Zašto ih čitam

Čitajući tekstove g. Žarkovića i Živkova, koji imaju dosta različito viđenje reakcije Petra Lukovića na „toplog zeca“ koji je „dobio“ Čeda Jovanović na B92, podsetili su me zašto ih čitam sve ove godine.

Ja moram da pitam: da li je Čeda neki politički „svetac“ pa je novinarsko istraživanje kontroverzi (što Čeda u najmanju ruku jeste – kontroverzan) zabranjeno, kao i pitanje nezgodnih pitanja? A svako nezgodno pitanje je „politička jeres“ jer, bože moj, tu ima skrivena namera? Odjednom, svi su u zaveri, BIA-doušnici, itd.

Dokle će ovde oni kao Pera misliti da možes ljude vređati, etiketirati, gaziti đonom samo zato što drugačije (ili pogrešno) misle? Ja se sa LDP-om slažem u vezi sa dosta stvari, ali njihova retorika, agresivnost i gaženje „preko leševa“ slični su radikalskoj retorici i ponašanju. Ako pljuješ moje neprijatelje – onda je OK, ako pljuješ moje prijatelje – e onda si primitivac, antidemokrata, doušnik…

I to iz pera Petra kolumniste treš izdanja „Skandal“ i čoveka koji je plasirao u „Reporter“ pre šest godina lažni spisak policajaca za Hag. Toliko o kredibilnosti. Ali ako nema šta, ti onda prostački raspali i na sajt stavi.

Dokle više ti dvostruki standardi? Kada Pera izvređa, to je onda „u žaru, nepromišljeno, nije mislio…“, a kada Velja Ilić ili neki radikal, onda je to nešto drugo. E pa nije! Isto je…

A ta parlamentarna stranka? Nažalost, to je mlada partija, s mnogo žara i pameti, ali bez mudrosti. Uspeli su da pređu cenzus, a sada misle da će na sledećim izborima dobiti 126 poslanika, pa im neće trebati niko za koaliciju. A možda i hoće? Ali do tada će toliko neprijatelja napraviti da će prolaziti kao radikali. Dobro, ali niko neće s njima. A politika je i znati praviti kompromise ponekad.