Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Slika ratnog veterana od 1920. do 1989. u američkim ratnim filmovima holivudske provenijencije u filmovima Rola Velša, Džona Hjustona, Džošue Logana, Majkla Ćimina...
Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta „Imenovati TO ratom“ i programa CZKD «Bioskop» u saradnji s grupom «Doplgenger» (Isidora Ilić i Boško Prostran) prikazuje seriju filmova «Reprezentaciju ratnih veterana u američkom filmu – Najbolje godine naših života».
Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, može se pratiti na izboru filmova od „Burne dvadesete“ do „Rođen 4.jula“.
Ponedeljak, 08. 04. 2013: «Burne dvadesete» (The Roaring Twenties, Raoul Walsh, 1939)
Utorak, 09. 04. 2013: «Neka bude svetlo» (Let There Be Light, John Huston, 1946)
Sreda, 10. 04. 2013: Ljudi (The Men, Fred Zinnemann, 1950
Četvrtak, 11. 04. 2013: Najbolje godine naših života (The Best Years of Our Lives, William Wyler, 1946)
Narednih nedelja:
«Beli Božić» (White Christmas, Michael Curtiz, 1954)
«Sajonara» (Sayonara, Joshua Logan, 1957)
«Sunce se ponovo rađa» (The Sun Also Rises, Henry King, 1957)
«Mandžurijski kandidat» (The Manchurian Candidate, John Frankenheimer, 1962)
«Klanica 5» (Slaughterhouse-Five, George Roy Hill, 1972)
«Povratak ratnika» (Coming Home, Hal Ashby, 1978)
«Lovac na jelene» (The Deer Hunter, Michael Cimino, 1978)
«Rambo» (First Blood, Ted Kotcheff, 1982)
«Rođen 4. jula» (Born on the Fourth of July, Oliver Stone, 1989)
To je drugi deo kao deo projekta „Imenovati TO Ratom“ i nastavak djaloga o ratnim veteranima („Veterani i mladi“; „Veterani i umetnici/e“, 21. juna 2012; i okruglog stola «Subjektivacija veterana – Šta veterani mogu da doprinesu društvu?» koji je Centar za kulturnu dekontaminaciju je u saradnju sa umetničkom grupom «Doplgenger» organizovao 28. novembra 2012.
Aktuelni socijalni kontekst:
U Srbiji ima najmanje 500.000 veterana iz ratova koji su se odvijali od 1991. do 1999. godine.
Veterani imaju iza sebe iskustvo rata, iskustvo ekstremnog nasilja, nešto što je samo po sebi neprepričljivo i neprenosivo, a nema ni potrebe za njegovim sveukupnim prepričavanjem. Ali veterani imaju iskustvo koje većina nas nema (a nadamo se da ga neće ni imati), o kome žele da govore, i o kome imaju šta da nam kažu. Puno toga možemo naučiti iz ovog razgovora sa veteranima o nasilju, spirali nasilja, posledicama nasilja, o ratnoj traumi i njenim posledicama, o stavovima i promenama stavova.
Veterani su u Srbiji posle minulih ratova gurnuti na društvenu marginu, pre svega oni kod kojih je taj identitet jasno izražen i finansijski tereti državu (ratni invalidi, osobe koje boluju od PTSP-a („vijetnamskog sindroma“)…
Država i društvo na njih često gledaju kao na teret ratova u kojima uglavnom „nismo učestvovali“ i posmatraju ih kao posledicu rata i potrošače socijalnih delova budžeta.
Međutim, mnogi veterani imaju potrebu da budu korisni društvu i njegovoj izgradnji danas, žele da svoje iskustvo konstruktivno upotrebe u društvu kroz razvijajanje kritičkog odnosa prema ratu i nasilju kod mladih, kroz prevenciju ratova i nasilja i anti-ratno delovanje uopšte.
Ovi dijalozi su zato prilika i za veterane i za društvo da naprave korake ka integraciji jednog od svojih segmenata na konstruktivan i koristan način.
Godine 2012. veterani su se organizovali da se bore za svoja prava – za novi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti i za isplatu dnevnica koje im država još uvek duguje za učešće u ratu na Kosovu 1999. godine. Razbijanje tabua da se govori o ratovima iz individualne perspektive učesnika, i borba za njihova prava predstavljaju prvi korak u socio-političkoj subjektivaciji veterana.
Mnogo važniji korak bilo bi promišljanje uloge veterana u društvu kao celini, a ne samo kao interesne grupe. Samo u takvom kontekstu oni će biti u mogućnosti da dobiju puno priznanje i da ostvare svoja prava.
U SAD-u veterani su se godinama nakon rata u Vijetnamu borili za priznanje i mesto u američkom društvu.
Danas su veteranska udruženja aktivna u raznim projektima u lokalnoj zajednici, u dugotrajnom radu sa marginalizovanim grupama, i takođe su postali značajan deo pokreta Occupy.
U zemljama regiona oni igraju važnu ulogu u kulturnom životu kroz razne manifestacije, u političkom životu kroz uključivanje u proteste sa različitim zahtevima, na primer protiv izgradnje trgovinskog centra na javnom zemljištu u Zagrebu, kao i u ekonomskom životu kroz uključivanje u radničke proteste i formiranje zadruga.
Kakvu viziju društva veterani danas mogu da ponude?
Kakvu budućnost zamišljaju?
Kakvi socio-ekonomski i pravni uslovi bi omogućili njihovu subjektivaciju?
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbio je zahtev države Srbije za reviziju spora u vezi sa neisplaćenim ratnim dnevnicama učesnicima rata 1999. godine, ali je prihvatio žalbu na prvostepenu presudu donetu početkom septembra 2012. godine u korist Saveza udruženja boraca Srbije. Po toj odluci Međunarodnog suda pravde u Strazburu oko 50 hiljada rezervista, učesnika u odbrani Srbije tokom NATO bombardovanja 1999. godine, steklo je pravo na nadoknadu ratnih dnevnica. Rezervisti su u sudskom procesu sa državom Srbijom od 2008. Dugovanje države procenjuje se na oko 300 miliona evra. Veliko veće suda u Strazburu 15. maja treba da donese konačnu presudu, posle koje više nema prava žalbe.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
