„Ustavotvorci napred“; „Vreme“ br. 572

Susrela se dva jarca na brvnu. Nijedan neće da se skloni, niti da popusti. Da bi pokazali da su u pravu, i jedan i drugi pozvali su svoje stranke da ih sa obala članovi bodre i podstrekuju. Ako poneko i zamekeće nešto suprotno, graja većine lako ga ućutka. U neko doba pojavio se i osedeli pastir iz čijeg su tora oba jarca izašla; umirivao ih, savetovao i ubeđivao da se jedan skloni, da pametniji popusti, a tako će i svi lakše proći… Ma, kakvi! Ni da čuju! Pripadnici manjih stada isto tako nagovaraju dotične aktere da se izmaknu i razgovaraju, te da to nekako prođe bez češkanja rogova i razbijanja glava… Još gore! Odmah se našlo nekoliko još tvrdoglavijih da odlučno demantuju bilo kakvu mogućnost da je iko od one dvojice i pomislio da popusti ili pregovara. Dva jarca mrko se gledaju, ponekad zamekeću nešto jedan drugom; sada čekaju i čupkaju preostalu travu.

Da li da podsećamo na to kako se ova basna završava? Ne treba, pa ipak: oba su pala u reku…

Naravoučenije: Bajke služe za prekraćivanje vremena mlađem uzrastu osnovnih škola.