O izjavama i dokumentima

Svojim izjavama poslednjih dana guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić samo potvrđuje opravdanost optužbi Kreditno-eksportne banke a.d. (KEB) na njegov račun.

Javnost treba da bude upoznata sa time da je pravo stanje stvari i oko oduzimanja dozvole za rad KEB-u od strane NBS-a i oko optužbi protiv Jelašića za iznudu i mito znatno drugačije od onog koje prezentira Jelašić.

1.

O oduzimanju dozvole za rad Kreditno-eksportnoj banci najrečitije govore dokumenta.

1.1.
Dana 4. 2. 2005. guverner donosi Rešenje o oduzimanju dozvole za rad jer je, navodno, prema samom Rešenju, u decembru 2004. vršena kontrola koja je utvrdila da je sa stanjem na dan 30. 9. 2004. Kreditno-eksportna banka:

„neadekvatno utvrdila ukupnu izloženost Banke kreditnom riziku, nepravilno utvrdila odbitne stavke od osnovice za obračun posebne rezerve, a time i neto izloženost kreditnom riziku, nepravilno utvrdila stepen rizika i nepravilno obračunala rezerve za identifikovane i neidentifikovane gubitke, a što je sve imalo za posledicu da utvrđen iznos novčanog dela akcionarskog kapitala padne ispod zakonom propisanog cenzusa.“

1.2.
Na ovo su KEB i akcionari uzvratili tužbama Vrhovnom sudu Srbije. U tužbi akcionara se kaže:

11.
Suočena sa ovakvom zloupotrebom službenih ovlašćenja od strane tuženog organa, a nakon prijema Rešenja koje se osporava ovom tužbom, Banka je zatražila od međunarodno priznate nezavisne revizorske kuće „Ernst & Young“ da izvrši ‘pregled kreditnog portfolija, odnosno plasmana Banke, novčanih sredstava i kapitala sa stanjem na dan 30. 9. 2004. i da proveri da li je Banka izvršila klasifikaciju potraživanja dužnika u skladu sa pozitivno–pravnim propisima prema stanju na dan 30. 9. 2004. ‘ Prema Izveštaju o nalazima činjeničnog stanja Preduzeća za reviziju „Ernst & Young d.o.o.“, koji je sačinila ovlašćeni revizor Mirjana Kovačević, klasifikacije bilansne aktive i obračuna potencijalnih gubitaka koje je u svojim izveštajima sačinila Banka prema stanju na dan 30. 9. 2004. i iste te kvalifikacije koje je sačinio revizor, razlikuju se, ali u daleko manjem obimu nego što je razlika koja proizilazi iz Zapisnika tuženog organa… (zapisnik o kontroli koji je poslužio za oduzimanje dozvole za rad, primedba A.L.), …pri čemu je prema nalazu kuće ‘Ernst & Young’ na dan 30. 9. 2004. Banka imala novčani deo akcionarskog kapitala u visini 10.031.000 evra, što je iznad cenzusa od 10.000.000 evra.

12.
Takođe, Banka je tražila, nezavisno i odvojeno od izveštaja preduzeća „Ernst & Young„, od ovlašćene nezavisne revizorske kuće Auditor da „izvrši pregled obračuna kreditnog portfolija, odnosno plasmana Banke, sa stanjem na dan 30. 9. 2004. i da proveri kvalifikaciju potraživanja u skladu sa Odlukom o kriterijumima za kvalifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija„.

Prema Izveštaju o nalazima činjeničnog stanja Preduzeća za poslove revizije i računovodstvene usluge Revizorske kuće Auditor d.o.o. iz Beograda, od 18. 2. 2005, koji je potpisao ovlašćeni revizor prof. dr Zoran Đerković, klasifikacije bilansne aktive i obračuna potencijalnih gubitaka koje je u svojim izveštajima sačinila Banka prema stanju na dan 30. 9. 2004. i iste kvalifikacije koje je sačinio ovaj revizor, razlikuju se, ali u znatno manjem obimu nego što je razlika koja proizilazi iz Zapisnika tuženog organa (uz ovu tužbu priložen kao Prilog 2) pri čemu je prema nalazu Auditora na dan 30. 9. 2004. Banka imala novčani deo akcionarskog kapitala u visini 10.822.000 evra, što je iznad cenzusa od 10.000.000 evra.

1.3.
Vrhovni sud Srbije uvažio je tužbu KEB-a i akcionara i ukinuo je kao nezakonita oba guvernerova rešenja, i Rešenje o oduzimanju dozvole za rad Kreditno-eksportnoj banci a.d. i Rešenje o likvidaciji te banke. Međutim, umesto da se povinuje odluci najviše sudske instance u državi i omogući normalan rad KEB-a, guverner 5. 9. 2005. donosi novo rešenje o oduzimanju dozvole za rad, sa identičnim obrazloženjem kao i prvi put.

