Vlasnici mandata

Danas smo svedoci velike rasprave oko pitanja ko je vlasnik mandata u Skupštini Srbije – stranke ili poslanici? Stranke zastupaju stav da su ljudi glasali za njih, i da prema tome mandati pripadaju strankama. Drugi problem koji navode jeste slučaj kupovine mandata što narušava izbornu volju građana. Stav Ustavnog suda je nešto drugačiji. Sve političke partije ovoga puta su jedinstvene iza ovog zahteva. U medijima se skoro i ne čuje drugačije mišljenje. Ipak, ja mislim da je za Srbiju daleko bolje rešenje poslušati OEBS i Ustavni sud. Zašto? Vrlo jednostavno: dragi političari će od sada morati dobro da paze koga stavljaju na poslaničku listu. U svakoj kampanji čujemo da je ta i ta stranka sastavljena od poštenih i čestitih ljudi. Pa, ako je tako, nemate o čemu da brinete, zar ne? Interes stranaka, odnosno, preciznije, rukovodstva stranaka je jasan: žele da drže poslanike pod kontrolom, kako bi pretvorili Skupštinu Srbije od vrhovnog zakonodavnog organa i reprezenta građana u prostor za međusobno vređanje i medijsku promociju sa sve direktnim prenosom. A prave odluke donose se u zadimljenim kabinetima uz pokoji viski i plavi koverat. Ne vidim razloga za takvo rasipanje državnih para, dok poslanici spavaju, sede u restoranu ili su na blagajni podižući svoje prinadležnosti. Pa šta bi drugo radili, kada se unapred zna kako će da se glasa. Ko ne posluša, biće zamenjen. A pitanje oko kupovine mandata je pitanje za policiju, a ne razlog za menjanje zakona, ili čak Ustavnog suda. Pozivam javnost Srbije da svojim glasom pomogne razvoj demokratije. Vlasništvo poslanika nad mandatima znači ako ništa drugo, a ono bar mogućnost da neki ljudi imaju svoje mišljenje. Samim tim to će značiti da ćemo imati kulturniji saziv Skupštine (što se sigurno neće desiti ako prođe predlog stranaka) i manju apstinenciju na izborima.