Tajkuni i javni interes

U vašem komentaru o tajkunima piše: „Medijski govor o tim ljudima potpuno je neartikulisan.“ Kako vi doprinosite da taj govor bude artikulisan? Tako što nećete uopšte da pišete o tome kako se ponašaju monopolisti u Srbiji? Mislim da je te ljude koje zovu tajkunima ispravnije zvati monopolistima jer je to način na koji su stekli velika bogatstva za neobično kratko vreme.

Jasno je da privatne novine ne mogu da opstanu bez reklama, ali da postoji tolika „autocenzura“ kada je reč o poslovima onih kompanija koje ostvaruju najveće profite to je nepristojno. Ipak, na kraju, nismo mi Nemačka ili SAD pa da kažemo, molim lepo, postoje tržišni principi. Nažalost, čak i „Vreme“ svojim nedelovanjem omogućava i nemo podržava (ponekad i glasno) divlji kapitalizam koji se „implementira“ u Srbiji. Od hrabrosti iz devedesetih nije ostalo ništa. Naravno da vreme nije isto, ali nešto što je loše po javni interes loše je po javni interes i novine (mediji) o tome treba da izveštavaju. Kao što ste bili „hrabri“ u slučaju Bogoljuba Karića, na primer. Šta je sa ostalima – nema dovoljno insajderskih informacija ili je procenjeno da bi se preduzeće ugasilo ako bi se progovorilo o tome kako nas kradu oni koji su najbogatiji?