„Rušenje Ušća“; „Vreme“ br. 570

Ostavilo je utisak reagovanje cenjenog arhitekte Dušana Milenkovića, jednog od autora – projektanata palate „Ušće“ u vezi sa besmislenom i krajnje neracionalnom namerom budućih investitora da se postojeća zgrada poruši (?!), iako konstrukciona oštećenja posle bombardovanja, prema meritornoj proceni samog projektanta, nisu velikog stepena. Ako je oštećena zgrada, prema proceni arh. Milenkovića, već prodata za oko 2,5 puta manju cenu od stvarne vrednosti, onda je budućim investitorima trebalo usloviti da ispoštuju autorovu zamisao u pogledu rekonstrukcije i dogradnje zgrade na način kako je arh. Milenković izneo idejnom skicom u navedenom članku. To bi bila ne samo određena vrsta zakonske obaveze već i uobičajeni civilizacijski dug prema autoru. Arh. Milenković s pravom ističe da bi i za samog budućeg investitora predloženo rešenje bilo najracionalnije i najcelishodnije, a urbani Beograd dobio bi i izgledom i funkcionalnom namenom (moderan hotelski kompleks okružen parkom, zelenilom) odgovarajuće rešenje.

Navedeni projekat rekonstrukcije bi takođe eliminisao spekulaciju da svako drugo rešenje osim rušenja „ide na ruku“ nosiocima ideologije pređašnjih vlastodržaca?! Stoga u potpunosti podržavam autorsku ideju arh. D. Milenkovića za rekonstrukciju palate „Ušće“, apelujući na investitore da prihvate njegovo rešenje. Isto bi pre svega trebalo da bude njihov interes, ne zanemarujući pri tom ni interes kulturno-arhitektonskog nasleđa Beograda.