Odnos prema terorizmu

Profesor Dimitrijević piše: „U atmosferi javnih izraza simpatija prema antikapitalističkim borcima, Okružni sud u Beogradu zakjljučio je da nema osnova za njihovu (uhapšenih članova RAF-a, moja primedba) ekstradiciju…“ Nikad SFRJ nije javno izrazavala simpatije prema teroristima, već upravo obratno. Utrkivala se da ih što žešće osudi, jer je i sama bila izložena terorističkim napadima u zemlji (ekspolozija u beogradskom bioskopu „20 oktobar“ itd.) i u inostranstvu (atentati na njene ambasade i konzulate, JAT-ove poslovnice, ubistvo ambasadora Rolovića u Švedskoj npr.). Naravno, ovde se može, mada prilično nategnuto, upotrebiti ona naroda „ne laje kučka sela rada, veća sebe radi“. Toliko o „javnoj strani ove epizode“. Ukoliko „ima mnogo razloga da se veruje pričama da je Stane Dolanc… pokušavao da ih (teroriste, moja primedba) razmeni za neke političke krivce izbegle iz Jugoslavije u Nemačkoj“, kako kaže prof. Dimitrijević, nisam baš uveren da je Dolanc probao da zameni 10 za 11 dinara, već sam skloniji da verujem da je tražio da menja teroriste za teroriste (Hrkač koji je postavio bombu u „20 oktobru“, ukoliko me pamćenje ne vara došao je iz Nemačke).

Što se tiče „terora i terorizma“ Dolanca, ne mislim da su u vreme hladnog rata službe drugih zemalja bile nežnije i da su se gadile likvidacija bilo da je reč o zemljama Istoka ili Zapada. Nije to ipak bila neka posebna specifičnost ili izum ondašnje SFRJ. Nijedan teroristički akt prema ondašnjoj SFRJ nije bio samoinicijativan, već je svaki bio dobro organizovan i pripremljen, a izvršioci su uglavnom bili poznati službama zemalja u kojima su legalno boravili.

Ne branim ondašnju SFRJ, a još manje Staneta Dolanca, već sam samo hteo da ukažem da je terorizam mnogo kompleksniji od onoga kako ga je profesor u tekstu predstavio. On to zna mnogo bolje od mene, njegova je to omiljena tema i zato je trebalo da bude mnogo odgovorniji u mnogim delovima teksta. Deo o Crvenim brigdama u Italiji je mnogo složeniji jer ga je teško razumeti bez poznavanja tzv. operacije Gladio. Mnogo je mastila potrošeno na temu „crvenog“ i „crnog“ terorizma na Zapadu i kod nas, i uglavnom dominira misao: terorizam je napast ma koje boje bio.