Cena borbe

Reagujući na moj napis „Ko je jači – Vlada ili Karići“, dr Tihomir Simić, potpredsednik BK Grupe, ističe da su „činjenice da je nakon 54 kontrole u ovoj kompaniji za poslednje dve godine konstatovana samo jedna istina – da je u Mobtelu sve, od njegovog osnivanja do danas, uvek rađeno po važećim zakonima“. Iz ove rečenice se vidi da dr Stanić, ni posle više mojih napisa o pitanjima koja se u javnosti Srbije otvaraju oko vlasničke strukture Mobtela, nije razumeo da mene u suštini ta struktura i ne zanima, već me zanima kako su te 54 kontrole utvrdile da je oko te strukture sve u redu. Po mom shvatanju javnog interesa – tu je suština problema i ta okolnost treba više da zabrine građane Srbije od toga koliko su vila braća Karići izgradili na Dedinju i da li je g. Bogoljub Karić poželjniji sa ili bez brkova.

Priznajem da u spomenutom napisu doista nisam dodirnuo i dirljivu temu o „skupo plaćenom“ doprinosu g. Bogoljuba Karića „borbi za demokratsku Srbiju“, koja je usporila razvoj Mobtela i nanela štete BK televiziji, pa smatram da je dobrodošlo što je g. Stanić, makar na drzak način, otvorio i tu temu. Čudi me da on pri tome nije spomenuo da je Milošević posle te borbe kaznio g. Karića tako što ga je postavio u Marjanovićevu vladu. Stvari se mogu i tako posmatrati, pa se u nečiji doprinos borbi protiv Miloševićevog režima može uračunati i odvažno izbegavanje plaćanja poreza tom režimu, izbegavanje plaćanja koncesije i rojalitija tom režimu, itd. Ako prihvatimo tu logiku, g. Karić bi mogao ispasti pravi heroj u borbi za demokratsku Srbiju – ukoliko „Ciriška arbitraža“ ne utvrdi drugačije (Stanić bi trebalo tačno da navede koji „međunarodni sud“ je u ugovoru o zajedničkom ulaganju Karića i Jakšića naveden kao nadležan za sporove)

Na kraju, imam pravo da demantujem da sam „glasnogovornik“ „skrivenih centara moći“ koji stalno vrše pritisak na akcionare BK Grupe. Imam suprotan utisak, da sam sve usamljeniji u prenošenju pitanja koja se upućuju toj Grupi „većinskih vlasnika“ i verovatno je pitanje dana kada ću i ja biti izolovan i ućutkan kao „vinovnik nedela“. To, međutim, ne bi trebalo da umiri vlasnike BK Grupe, kao što njihov stvarni problem sa javnošću Srbije ne može otkloniti ni „Ciriška arbitraža“. Uvek će se naći neko u srpskom novinarstvu ko će potegnuti i nezgodna pitanja. Jer, Srbija je nezahvalna – i to ju je uvek spasavalo, istina, najčešće u poslednji čas.