Izbegavanje odgovora

Za nekog ko je uglavnom bio neupoznat sa onime što su radili njegovi bliski saradnici, Vojislav Koštunica deluje više nego dobro upoznat sa postupcima i dejstvima pojedinaca iz aktuelne vlasti.

Iako sam sa paznjom pročitao četiri utrošene stranice vašeg lista, ništa nisam saznao o tome šta Vojislav Koštunica predlaze kao rešenje ni za jedan od gorućih problema koji muče Srbiju. Ništa o Kosovu, kako rešiti problem nezaposlenosti, o privatizaciji, bilateralnom dogovoru sa SAD o neizručivanju njihovih sugrađana stalnom sudu u Hagu, predstojećem samitu EU u Solunu, statusu Vojvodine, harmonizaciji odnosa sa Crnom Gorom itd.

Koštunica nije ništa znao o izručenju Miloševića, ali zna ko je izvukao Spasojevića iz zatvora i mudro o tome ćuti. Žali se na svoju nemoć dok je bio na vlasti a i sada u opoziciji, ali preuzima zasluge za predviđenu rekonstrukciju Đerdapa koju će finansirati Rusi. Gradeći predstavu o sebi kao čistom i neukaljanom kritičaru naše stvarnosti, ili još bolje očevicu očiglednog, Koštunica se obraća istom onom biračkom telu koje je nosilo Miloševića iz poraza u poraz i zeljno čeka novi putokaz ka domaćinskoj Srbiji. Jedino me brine ko će nas tada spasavati od vlasti kada će najčistiji biti do guše u njoj.

Da li citarujići Davidovića i Grola o tome da je bolje biti čist u opoziciji nego prljav na vlasti, Koštunica nagoveštava da će na vlasti i on biti prljav?

Čudno da pri spominjanju biznismena sponzora nije spomenut srpski moćnik sa Kipra koji je deceniju izdržavao DSS, što ga nije omelo da se u međuvremenu, u vreme najžešćih sankcija, dodatno obogati na trgovini naftom sa Miloševićevom Jugoslavijom.

Koštunica oko sebe gradi imidž čistog kritičara neupućenog u nužnost prljavih kompromisa koje vlast zahteva. Iako nikad nije osetio potrebu da objasni o čemu je razgovarao sat vremena sa Miloševićem, zašto je poštedeo Radeta Markovića, koristio usluge bivših Miloševićevih poslušnika, činio sve moguće da uspori saradnju sa Hagom da bi potom u pozdravnom govoru po odlasku sa funkcije predsednika to proglasio najvećim državnim prioritetom i odgovornošću Vlade Srbije.

Nije objasnio svoj poziv našim stručnjacima iz inostranstva da se vrate tamo odakle su došli, razlog zbog koga je ismevao poziv Đinđića „Šiptarima“ da glasaju na predsedničkim izborima, i to dok se zalagao za Kosovo u demokratskoj Srbiji, kritiku aktuelnog modela privatizacije nudeći ruski model vaučerske privatizacije koja je od svih upućenih ocenjena kao pljačkaška.

Koštunica plovi kroz intervju jer nijednim pitanjem nije taknut njegov oreol čistunca. Koštunica je u pravu da treba stvarati demokratske institucije, a jedna od njih bi svakako trebalo da bude i institucija odgovorne opozicije.