Sirotinja i dobitak

Dopadljivim tekstom „Glasova ko salate“ Nenad Lj. Stefanović je pokušao da objasni „fenomen Karić“ na proteklim predsedničkim izborima u Srbiji. Kada pročitate tekst vidite da Bogoljuba Karića vaš novinar ne doživljava ozbiljno. Karić, posmatran kao fenomen, izlazi pred čitaoce kao jedna vrsta spadala koje uspeva s vremena na vreme da nasmeje i zabavi širu srbijansku javnost. Nije jasno zašto ga je tako predstavio čovek koji važi za ozbiljnog novinara. Pri tom, u samom tekstu ne nalazimo činjenice nego pretpostavke, glasine, kvazianalize, lažni humor i nedovoljno svesti o ozbiljnosti samog „fenomena“.

Nekoliko stvari pada odmah u oči. Stefanović se pita kako je dobitnik u tranziciji osvojio glasove onih koji su gubitnici, da bi nešto niže u tekstu, kada govori malo manje opšte o biračkom korpusu, naveo kategorije stanovništva koje ne ulaze u grupu „gubitnika u tranziciji“. Stefanović nam daje prividnu analizu i trudi se da čitaoca privuče takođe prividno duhovitim opaskama. Ko koga tu želi da prevari? Zbog čega ovakav tekst u novinama koje važe za ozbiljne?

Nema ni pomena o onim realnim stvarima u svakoj dobroj kampanji. Ako već sluša gradske glasine onda je Stefanović mogao da sazna da su Kariću kampanju radili ljudi koji su radili dve pobedničke kampanje nekadašnjeg DOS-a. Oni su „odstranjeni“ posle raspada koalicije i „pregrupisavanja“ u DS-u. Drugi faktor je svakako Karićevo Udruženje preduzetnika i industrijalaca koje je zapravo ozbiljna politička stranka u čijoj ste promociji kao medij i sami učestvovali prošle godine.

Dakle, nema specijalne misterije, nema fenomena. Karić, koji zvanično ne poseduje nijednu firmu, nijedno preduzeće, prisutan je u javnosti koliko i drugi akteri političkog nadmetanja za predsednika Srbije, štaviše, od mnogih je dosta duže prisutan. Rođa ima svoju televiziju koju koristi kršeći sve moguće članove Zakona o informisanju, ima toliko para da može na završni miting u Beogradu da dovuče narod autobusima iz čitave Srbije. Domaćin, otac, brat i veran suprug. Preduzetnik koji se krije, u vlasničkim knjigama, iza imena svoje rodbine. To je fenomen Karić, izgleda, a ne homo ludens, šaljivdžija, zafrkant, lola-bekrija. Prepredeni čovek iz naroda, vešti snalažljivko, priučeni narodni tribun.

Koliko je njegova kampanja bila dobra najbolje zapravo pokazuje tekst vašeg novinara koji nam je ispričao baš ono što mu je rečeno, na posredan način naravno, iz Karićevog štaba. I šta sad? Radovaćemo se ako na nekim sledećim parlamentarnim izborima, industrijalac i preduzetnik, fenomen Karić, Bogoljub (Teofil, Gotlib?), vlasnik najmanje još austrijskog pasoša, zauzme mesto zlog Dinkića – marionete svetskih moćnika?

Znači, što bi deca rekla, možda malo više istraživanja, a manje kafanskog promišljanja, jer „konja možeš na vodu dovesti al’ ga ne moš’ napojiti“ ili „sirotinji je i muva na dupetu dobitak“.