1.4.
Pre nego što je VSS ukinuo Rešenje o oduzimanju dozvole za rad, Trgovinski sud u Beogradu je suspendovao njegovo izvršenje, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, koji kaže da organ koji sprovodi izvršenje upravnog rešenja (Rešenje o likvidaciji banke sprovodi Trgovinski sud u Beogradu) na predlog stranke može odložiti izvršenje dok sud ne odluči o zakonitosti upravnog akta. Međutim, guverner je odbio da se povinuje odlukama Trgovinskog suda u Beogradu, koje su potvrđene i od strane Višeg trgovinskog suda. Umesto toga, guverner je optužio devetoro sudija za korupciju. To su troje sudija Trgovinskog suda u Beogradu koji su doneli privremenu meru o odlaganju izvršenja Rešenja guvernera o likvidaciji, troje sudija vanraspravnog veća istog suda koji su odlučivali o prigovoru protiv navedenog rešenja i troje sudija Višeg trgovinskig suda koji su odlučivali o žalbi protiv navedenog rešenja.

2. O ucenama i dokapitalizaciji KEB-a

Netačno je navedeno u tekstu u „Vremenu“ da KEB nije dokapitalizovan. Naime, 7. aprila 2004, dakle šest meseci pre nego što su TBI i druge firme postali akcionari KEB-a, NBS je izdao nalagodavno pismo kojim je zahtevao od KEB-a da u periodu od šest meseci, dakle do 7.10.2004., ispravi određene manje nepravilnosti. TBI i još sedam firmi su preko berze kupili sve akcije KEB-a, 29. 9. 2004. izvršene su sve uplate kapitala, a 4. 10. 2004, dakle tri dana pre isteka roka iz nalogodavnog pisma od 7. 4. 2004, ovlašćeni brokeri su sproveli kod Centralnog registra hartija od vrednosti izvršene promene. Za kupovinu manje od 15 odsto akcija banke po tada važećem zakonu nije bila potrebna saglasnost guvernera. U novembru 2004. godine od Jelašića, preko posrednika, stiže pretnja, ako akcionari ne plate do kraja 2004. dva miliona evra, NBS će ukinuti dozvolu za rad. Akcionari nisu verovali posredniku da pretnja zaista stiže od Jelašića i uopšte u ozbiljnost pretnje. Umesto da plate reket akcionari su sa još dva miliona evra dokapitalizovali KEB. Pošto je u istom periodu KEB naplatio neke kredite u visini od preko milion evra, 31. 12. 2005. KEB je nesporno (čak ni Jelašić to nikada nije osporavao) imao 13,5 miliona evra novčanog akcionarskog kapitala.

3.

Rešenja guvernera NBS-a o oduzimajnu dozvole za rad KEB-u i likvidaciji KEB-a očigledno izuzetno grubo krše zakon.

Prema Međunarodnim računovodstvenim standardima, koji se kao obavezni primenjuju i u Srbiji, NBS je morao prilikom vršenja kontrole (od 16. do 26. decembra 2004) da uzme u obzir i tzv. naknadne događaje, tj. događaje koji su se desili između dana preseka (u slučaju KEB-a to je 30. 9. 2004) i dana završetka kontrole (26. decembra 2004). Da je NBS primenio međunardone računovodstvene standarde utvrdio bi da je u međuvremenu došlo do promene vlasnika Banke na berzi i da su novi akcionari povećali novčani akcionarski kapital KEB-a na iznos od 13,5 miliona evra.

Treba obratiti pažnju na vremenski okvir dešavanja. U februaru 2005. oduzima se dozvola za rad zbog (navodnog) propusta utvrđenog u decembru 2004, a koji se odnosi na 30. 9. 2004, što je prvi dan po izvršenom otkupu akcija od strane novih akcionara Banke. Dakle, novi akcionari Banke su kažnjeni za propuste koji su počinjeni u vreme kad oni još nisu registrovani kao novi akcionari (registracija je završena 4.10.2004) i za propuste za koje oni ne mogu odgovarati. Pri tome se protivno propisima (MRS) ne uzima u obzir da su novi akcionari odmah otklonili nedostatke (ako ih je uopšte i bilo).

4.

O sporu između pravosuđa i NBS-a Jelašić je navodio da bi deblokiranje računa koštalo poverioce i da je suština spora između NBS-a i sudstva u tome što NBS insistira na finansijskoj disciplini a sudstvo insistira na proceduri.

