Ukinuti komesarijat

Uz pohvale za dobro napisan istraživački članak Jelene Grujić hteo bih da ukažem na činjenice koje menjaju neka polazišta izložena u tekstu.

Registrovane izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika u Srbiji imaju pravo da, umesto produžavanja izbegličkog statusa, uzmu srpsko državljanstvo i počnu da ostvaruju prava koja im pripadaju kao građanima Srbije, uključujući i pravo da biraju i da budu birani. Postoji i treća mogućnost: da ostanu stranci sa stalnom dozvolom boravka i pravom na državljanstvo.

Na popisu izbeglica završenom u januaru 2005. godine, više od 140.000 ljudi je izrazilo želju da produži izbeglički status u Srbiji. Pozivajući ih na popis, Vlada Republike Srbije (Komesarijat) i Ujedinjene nacije (opet Komesarijat, visoki, za izbeglice) navele su ih da veruju kako će bolje da prođu živeći u Srbiji kao izbeglice, umesto kao građani Srbije. To je porazno za sve nas i sramota za našu državu.

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije treba ukinuti i postojeće, odlično utrenirane službe ove državne institucije rasporediti u Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu na poslove brige o ugroženim građanima koji su nekada bili izbeglice. Ovim građanima potrebna je posebna pomoć (uključujući i stambenu) jer njihova socijalna, ekonomska i zdravstvena ranjivost ima posebne karakteristike proizašle iz nasilne izmeštenosti koja nije zalečena. Izbeglicâ iz SFRJ u Srbiji nema ni 40.000, koliko predviđa Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija. Njih uopšte više nema, već su to građani Srbije koji, zbog izbegličkog statusa u koji su zavedeni, mogu samo da mole za malo pomoći umesto da, kao punopravni građani, odlučuju o svojoj sudbini.

Izbeglički status za stanovnike Srbije iz bivših jugoslovenskih republika treba, zajedno sa Komesarijatom, da se ukine, i da se izmešteni ljudi koji žive u našoj zemlji (da, i sa Kosova) uključe u biračke spiskove u opštinama gde stanuju i počnu da uživaju prava koja im pripadaju. Umesto toga, Vlada Republike Srbije je pre dve nedelje usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama. U ovom kontekstu uopšte nije važno šta piše u pomenutom predlogu zakona, već to što je taj predlog uopšte napisan i usvojen! Ovaj zakon ne sme da uđe u skupštinsku proceduru – prilika za ministra Rasima Ljajića i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava da spreče nastavak diskriminacije velikog broja ljudi.

Što se tiče mogućih krivičnih dela Sande Rašković-Ivić, malo je verovatna tvrdnja da ona nije potpisala falsifikovane ugovore. Kada je otkriveno da se moj pečat nalazi na potpisu Sande Rašković-Ivić, pokrenuo sam disciplinski postupak protiv radnika Komesarijata umešanih u ovu ujdurmu. Oni su u postupku dali pismene izjave gde u detalje opisuju celu akciju falsifikovanja pomenutog dokumenta, uključujući i odlazak do Sande Rašković-Ivić kako bi potpisala ovaj falsifikat. Ove izjave, kao i sva ostala dokumentacija, zavedene su u pisarnici Komesarijata, a kopije predate službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Želim da verujem kako se originalni dokumenti vezani za ovo krivično delo još uvek nalaze u pisarnici Komesarijata.