Ostaje, dakle, Vojvodina

Lepo je autor Pančić ocrtao tzv. izbornu tišinu uoči predsedničkih izbora i one nuspojave uz taj, kako kaže, „fetiš“. Po meni, sporedni su i

Toma Nikolić i Boris Tadić, potomak nacional-akademika Ljube, koji i sam to priznaje još 1992. godine februara meseca na godišnjoj Skupštini DS u MZ Zvezdari. „Vi Vojvođani niste pri zdravoj svesti, kakvo odvajanje, kakva Republika, vi ste oduvek bili Srbi!!!“

Okupljeni delegati iz svih krajeva Vojvodine bili su u šoku i u protestu, niko se više nije javljao predsedavajućem Desimiru Tošiću, osim nacionaliste Đoga, koga je Skupština ismejala. Svi su još bili zajedno do juna iste godine kada je Koštunica okupio oko sebe tzv. DSS „kombi partiju“, partiju za prijem svih propalih i ojađenih. Naravno, da sve ovo gore navedeno nema veze sa „izbornom ćutnjom“, koju je i autor ocenio kao „suptilno hipnotisanje birača“. Ko je rešio da glasa za svog izabranika neće ga ona 48-časovna pauza poremetiti u njegovom opredeljenju, to je činjenica koju je lepo iskazao Pančić. Ceo taj izborni ritual je posledica prošlog sistema, koji se nedostatkom lustracije posle 5. oktobra održao, a da se organizaciono, sistemski i kadrovski u ovoj zemlji velikih srbofila, ništa nije izmenilo. Pokušaj smenjivanja Miloševićevog vojnog savetnika, a sada komandanta Generalštaba vojske dve suprotstavljene i ekonomski nezavisne države, upravo to pokazuje. Priznali mi to ili ne a to je odavno predvidela radikalka Jorgovanka Tabaković, koja je svoju porodicu „udomila“ u Novom Sadu gde su joj deca završila škole, zaposlila se a na pradomovinu Srbije Kosovo – zaboravila.

Znači Kosovo je otpisano, nema tamo srbijanske uprave, policije ni vojske, ustanovljeni su neki novi organi u koje Srbijanci neće da uđu, pa se ponašaju kao ostavljena deca. Nametnuti Ugovor o Uniji sa Crnom Gorom ističe iduće godine i šta mislite, dragi čitaoci, kome će se Crnogorci prikloniti da li EU-u ili srbijanskom dinaru? Ostaje, dakle, Vojvodina.Ona nikada nije bila u sastavu Srbije, osim u socijalističkom sistemu kada je Ustavom bila čak i Republika sa istim ingerencijama kao Bosna ili Makedonija.Vojvodina je na Velikoj konferenciji 25. novembra 1918. godine, zahvaljujući srbijanskoj opciji Jaše Tomića, donela odluku da se preko Srbije ujedini u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (za razliku od hrvatske opcije koju je zastupao Svetozar Pribićević). Znači,Vojvodina se nije prisajedinila Srbiji 1918. godine, nego Kraljevini SHS!

Ako dođe do novog REFERENDUMA, Vojvodini neće pomoći ni zapadni Srbi doseljeni 1946. i 1991, već starosedeoci koji su ipak u većini, svidelo se to nekome ili ne, i neće biti potrebna nikakva „izborna ćutnja“ jer Vojvođani znaju samo za rad i slobodu svog opredeljenja. Ja ne poznajem dobro buduće namere „udomljenih“ Vojvođana, ali verujem da više neće biti usred Jaše Tomića ofarbana trafostanica gde piše: „Živio nam Slobo“…