Velikodušno, rođače

Na stranu politička uverenja koja su godinama unazad „braća po štrajku“ demonstrirala, nije pristojno „sprdati“ se sa njihovim trenutnim stanjem ako se zalažete za neke vrednosti koje odstupaju od onih za koje se zalažu Šešelj i Glavaš. „Eto ih, neka vide“ zaista nije niti demokratski, a još manje ljudski rezon.

Hoću da kažem da granica pristojnosti mora da postoji. Ona ne znači empatiju prema optuženom vojvodi, odnosno okrivljenom „slavonskom branitelju“, već objektivno sagledavanje stvarnosti. Sa nečijim budalisanjem i ludilom nije se sprdati, osobe sa ograničenim sposobnostima se ne smeju vređati. Ako se zalažemo za neki civilizovani odnos u društvu. Ili, „velikodušno, rođače, raspolagati tuđom mukom, nije mala zajebancija“.