Književnost i Udba

Prema dužini teksta, vidi se da mu je dat veliki značaj. Kao čitalac, zapanjen sam količinom mržnje, vulgarnosti i ružnih reči kojima se autor obraća Vidosavu Stevanoviću, verovatno najvećem živom srpskom piscu. Izrazi hulja, fleka, fukara, gnjida i slični, zaista ne treba da nađu mesto u nedeljniku kakav je „Vreme“. Oni, a i ceo tekst, pripadaju najnižem nivou „žute štampe“ koje u Srbiji ima dovoljno. Ne znam zbog čega bi joj se „Vreme“ priključilo.

Svako ima pravo na svoj stav, ali ne i da vređa ukus, vaspitanje i intelektualni nivo čitalaca jednog uglednog nedeljnika. Ne osporavam autoru pravo na simpatije, pa i odbranu nacionalističkog koncepta grupe ljudi koja sebe naziva beogradskim intelektualnim krugom. Posledice njihovog delovanja, a i sličnih krugova u Hrvatskoj i Bosni, dobro su poznate. Možda će zbog njih jednog dana SANU uputiti izvinjenje srpskom narodu, slično onome koje je uputio RTS. Videćemo. Ali lične simpatije, intelektualna, književna i nacionalistička opredeljenja ne daju autoru pravo na takav rečnik. Nije se opredelio za književnu, moralnu, ideološku ili intelektualnu polemiku, već za izliv mržnje i izraza nezapamćen u tekstovima ozbiljnih novina. Prelazeći sve granice, čak je i grad Kragujevac označio kao mesnu zajednicu. Prvu prestonicu Srbije posle oslobođenja od Turaka, grad u kome je osnovan prvi teatar, prva gimnazija, prva industrija, grad iz koga je potekao Beogradski univerzitet!

Vidosav Stevanović je objavio preko 40 knjiga i dobitnik je brojnih nagrada: „Andrićeva nagrada“, „Milan Rakić“, NIN-ova nagrada, „Isidora Sekulić“. Francuzi su mu dodelili zvanje „Vitez reda umetnosti i literature“, a Nemci nagradu CIVIK’. Za ovo malo ko zna u Srbiji. On je u svojoj domovini dugo bio zabranjeni pisac, a ni danas nije bogzna koliko prisutan u knjižarama i bibliotekama. To i g. Koprivica priznaje: „U Beogradu je bio kaštigovan, zabranjen mu je svaki nastup, izbrisan je politički i književno“. Ali ipak tvrdi da „…viri iz budžaka ili Udbinog ureda“. Književna i politička zabrana i virenje iz Udbinog ureda sasvim sigurno ne idu zajedno!

Interesantno je da neka dela V.S. ni danas nisu objavljena na srpskom jeziku. Prevođen je na francuski, engleski, nemački, italijanski, poljski, češki, norveški, makedonski, slovenački, grčki, katalonski… Hrvatski i bošnjački neću ni da spominjem. A g. Koprivica bi da ga ponovo zabrani! U ime beogradskog intelektualnog kruga ili samoinicijativno? Poznato je da je V.S. u vremenu kad su se intelektualci-komunisti borili za jugoslovenstvo, kvalifikovan kao nacionalista. Kad su se oni, prateći političke promene, usmerili ka srpstvu, njega su proglasili za omrznutog mondijalistu. Sad, kad je evropejstvo u modi, ponovo kažu da je srpski nacionalista. A on, uvek Srbin koji poštuje sve druge narode, bori se protiv tih stalnih nacionalnih prevrtača. Jasno i istinito opisuje ružni period u kome je beogradski intelektualni krug podržao nacionalnog lidera, a i on njih. To su i danas vrlo jake snage. Zbog toga čestitam na hrabrosti i borbi za intelektualne slobode i pravi književni kvalitet izdavačima „Službeni glasnik“, „Dereta“ i „Koraci“. Oni sa razlogom vraćaju V.S. u našu književnost i pomažu da jasnije sagledamo vreme za kojim neki beogradski intelektualci i dalje žale. Pa neka žale, zaslužili su!