Pušenje na Sajmu

Evo vratila sam se Sajma knjiga živa ali sa glavoboljom, brigom i mukom u stomaku. Već 40 godina, kaže mi taksista, ovde se puši pored svih tih knjiga, u sred dece na školskim ekskurzijama, te oko 40.000 posetilaca dnevno.

Ja mu rekoh, ja se stvarno brinem šta bi bilo u slučaju mogućeg požara na našem veoma posećenom Sajmu, a on kaže: „Ma jok, kad se nije desilo u zadnjih 40 godina, neće ni sada.“

Da li je njegovo gledište na stvari ogledalo naše celokupne ludosti, ili sam ja u autu, kad mislim da bi bilo daleko zdravije i mudrije da se u onim našim lepim i korisnim halama ne dozvoljava pušenje cigareta kako bi se eventualna tragedija sprečila?

Šta vi mislite? Šta je bolje? Da nastavimo da tolerišemo nikotinske samoubice koji pored sebe i svog zdravlja ugrožavaju zdravlje i sreću cele svoje okoline?

Dokle će to naše ludilo da traje? Dok nam se ne skrati životni vek i ne opadne natalitet?

Da vam ja kažem: rak na plućima se ne može sprečiti nikakvom autosugestijom niti voljom, nego samo kiseonikom.