Demokratski blok

Ne znam ko je izvršio polarizaciju političkih snaga u Srbiji na reformske i antireformske, odnosno na demokratski i antidemokratski blok, ali pouzdano znam da su zbog tih podela i parlament i vlada i sve institucije političkog sistema došli u pat poziciju! Kriterijumi za ove podele ne mogu da budu dosadašnja ponašanja stranaka, njihova učešća u prethodnim režimima, već njihovo buduće opredeljenje. Ukoliko je jedina šansa za prosperitet Srbije ulazak u Evropsku uniju, što su bar u predizbornoj kampanji počeli da uviđaju čak i radikali („Ako treba, ja ću da klečim…“, Toma Nikolić), onda sve parlamentarne stranke mogu i moraju da budu reformske.

S druge strane, takozvani demokratski blok predstavlja „rogove u vreći“, a samim tim nije demokratski u praksi, iako u svojim programima prioritet daju demokratiji! Uostalom, i stranke koje u svojim nazivima nemaju prefiks „demo“, u svojim programima zagovaraju demokratiju. Bukvalno gledano, sve stranke su manje-više demokratske, inače na izborima ne bi uopšte imale glasače!

Zato me čudi zašto sve parlamentarne stranke nisu, u ovom trenutku Srbije, prihvatile predlog DSS-a za formiranje koncentracione vlade, nego su taj predlog apriori svi odbili, čime su samo potvrdili stranačku ostrašćenost i nedemokratsko ponašanje.

Kažu da je koncentraciona vlada imanentna vanrednom stanju u zemlji, a ne mogu da nađu zajednički jezik ni u okviru „demokratskog bloka“, čime dokazuju da je sada Srbija zaista u vanrednom stanju.

Ovako, svi bi hteli vlast, a „mole boga“ da u nju ne uđu! Zato ova generacija srpskih političara zaslužuje „prinudnu upravu“.