Đani i Radiša

Pažljivo pratim našu estradno-muzičku scenu i moram da primetim da na njoj nikada nije bilo toliko bezvrednih likova, jeftinih pesama, kiča i šunda kao sada.

Naša izvorna muzika i naročito muzika komponovana u duhu srpske muzičke tradicije stešnjena je između islamske s ugrađenim srpskim tekstovima i rok muzike anglosaksonskog porekla, koju sve više nameće rokerska generacija u novoj vlasti.

U takvoj situaciji treba zdušno podržavati Udruženje „Koreni“ koje je, kako sam razumeo, osnovano da štiti i neguje muziku komponovanu u duhu izvornog stvaralaštva Srbije. Izvorna muzika ne sme da se menja i skrnavi. S druge strane, muzika se ne može zalediti na nivou od pre pedeset godina, ona se mora razvijati i ići u korak s vremenom. Zato su u pravu oni koji kažu da treba stvarati nove pesme po ugledu na srpsku izvornu muziku. Te pesme, tzv. novokomponovane, naslonjene na muzičku matricu Srbije, takođe spadaju u našu autentičnu muziku i treba ih maksimalno podržati. Brojne pesme iz ove kategorije postale su antologijske i predstavljaju naše autentično muzičko blago. Pomenimo samo neke: Devojka iz grada, Moravsko predvečerje, Ej, da mi je, Progovori sliko, Oj meseče, zvezdo sjajna, Lela Vranjanka, Što je lepo kad se neko voli, Dobro jutro, Šumadijo, Mirno spavaj, nano, Niz Moravu vetar duva, Crven konac… Međutim, sada se vodi neka naopaka programska politika, pa se upravo ta muzika potiskuje u drugi plan i sklanja od publike.

U svemu tome zaista ogromnu i nečasnu ulogu ima televizija Pink i još crnja i gora Grand produkcija sa svojim „zvezdama“ koje se zovu: Stoja, Jana, Indira, Đani, Smajo i slični. Od raznih Smaja, Gegaja, Halida i Harisa ne mogu da dođu na red Staniše i Radiše!