Režiranje stvarnosti

Gospodine Georgiev, uprkos tome što u tekstu pokušavate navijački, ili možda „politkomesarijatski“, da revitalizujete probleme, ovde je upravo reč o tome da je neko hteo da izrežira incident.

U Skoplju svi koji prate sport znali su da će doći do prekida košarkaške utakmice Partizan – Zvezda, ukoliko crno-beli ne mogu da budu zaustavljeni na parketu. Svi su čuli „oficijalne“ pretnje i dizanje tenzija pred utakmicu od strane Gurovića i rakovodstva Zvezde, a i one „nezvanične“ tipa – Partizan je „jugoslovenski klub“, „60 godina nas tlače“, Zvezda je „srpski klub“ i mora da ide u Evropu…

Verujem, da se za to „čulo“ i „znalo“ u Beogradu, ali neko je očigledno priželjkivao da se sve ovo dogodi, pa je pripremio ozbiljnu „medijsku“ odstupnicu. Tvrdnje u tekstu gospodina Georgieva da se petogodišnja dominacija KK Partizana u domaćem prvenstvu poklopila sa temeljnim raspadanjem ugleda „najtrofejnijeg sporta“, su samo neki od argumenata za to. Inače, kao dodatak ovome bi trebalo da sledi rečenica, da se početak superiornosti Partizanove košarkaške škole u Evropi poklopio sa postizanjem najvećih uspeha „najtrofejnijeg sporta“ Jugoslavije i Srbije. Georgiev svoj tekst završava sa „piljarskom“ konstatacijom u stilu – „svi su isti“. E, pa nisu. Zato je i „Vreme“ moj omiljeni list i zato je Miloš Vasić uspeo da se suprotstavi mafijaškoj medijumskoj halabuci koja je pokušavala da opravda ubistvo Zorana Đinđića premijera Srbije, uporno ponavljajući – „ma, svi su oni isti“. Zato je i u „Vremenu“ Božo Koprivica napisao jedan od najboljih tekstova koji su uopšte izašli u ovim, inače odličnim novinama, a koji završava rečenicom – „Smrt fašizmu, živeo Partizan“.