Sat i po od Beograda

Čitam kako akademik iz portreta govori o „pretencioznim poluinteligentima iz redova beogradskog mondijalizma“. Meni se činilo da sam to pre čuo od pojedinih loših đaka, sada na popravnom u Hagu. Sada znam da tako govore i članovi u svetu inače proporcionalno najbrojnije Akademije nauka.

Ali, nećemo sada o mondijalistima, profesionalnim patriotama i srpskoj eliti.

Čitam kako je akademik iz portreta govorio da je Milošević „bio uspešan političar koji je našao formulu da Srbiju izvuče iz neravnopravnog položaja“. Pa još kako on ima „izvestan demokratski potencijal“ i kako „niko ne može, ko ima obraza i poštenja, da ospori pravo koje on izražava da Srbija bude jedinstvena“. Ali nećemo sada o obrazu i poštenju ili o demokratskom potencijalu, a kamoli o jedinstvu. Porazni rezultati te pogubne politike, pre svega za srpski narod, dobro su poznati i jalov je napor da se to prikrije.

Čitam i to da akademik iz portreta „svudge gde stigne podvlači da vojni gubitak Srpske Krajine i slavonskih zemalja ne smemo nikada prihvatiti kao definitivni gubitak“, jer „ni Nemci nisu Istočnu Nemačku smatrali definitivno izgubljenom“.

Ovo me je podsetilo na pisanje Džordža Orvela: „Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost.“ Drugim rečima, oni koji dominiraju društvom u poziciji su da pišu naše istorije. I ako to mogu da čine, onda mogu da odlučuju o našoj budućnosti.

Ali nećemo sada o izgubljenim generacijama u dijaspori i novim redovima pred stranim ambasadama, ni o tome u šta je Srbija posle premijera Zorana Đinđića vraćena i gde će još sa ovakvim tumačenjima prošlosti i sadašnjosti biti. Umesto da se ubeđujemo u nešto što svet odavno vidi, a danas i deca u Srbiji znaju, bolje da pogledamo kako stvarnost izgleda na samo sat i po avionom daleko od Srbije.

Za Ženevu, iz koje vam pišem, kažu da je najmanja prestonica sveta smeštena u neutralnoj Švajcarskoj, u središtu Evrope. Predsednik njene konfederacije je prošle nedelje izjavio da je ova „sigurna i autonomna zemlja geografski, istorijski i ekonomski sto posto evropska“.

Ženeva je kosmopolitski grad. Gotovo 43 odsto njenih stanovnika su stranci iz 180 zemalja sveta. U njoj su 67 nosilaca Nobelove nagrade, 24 međunarodne organizacije, 200 diplomatskih misija i predstavništava, 91 konzulat, 125 multinacionalnih kompanija, više od 500 istraživačkih instituta, 20 univerzitetskih institucija, 80 banaka, od kojih 49 inostranih.

Ali nećemo sada o bogatoj Švajcarskoj i Ženevi. Jer, vidi se ponovo da su se beogradski mondijalisti, koji su hteli i uporno žele nešto slično svom Beogradu i Srbiji, ljuto prevarili. Vlasnici srpske stvarnosti su profesionalne patriote, oni pišu istoriju i odlučuju o budućnosti.