Drame i zavrzlame

Do drame verovatno ne bi ni došlo da Božidar Đelić nije, i u jeku i u svrhu predizborne kampanje, unoseći nervozu i razdor među građane, onako arogantno šiljio svoje penkalo. Građani Srbije su se potom na izborima izjasnili kako su se izjasnili pa sad imamo to što imamo. A glavni i odgovorni dramaturg ove naše postizborne zavrzlame, predsednik svih građana Srbije Boris Tadić, umesto što je u izbornoj noći u Krunskoj uz šampanjac slavio Pirovu pobedu svoje stranke i oko nje okupljene koalicije ZES, trebalo je odmah da prizna poraz i podnese neopozivu ostavku.

Jeste, Demokratska stranka će imati najviše mandata u budućem parlamentu ali kako se to u kultnom Diznijevom crtanom filmu, u Mikijevoj radionici, Paja Patak onomad lepo pita: „Ali čemu sve to služi a uz to i ne radi.“ Jeste u izbornoj utakmici Boris Tadić, igrajući na strani „žutih“, postigao sva tri gola, ali šta to vredi golgeteru kada je, uz svesrdnu, možda i nenaručenu podršku Solane, Rena i ostalih zapadnih zvaničnika, utakmica izgubljena povoljnim rezultatom za „roso-nere“!

I sada, kako smo se nadali, umesto da smo se mi građani kurtalisali Koštunice, Ilića, Bubala i njihove ekipe, otarasili smo se osionog Dinkića, samovoljnog Đelića i arogantne „žute podmornice“. Što samo po sebi i nije tako loše. Loše je što smo opet džabe krečili. Samo zato što je predsednik Srbije vodio i vodi stranačku politiku. Njegova stranka je pre izbora držala gotovo sve poluge izvršne vlasti.

Igrali su na ne samo njima primamljivu ali pogrešnu kartu osvajanja apsolutne vlasti. Pa su se igrajući se grdno preigrali. I sada nemamo ništa. Ni oni, ni mi. Nije im bio dobar LDP. Sada su im dobri i socijalisti i Palma! Samo zato da bi i dalje ostali na vlasti.

Ali bez obzira na sve, „roso-nerima“, ako se dogovore i skupe najmanje 126 poslaničkih mandata, treba čestitati izbornu pobedu. To je osnovni red. I to je jedina moguća matematika demokratije – vladavina većine uz uvažavanje manjine. Međutim iz „žute podmornice“ se ovih dana čuju neki čudni glasovi i neka još čudnija matematika. Hoće da nas ubede da je 102 veće od 126. I da njih sto i dvoje neće dozvoliti da eventualna parlamentarna većina od sto dvadeset i šestoro formira Vladu Srbije. Nameračili se da opstrukcijom demokratije uvedu Srbiju u krizu institucija sa nesagledivim i ne daj bože tragičnim posledicama.