Komercijalizacija »Fantoma«

Autor filma je vrlo mlad čovek, toliko mlad da se jedva seća i „posttitovskog“ vremena, a sa vremenom kada je Fantom vrteo oko Slavije i malog prsta gotovo celu beogradsku policiju, ne može ni imati neposrednog iskustva. Ali, on je kreativan mladi umetnik u jednoj umetnosti koja ima naglašeno komercijalnu dimenziju. Antikomunizam je, u vreme kada je pisan scenario i prikazivan potencijalnim producentima (i domaćim i inostranim), bio veoma tražena roba, pogotovo ako dolazi iz jedne bivše komunističke zemlje. Najzad, film Fantom je umetnička tvorevina a ne istorijska studija, pa čak i ako je znao da je stvarni Fantom bio običan momak iz predgrađa koji je drpio gastarbajterski auto da bi iživeo dečački san o vožnji sportske mašine, nije bio u obavezi da se drži takve trivijalne istine, a jeste bio u (umetničkoj) obavezi da i ličnost i događaj umetnički „oneobiči“.

Što se pak tiče konstatacije da danas ima više slobode nego u titovsko i posttitovsko vreme, ona ima istu težinu kao i konstatacija da se danas u proseku živi 20 godina duže nego pre dva stoleća. Apsolutne količine slobode imaju mnogo manju vrednost od onih relativnih. Kad je osmanlijsku vlast zamenio apsolutistički Milošev režim, to je doživljeno kao – oslobođenje. To što danas sme nekažnjeno da se kritikuje komunistički period naše istorije nije neka posebna tekovina, kao ni to što se političari na vlasti mogu slobodno da kritikuju (ako slobodno znači – da za to ne idu u zatvor). Ali sadašnji nivo slobode nije relativno mnogo odmakao od nivoa iz vremena „društveno-političke podobnosti“. Oni koji o slobodi odlučuju sigurno vam neće zameriti ako nasred ulice uzviknete „Kosovo je Srbija“, ali ako uzviknete da Kosovo odavno nije Srbija, rizikujete sudski proces, jer u Ustavu, još u preambuli, piše sasvim suprotno! U Ustavu koji je, inače, napisan i usvojen kad Kosovo već odavno nije bilo Srbija… A mnogo više od sudskog procesa rizikujete da vas, ponesen patriotskim gnevom, prebije neko ko ni sam nije u stanju da vam objasni kako je to Kosovo u Srbiji kad tamo nema srpske vlasti, vojske, policije, poreznika… niti nade da će ih ikada više biti.

Veoma je opasno zadovoljavati se prednošću poređenja sa gorim od sebe ili sa prošlim vremenima. Isuviše je lako misliti da smo danas slobodni zato što se više ne ide u zatvor zbog ispričanog vica. Norme slobode su svakim danom sve više, ona se mora osvajati bez prestanka, a svako zadovoljavanje aktuelnim nivoom slobode je odustajanje od slobode.