Sve je moguće

Nemam običaj da komentarišem novinarske tekstove na ovaj način, ali ovog puta stvarno ne mogu da odolim. Istovremeno sam tužan i besan. Pitam se kako je moguće da oni koji su godinama arčili ovu zemlju, ponovo zauzimaju važne pozicije u društvu. Oni koji su krali preduzeća, sada su njihovi vlasnici. Oni koji su slali tuđu decu u rat, svoju decu školuju po elitnim inostranim fakultetima. Drugovi Baki i Vučela suvereno drže parlament. Drug Tomić, najuspešniji privrednik južne pruge. Druga Mirka niko i ne pominje, tako da on mirno broji penzionerske dane i verovatno sadi muškatle. I pojedini drugovi batinaši su avanzovali. Sada su referenti, inspektori, kontrolori, pošto su u međuvremenu predah iskoristili za završavanje fakulteta u Blacu, Podujevu, Babinoj Čuki…

Za koji dan možda postane ovako: ON se vraća i osniva „Reformističku“ partiju, te nam obećava da će Srbija biti ponovo kao u vreme Dušana Silnog. Vraća se i ONA i počinje da piše kolumnu u „Vremenu“. Ivan Marković postaje urednik B92. Željko Simić – ministar policije. Goran Matić postaje šef tajne službe i pregovara sa Kondolizom Rajs o zajedničkoj borbi Srbije i SAD protiv globalnog terorizma. Lilić postaje počasni predsednik komisije za doček vanzemaljca. Tomić (onaj drugi) ambasador dobre volje pri UN-u. Mirko se vraća iz penzije poput Majkla Džordana, i ponovo postaje premijer…

Pazite, ljudi, ovo je Srbija, sve je moguće!