgleda da građani Mitrovice imaju manja prava od drugih, bilo gde, makar u ovom našem delu, vrlo uslovno rečeno, demokratskog sveta.

Na Jakšića se u prva 24 sata od najave protesta obrušilo kuso i repato. Očekivano, oglasila se Srpska lista, glupavim saopštenjem u kom je Jakšić nazvan „malim Markom“, ne bi li ga se ponizilo. Nešto se zakoprcao i Čedomir Jovanović, dok se gostujući na TV N1 upinjao da pokaža kako je opozicionar. Vikao je plačnim glasom toliko da se slabo šta razumelo, osim da je situcija u Srbiji teška, da nema potencijala koji je postojao 1996/97. kad je Čeda žario i palio na Platou ispred Filozofskog i da on neće da šeta sa – Markom Jakšićem. Zašto – nemamo pojma, prilično smo sigurni da ga je pomešao sa političarem sa Kosova koji se isto zove i preziva, ali je značajno stariji od Marka Jakšića o kom je ovde reč.

A Marko Jakšić o kom je ovde reč dobio je i pretnje smrću na Tviteru. Ok, reći ćete, Tviter je široko polje, razne budale svašta pišu, ali ipak, malo je drugačije kad pretnje smrću dobije odbornik stranke pokojnog Olivera Ivanovića, iz grada u kom je ubijen Oliver Ivanović.

Ako u ovoj priči postoji neki „mali Marko“, onda to nije Jakšić, nego njegov imenjak, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, koji je prvi odapeo strelu ka Jakšiću i kvalitetno se nalupetao u utorak uveče u Zvečanu. Tamo je izjavio kako Kosovska Mitrovica nije mesto za podele i poručio liderima Saveza za Srbiju (SzS), koje je nazvao „političkim profiterima i manipulantima“, da zaobiđu taj grad.

„Ako u drugim delovima Srbije neko i protestuje ili deli ljude po političkoj i drugoj osnovi, ovde tome jednostavno nema mesta“, rekao je pravi mali Marko i dodao da mnogi žele iznutra da zloupotrebe i iskoriste muku ljudi na Kosovu, te da je jedinstvo pitanje opstanka na toj teritoriji i da ne smemo da sebi dozvolimo luksuz da se delimo u takvoj sredini: „Nijednom nisu došli da podrže narod u protestima protiv taksi, nijednom nisu došli da kažu nešto u odbranu Srba.“

Od kog dela ove izjave početi, od glave ili od repa, pošto smrdi cela? Prema rečima mladog Đurića, od kog, u pauzama džoginga na lapavici koji direktno prenosi javni servis, tabloidi bezuspešno prave seks simbola, protesti dele ljude po političkoj osnovi. Ma, majke ti? Dajte vode i šećera da dođemo sebi od šoka, u Srbiji nemaju svi iste političke stavove i ne misle isto, nego se, zamislite, dele, a neki još i koriste ustavno pravo na slobodu okupljanja! Ako smo se malo pribrali, ajmo dalje. Ovi što ne misle svi isto, zloupotrebljavaju muku Srba sa Kosova. Hajde malo da pričamo o toj sintagmi „Srbi sa Kosova“. Otkad znam za sebe, znam za „Srbe sa Kosova“ i oduvek su u političkom govoru tretirani kao neka zbirna imenica, živalj, nejač, monolitni nediferencirani entitet, kao da su, daleko bilo, ćelije malignog tumora, ali onog učaurenog, koji se na skeneru pokazuje kao „jasno definisano zasenčenje“. Kao da svi imaju misliti isto i ne daj bože da se po nečemu razlikuju, a naročito ne po političkom stavu, jer je to, kako kaže mali Marko, podela, a podele su „bljak“. To što Đurić pod političkom podelom ne misli na neki nepremostivi jaz u stavovima, nego na to koliko je ko dobar „sa centralom“, ko je instaliran, a ko autentični predstavnik građana koji su ga izabrali, odraz je njegove političke nepismenosti, što mu je u očima režima kom pripada vše prednost nego mana. Dodatnom političkom slaboumlju malog Marka doprinosi i to insistiranje da podela ne sme da bude, naročito ne u Mitrovici. Ako Marku Đuriću do sada niko nije javio, vreme je da sazna: u Mitrovici je pre godinu dana u nerasvetljenom atentatu ubijen vodeći opozicioni političar, Oliver Ivanović. Može on da bude direktor još sto kancelarija za Kosovo i Metohiju, ali dok sedi u Beogradu, nema pravo nikome da priča kako je u Mitrovici. Njegovo je da sluša i trebalo je da sluša Olivera Ivanovića, kada je pet meseci pred smrt u intervjuu „Vremenu“ rekao da Mitrovicom vlada strah Srba od ekstremnih Srba. Trebalo je da sluša sve ono što su o životu u Mitrovici pričale Ksenija Božović i Rada Trajković, da malo temeljnije čita portal Kossev. Naposletku, ne bi mu bilo loše ni da sasluša Marka Jakšića, koji mu je jasno poručio da će naš on, Marko Đurić, biti odgovoran ako se nekome nešto dogodu na protestu u Mitrovici.

Ispada na koncu da su građani Mitrovice građani drugog reda, pa, ako u Srbiji i ima građana kojima još niko ne preti smrću što protestuju, u Mitrovici toga ne sme da bude. A baš u Mitrovici, gradu koji je okovan strahom, potrebno je više nego igde da se ljudi odvaže i pokažu svoj politički stav, kakav god da je, i koliko god da ih je. Makar i desetoro da se pojavi – zdravo je, jer leči strah i razbija tišinu. Marku Jakšiću i njegovim političkim istomišljenicima prete i pokušavaju da ga dezavuišu isti oni koji se već dve godine pozdravljaju sa „dogodine u Prizrenu“, misleći da ih to čini velikim patriotama. Ali, patriotizam nije busanje u grudi nego lična hrabrost i odbrana stava i integriteta. A to nećemo videti dogodine u Prizrenu, nego u subotu u Mitrovici.