Pink

Krajem osamdesetih godina prošlog veka „nacionalno osvešćeni“ političari i politikanti mahom proizašli iz Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) su uzurpirali Jugoslovensku radio televiziju (JRT). Centrala u Beogradu i regionalne redakcije JRT-a u Ljubljani i Zagrebu počeli su da huškaju jugoslovenske narode i narodnosti jedne protiv drugih. Televizije su se pretvorile u instrument za sejanje mržnje, širenje laži, dezinformacija, poluistina i ksenofobije, degradirane su na sredstvo za izvrtanje teza, manipulaciju masama, pripremanje terena za međusobni nacionalni obračun u interesu političkih elita koje su bile na vlasti. Redakcije su zauzeli sejači mržnje, nacionalne netrpeljivosti, glasnogovrnici primene sile. U početku je prednjačila je Radio televizija Srbije (RTS). Nekoliko godina kasnije verbalno nasilje se pretvorilo u fizičko nasilje i građanski ili bratoubilački rat, kako je kome volja da nazove jugoslovensko krvoproliće. Politički strogo kontrolisane televizije bile su jedna od glavnih poluga kojima su narodi gurnuti u rat i koje su partijama koje su došle na vlast omogućavale da na vlasti ostanu.

Informativni program televizije sa nacionalom frekvencijom „Pink“ je instrument za sejanje netrpeljivosti i mržnje, platforma za verbalno nasilje nad neistomišljenicima, sredstvo za izvrtanje teza, širenje poluistina i manipulaciju masama, za veličanje lika i dela predsednika Srpske napredne stranke (SNS) i Srbije (tim redosledom) Aleksandra Vučića, a sve u interesu Aleksandra Vučića i SNS-a. Stiče se utisak da „Pink“ priprema teren za fizički obračun vlasti sa opozicijom.

Bočnu podršku sa nešto manjim intenzitetom, nešto manje providnim lažima i nešto umerenijim rečnikom pinkovskim, es-en-esovskim kampanjama pružaju sve srpske televizije na nacionalnom frekvencijom.

Moderatori jutarnjeg programa i nacionalnog dnevnika televizije sa nacionalnom frenkvencijom „Pink“ i njihovi redovni gosti kao što su doktor Stefanović, redov Vulin, nekadašnji član VIS „Idoli“ Krle ili gazda „Informera“ Dragan J. Vučićević za diskreditaciju nesitomišljenika koriste isti rečnik kao njihov šef Vučić: lopovi, kriminalci, tajkuni, fašisti, ženomrsci, siledžije, kompleksaši, nacistički jurišni odredi i tako dalje.

Televizija „Pink“ iz dana u dan, iz sata u sat širi teorije zavere kanda usmerene protiv Aleksandra Vučića, a pošto se Vučić u pinkovskoj interpretaciji stvarnosti izjednačava sa držvom, gledaoci su preplavljeni teorijama raznoraznih zavera nekih mračnih centara moći za koje radi svako ko ukazuje na bahatost, nestručnost i lopovluk es-en-esovske vlasti.

Ton televizije „Pink“ je jasno antizapadni, to jest proruski. Na „Pinku“ redovno može da se čuje relativizicija srpskih zločina počinjenih devedestih godina prošlog veka i veličanje Slobodana Miloševića. To onako, uzgred budi rečeno.

Informativni program televizije sa nacionalnom frekvencijom „Pink“ je potpuno jednostran, izveštavanje je crno-belo, kosi se sa svim mogućim kodeksima novinarske profesije. Etar se sistematično preplavljuje ogoljenim lažima, etiketiranjem neistomišljenika, stvarnost se boji u ružičasto, a sve zarad održavanja popularnosti Vučiča i SNS-a.

Televizija „Pink“ je burgija u rukama Aleksandra Vučića koja burgija po lobanji svakog iole osvešćenog i pristojnog građanina Srbije. Kakve posledice kampanje mržnje i netrpeljivosti kontrolisanih medija, crtanje meta na čelo pripadnika grupe neistomišljenika može da ima, videli smo ratnih devedesetih godina prošlog veka. Manipulacija kolektivnim emocijama je veoma opasna i može da se otrgne kontroli.

Komični su pokušaji na „Pinku“ da se fingira nekakav dijalog sa neistomišljenicima Vučića pa se prostor daje Vojislavu Šešelju, Čedomiru Jovanoviću ili (što je izuzetak) glumici Mirjani Karanović, koja je pala kao kap vode na usijanu pinkovsku ringlu.

Pošto su građanski protesti u Srbiji ušli u peti mesec, predlažem Predragu Sarapi da u jutarnji program umesto raznoraznih vulina i djvučićevića promene radi pozove Branislava Trifunovića ili Dragana Đilasa. Ili nekog od sagovornika koje je zvao dok je imao emisiju na „Studiju B“ pre nego što su ga najurili kada je gradska televizija stavljena pod kobtrolu SNS-a. To bi bio posao novinara, da da reč i drugoj strani; slučaju Sarape ljudima čije je demokratske vrednosti nekada delio.

Nije valjda da novinari i urednici „Pinka“ ne smeju da pozovu u program predstavnike opozicije, samo zato što ih je A. Vučić ocrnio kao lopove, tajkune i fašiste i izjavio da on, predsednik države, sa predstavnicima jednog dela naroda neće da razgovara.