Međutim, suština spora je drugačja: Da je guverner postupio po odlukama Trgovinskog suda, Višeg trgovinskog suda i Vrhovnog suda Srbije, on je morao da deblokira račun KEB-a, svi klijenti KEB-a mogli su da u celosti podignu svoje depozite istog dana, jer je na računima KEB-a kod NBS-a zarobljeno više novca nego što iznose depoziti klijenata. Ovako, nepostupanjem po odlukama sudova NBS oštećuje i KEB i njegove klijente. Ovu štetu će na kraju snositi svi poreski obveznici jer će KEB i klijenti tražiti i dobiti naknadu štete od države. Budući da je guvernerovo rešenje o oduzimanju dozvole Kreditno-eksportnoj banci već ukinuto od strane Vrhovnog suda Srbije kao nezakonito, u sporu koji je KEB već poveo protiv države zbog naknade štete ostaje da se dokaže visina štete, osnov više ne mora da se dokazuje. KEB je procenio svoju štetu na 20 miliona evra kada je podneo tužbu u maju 2005. godine, ali, kako vreme prolazi, šteta se povećava.

5.

Izjave koje guverner Radovan Jelašić daje poslednjih dana sadrže očigledne neistine o akcionarima Kreditno-eksportne banke i o celoj aferi nezakonitog oduzimanja dozvole ovoj banci.

U svojim ranijim izjavama guverner je navodio druge razloge za svoju odluku da oduzme dozvolu Kreditno-eksportnoj banci. Najčešće navođeni razlog je da su novi akcionari male novoosnovane firme, sa malim osnivačkim kapitalom, i da je politika NBS-a takva da neće dozvoljavati fondovima da se bave bankarskim poslom u Srbiji. U nedavnim izjavama, međutim, guverner je proširio razloge. On je rekao da akcionari KEB-a imaju prljave ruke, da je poreklo novca kojim je kupljen KEB sumnjivo. Takođe je optužio akcionare Kreditno-eksportne banke da stoje iza uništenja Prve preduzetničke banke. U svojim izjavama guverner je govorio da su vlasnici Prve preduzetničke banke prijavili milionsku krađu, ali da postoji sumnja da su sami opljačkali tu banku, da su akcionari KEB-a pre kupovine akcija KEB-a zahtevali da kupe Prvu preduzetničku banku („ovu olupinu od banke“ kako je rekao guverner), kojoj je već bila oduzeta dozvola za rad, te da guverner nije mogao da dozvoli onima koji su odgovorni za uništenje jedne banke da se bave bankarskim poslom u Srbiji.

Međutim, istina je drugačija. TBI i sedam drugih akcionara su preko berze kupili akcije KEB-a. TBI je jedan od akcionara KEB-a i ujedno akcionar, zajedno sa Dunav osiguranjem, u prvom nedržavnom penzionom fondu za dobrovoljno penziono osiguranje u Srbiji, Dunav TBI osiguranje a.d. TBI je deo grupe TBIH, koja ima petnaest miliona klijenata u zemljama zapadne i centralne Evrope. U Srbiji Dunav TBI osiguranje a.d. posluje dve i po godine, ima preko šezdeset hiljada klijenata i počeo je da isplaćuje prve penzije.

6.

Kao što je gore navedeno, kada su TBI i sedam drugih akcionara kupili akcije KEB-a preko berze, iz NBS-a je stigla pretnja da će, ako ne bude plaćen iznos od 2.000.000 evra, KEB-u biti ukinuta dozvola. Umesto da plate traženi reket, akcionari su izvršili dokapitalizaciju KEB-a i uplatili 2.000.000 evra na račun KEB-a. Kako su u istom periodu bili vraćeni neki veći krediti, novčani akcionarski kapital KEB-a je povećan na 13,5 miliona evra pre 31. 12. 2004. godine.

Sve do hapšenja viceguvernera Simića akcionari KEB-a nisu u javnosti izlazili sa optužbom da je odbijanje da se plati reket u visini od 2.000.000 evra pravi motiv guvernera Jelašića za ovo nerazumno, nezakonito i neosnovano sprečavanje grupe investitora jevrejskog porekla da investiraju u bankarski sektor u Srbiji. Za takve optužbe akcionari nisu imali dokaza pa ih nisu ni prijavljivali nadležnim organima niti iznosili u javnosti. U aprilu 2005. podneta je krivična prijava protiv Jelašića i kontrolora NBS-a zbog nezakonitog oduzimanja dozvole za rad.

Međutim, ponovnim pokušajem reketiranja i ucenom da će biti odbijen zahtev za po novom zakonu neophodnu dokapitalizaciju Dunav TBI osiguranja a.d. ukoliko se reket ne plati, čelnici TBI-ja kao jednog od osam akcionara KEB-a i jednog, većinskog, od dva akcionara Dunav TBI osiguranja, bili su stavljeni u položaj da izaberu: ili da prihvate ucenu, plate mito i sami budu optuženi za davanje mita, ili da prijave ceo slučaj nadležnim državnim organima i zajedno sa njima pokušaju da uhvate ucenjivače u izvršenju dela. Oni su kao manje štetno i manje rizično izabrali ovo drugo i uspeli da zajedno sa policijom uhvate ucenjivače u vršenju krivičnog dela.

