Legitimno pravo

Druže Pančiću, nebeska munjo, čitam ovo tvoje „ćirilično“ pisanije i ne mogu a da te ne priupitam: u čemu je problem? U Tolimiru Z. ili u ćirilici? Ako je u ovome prvom (što će reći u ismijavanju nacionalno osviješćenih integralnističkih jugoslovena, onda bih i mogao shvatiti tvoje pisanije), ali ako je u ovome drugom, onda… to zaista jeste problem. Da budem jasan do kraja: ne mislim da je za ismijavanje (a to činiš, svjesno ili nesvjesno) traženje optuženika da mu se dokumenti u „Svesvjetskom sudu“ dostavljaju na srpskom jeziku i to na ćiriličnom pismu. To je njegovo pravo i pozivanje na to pravo je sasvim legitimno. To što pomenuti oficir to isto pravo nije tražio u JNA u dobroj staroj Jugi je drugo pitanje. Možda bi i o tome mogao napisati neki tekstić s obzirom na činjenicu da si odrastao u tom (oficirskom) miljeu. Valjda si, dok su oficiri ispijali svoje „psihoaktivne supstance zvane špricere“, načuo neku i o tome? Ili su se svi oni pretvarali kako su integralnistički jugosloveni (jer je to tada bila profitabilna roba) i kako im nije važno „koje pismo na koverti piše“, od čijeg sadržaja su bogovski živjeli dok je bilo Juge? Napiši neku o tome, Pančiću munjo, a ostavi Tolimire i ine druge da se naduravaju sa „Svesvjetskim“ kako znaju i umiju. Pa i na taj način što će – zamisli bezobrazluka – od istog tražiti da im dokumente „prevedu na ćirilicu“. I ne brini, imaju oni dovoljno radne snage tamo (ne fali im para u budžetu) da i tih par stotina stranica „poćiriliče“.