Sada, obmana javnosti navođenjem nekih nepostojećih razloga za oduzimanje dozvole Kreditno-eksportnoj banci, neosnovane optužbe guvernera Jelašića protiv TBI-ja kao akcionara i pokušaj da se ukalja ugled akcionara, samo potvrđuju opravdanost krivične prijave KEB-a protiv guvernera i drugih lica.

7.

Jelašić je 29. 12. 2005. u 18.50 poslao faks Šalomu Špilmanu, predsedniku TBI-ja, kojim se zahvalio na povlačenju predloga za odlaganje likvidacije KEB-a i krivične prijave iz aprila 2005. (podneta zbog donošenja nezakonitog rešenja o oduzimanju dozvole za rad), a u drugom pasusu kaže da se nada da će zahtev za dokapitalizaciju Dunav TBI osiguranja brzo biti rešen. Taj faks predstavlja materijalni dokaz o Jelašićevoj krivici. Naime, istoga dana, 29. 12. 2005, ali u prepodnevnim časovima, direktor KEB-a Sekula Pijevčević podneo je krivičnu prijavu specijalnom tužiocu i MUP-u, u kojima je naveo da su akcionari ucenjeni da moraju da povuku predlog za odlaganje likvidacije KEB-a i krivičnu prijavu iz aprila 2005, te da plate dva miliona evra mita, kao uslov za pozitivno rešavanje dokapitalizacije Dunav TBI osiguranja. Dakle, taj faks i te krivične prijave predstavljaju vrlo jak dokaz protiv Jelašića, i kada se ta tri dokumenta posmatraju u celini zajedno sa Jelašićevim nalogom da se sačini netačan izveštaj u decembru 2004. i njegovim rešenjem da se oduzme dozvola zbog navodnog nedostatka cenzusa, sve te stvari zajedno predstavljaju dobar dokazni materijal za njegovu krivičnu odgovornost.

8.

Zar nije neverovatno da je Jelašiću upravo Simićeva advokatska kancelarija bila pravni savetnik prilikom kupovine vile na Dedinju? Mnogima, uključujući dolepotpisanog, to nije bilo poznato dok Kori Udovički taj podatak nije iznela u prošlom broju „NIN-a“. Zar tu nema konflikta interesa? Zar nije i sam Simić osnovano sumnjiv da je pomagao u izbegavanju plaćanja poreza?

9.

Mnogi, uključujući i dolepotpisanog, 2001. i kasnije podržavali su tadašnjeg guvernera Dinkića i viceguvernera Jelašića u njihovim uspešnim naporima da se uvede red u bankarski sektor.

Međutim, Jelašićevo prihvatanje da zauzme mesto Kori Udovički i smeni ceo njen tim, iako je bilo očigledno da je akt o smeni tadašnje guvernerke bio protivzakonit i protivustavan, ukazali su da će sa Jelašićevim šefovanjem u NBS-u biti velikih problema. Nijedan pošten i častan čovek, kakvim se Jelašić predstavlja, ne bi pristao da primi funkciju u takvim uslovima.

Afera nezakonitog oduzimanja dozvole KEB-u, i kasnija afera iznuđivanja i ucena akcionara Dunav TBI osiguranja, potvrđuju da se „po jutru dan poznaje“.

Dinkić se pored ostalog bio obrukao klevetanjem Dušana Mihajlovića i drugih političara iz demokratskog bloka, čime je otvorio prostor za povratak radikala na političku scenu na velika vrata. Ali, Dinkić je za razliku od svojih štićenika Jelašića i Simića sačuvao ličnu skromnost. Dinkić je i posle dolaska na mesto guvernera i ministra ostao u istom stanu na Novom Beogradu u kome je bio na početku mandata, i po svemu što je dostupno javnosti troši koliko i zarađuje. Njegov štićenik Jelašić kupuje vilu na Dedinju koja vredi po procenama onih koji se profesionalno bave tim poslom najmanje 1,5 miliona evra. Priča se da je Simić pre nego što je postao viceguverner živeo u nekom malom stanu na Novom Beogradu a da danas živi na Dedinju u nekom velikom stanu od preko 300 kvadratnih metara. Ako je ovo tačno, postavlja se pitanje kako su kao guverner i viceguverner zaradili za tako kratko vreme toliki novac.

Afera „kofer“ predstavlja jedan od mogućih odgovora.